Beograd - Prema najavi predsednika Skupštine Predraga Markovića, novi ustav Srbije trebalo bi da bude proglašen u parlamentu u nedelju 5. novembra, a da li će istog dana biti usvojen i zakon o njegovom sprovođenju zavisi od konsultacija parlamentarnih stranaka koje će biti obavljene ove nedelje. Zakonom o sprovođenju ustava trebalo bi, pored ostalog, da bude rešeno i pitanje održavanja izbora, što je trenutno glavni kamen spoticanja. Za usvajanje zakona o sprovođenju ustava neophodna je dvotrećinska skupštinska većina od 167 poslanika, a kako vladajuća koalicija trenutno ima podršku 130 poslanika, potreban im je dogovor sa opozicijom.
DS ne odustaje od predloga da do kraja godine budu održani predsednički i parlamentarni izbori, a socijalisti i radikali smatraju da najpre treba održati izbore za parlament i formirati novu vladu.
SPS izbore ne očekuje pre marta ili februara, a Ivica Dačić je juče najavio mogućnost da socijalisti "ne glasaju za ustavni zakon i izađu iz ustavnog konsenzusa", ukoliko izbori budu zakazani ranije. G17 Plus veruje da parlamentarni izbori treba da budu održani u decembru, a predsednički samo ukoliko proevropske stranke izađu s jedinstvenim kandidatom.
Da dogovor o ustavnom zakonu i izborima verovatno neće ići glatko pokazuju i međusobne optužbe koje su, odmah po objavljivanju nezvaničnih rezultata referenduma, putem medija razmenili zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić i zamenik predsednika DS Dušan Petrović. Nikolić je rekao da SRS "neće žuriti" sa izborima i optužio DS da su indirektno bojkotovali referendum, dok je Petrović zaključio da se radikali plaše izbora i odbacio tvrdnje da je njegova partija vodila antireferendumsku kampanju.
- Na sednici 5. novembra Skupština će proglasiti novi ustav i bilo bi dobro da na istoj sednici bude usvojen i ustavni zakon. Za to je potreban konsenzus parlamentarnih stranaka, a mi smo spremni na svaku vrstu dogovora - poručio je Mladenović na jučerašnjoj stranačkoj konferenciji za novinare, ali nije želeo da konkretnije govori o predstojećim konsultacijama.
DSS se, prema njegovim rečima, zalaže za "održavanje izbora na svim nivoima u što skorijem roku", ali je spremna na dogovor.
- Videćemo koji izbori će biti u kojem roku. Mi od izbora ne bežimo i odgovara nam sve što se dogovorimo - zaključio je portparol DSS.
Socijalistička partija Srbije ne očekuje da će izbori biti održani pre februara ili marta iduće godine, saopštio je Ivica Dačić, član Glavnog odbora ove stranke.
- Ukoliko bude postignut fer dogovor o ustavnom i drugim zakonima očekujemo da rok u kojem će biti održani izbori ne može da bude kraći od tri i duži od šest meseci - rekao je Dačić na konferenciji za štampu SPS.
On je najavio mogućnost da socijalisti "ne glasaju za ustavni zakon i izađu iz ustavnog konsenzusa" ukoliko izbori budu zakazani ranije, odnosno u decembru, rekavši da bi se u tom slučaju "pokazalo da su bitniji zahtevi ekstremnijih krugova međunarodne zajednice". Kako je dodao, SPS se protivi tome da Srbija uđe u finiš kosovskih pregovora koji se najavljuje za decembar, bez vlade i u toku izborne kampanje.
- Možda neko želi da drugi krug predsedničkih izbora bude 31. decembra na doček Nove godine jer ima kandidata koji samo tako može da pobedi, kada su svi u polupijanom stanju - rekao je Dačić, aludirajući na DS i njenog lidera Borisa Tadića.
Prema Dačićevoj proceni dvotrećinsku većinu u parlamentu neophodnu za usvajanje ustavnog zakona nemoguće je postići bez socijalista. Dačić je dodao i da očekuje da otpočnu razgovori stranaka o ustavnom zakonu i izborima, napominjući da oni dosad nisu zvanično vođeni.
Predsednik Srbije Boris Tadić juče se tokom posete Kladovu ponovo založio za raspisivanje prevremenih izbora na kojima "treba da se potvrdi mandat demokratskoj većini".
- Ja sam ubeđen da će posle izbora u Srbiji biti jedna nova demokratska vlada s čvrstom podrškom u parlamentu. Kao predsednik Srbije zahtevam izbore da proverim šta građani misle o načinu na koji sam obavljao ovaj posao - rekao je Tadić koji je u Kladovu otvorio Narodnu kancelariju
Predsednik Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić rekao je juče agenciji Beta da će na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji predvoditi Listu za toleranciju na kojoj će biti organizacije i pojedinci iz više nacionalnih manjina.
- Računam na Slovake, Rusine, Ukrajince i Rome, a pregovaramo i sa albanskim političkim strankama na jugu Srbije - prvenstveno s Rizom Haljimijem i Pokretom za demokratsko delovanje - rekao je Ljajić.
Prema njegovim rečima mesta na listi biće ponuđena organizacijama, ali i pojedincima iz manjinskih zajednica. Listi za toleranciju, kao manjinskoj listi, za ulazak u parlament prema važećem zakonu potrebno je da pređe "prirodni prag" i za nju ne važi cenzus od pet odsto. Prirodni prag je broj birača koji su glasali podeljen s brojem mesta u parlamentu. Uz odziv od 50 odsto, prirodni prag je oko 13.000 glasova.
- Računamo na najmanje pet poslanika, što je dovoljno za poslanički klub - rekao je Ljajić i dodao da izbore očekuje u decembru.
Potpredsednik SPO Srđan Srećković kaže za Danas da je izuzetno važno što je Srbija s dnevnog reda skinula tako važnu tačku kao što je ustav i da se sada ne sme gubiti vreme, već se hitno mora usvojiti ustavni zakon i utvrditi termin izbora. SPO je, dodaje Srećković, do sada imao samo neformalne konsultacije oko ustavnog zakona, ali u ovoj stranci očekuju da se stvari iskristališu do 5. novembra, za kada je zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj će biti proglašen ustav. SPO je za što hitnije izbore "i nemamo ništa protiv da se istovremeno s parlamentarnim održe i predsednički", kaže on. Srećković ukazuje da novu demokratsku vladu očekuje pitanje Ratka Mladića, jer bez toga nema potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Opet o ostavkama

Parlament bi trebalo da konstatuje ostavke ministara iz G17 Plus. Prema ranijim najavama ostavke vicepremijerke Ivane Dulić - Marković i ministara Mlađana Dinkića, Tomice Milosavljevića i Gorana Živkova bile su "na čekanju" do okončanja ustavnog procesa, što može značiti 5. novembra, ukoliko parlament usvoji ustavni zakon.

SPS: DS i G17 radile protiv referenduma

Rukovodstvo Socijalističke partije Srbije optužilo je Demokratsku stranku i G17 Plus da su formalno podržale ustav, ali da su u "stvarnosti činile sve među svojim članstvom da referendum ne uspe". Ivica Dačić, Milorad Vučelić i Zoran Anđelković su na konferenciji za novinare SPS zahvalili svojim biračima koji su glasali na referendumu, ali su istakli da su izjave lidera demokrata Borisa Tadića o "raskidu s prošlošću" imale za cilj "da smanje izlaznost" građana."Siguran sam da su referendum izneli oni koji su bili i za prethodni ustav i koji vole Srbiju i jesu za državno jedinstvo", rekao je Dačič.
On je naveo da izjave predsednika Tadića o diskontinuitetu s vremenom vlasti Slobodana Miloševića i konfuzija povodom ostavki ministra iz G17 govori o njihovom "priželjkivanju" da referendum ne uspe. "Pogledajte samo sredine gde je DS najjači, poput opštine Stari grad, gde izlaznost nije došla ni do 50 odsto pa će vam sve biti jasno", rekao je Dačić. Na pitanje kako ocenjuje veliku izlaznost građana u nedelju popodne, Dačić je odgovorio da je "takva zabeležena i kada smo mi padali s vlasti", a Vučelić dodao da "razume osetljivost legalista za to pitanje, jer je 2000. u Skupštini izgoreo i sav birački materijal". Anđelković je objasnio da su u nedelju popodne kada je bilo jasno da je referendum u opasnosti, "sve partije poslale ljude na teren da od kuće do kuće pozivaju građane da izađu na glasanje". Prema njegovim rečima, svuda gde SPS ima lokalnu vlast izlaznost je bila velika.

DSS: Ustav poruka Ahtisariju

Andreja Mladenović je građanima čestitao novi ustav koji je, prema njemu, Srbiju približio EU, potvrdio demokratski potencijal i teritorijalnu celovitost zemlje. DSS je veoma zadovoljna rezultatom referenduma. "Ovih 3,5 miliona glasova za ustav jasna je poruka Ahtisariju šta građani Srbije misle o budućem statusu KIM", dodao je Mladenović. Odgovarajući na pitanje o nepravilnostima koje su zabeležili predstavnici LDP i CESID-a, Mladenović je rekao da postoji mogućnost prigovora i da će ih rešavati nadležni organi. Loš odziv u Vojvodini biće analiziran, a Mladenović smatra da je još rano za zaključke prema kojima je skroman odziv birača opomena vladajućim strukturama i političkoj eliti Srbije. "Uveren sam da će i oni koji su u nedelju uveče brzopleto osporavali demokratsku volju građana shvatiti vrednost novog ustava", ubeđen je Mladenović.

Ostale vestiArhiva