Četvrtina stanovništva u Srbiji pije nekvalitetnu vodu. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su nedostatak hlora, povećan sadržaj gvožđa, nitrata, arsena i organskih materija, pokazuju analize Zavoda za javno zdravlje Srbije.
Povećana količina nitrata u vodi za piće u Požarevcu i okolnim selima izazvala je pre nekoliko nedelja pravu uzbunu. Inspekcija je zabranila korišćenje vode iz gradskog vodovoda, a stanovnici su se snabdevali pijaćom vodom iz cisterni. Na osnovu najnovijih nalaza stručnjaci Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” saopštili su da je koncentracija nitrata sa 65 mikrograma po litru smanjena na oko 50 mikrograma, što je dozvoljena količina.

Dr Zorica Rogozovski, iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, kazala je da je u okolnim selima koja se snabdevaju iz lokalnih bunara koncentracija nitrata bila čak tri puta veća od propisane količine. Kako je objasnila, seljaci ne donose vodu na analizu, koja se plaća, već je piju na sopstveni rizik.

Veliko je pitanje koliko voda u kojoj ima nitrata utiče na zdravlje ljudi. Dr Zorica Rogozovski kaže da se time niko ozbiljno ne bavi i dodaje da takva voda dovodi do malokrvnosti i oštećenja digestivnog trakta.

U Požarevcu su mala naselja u blizini izvorišta u zonama sanitarne zaštite svojim otpadnim vodama zagadila vodu za piće. Nitrati su vrlo neprijatan zagađivač, jer se teško uklanjaju iz vode za piće.

Kako nam je rekao inženjer Zoran Marjanović, iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, njihovi stručnjaci su uradili projekat zaštite vodoizvorišta „Ključ” u Požarevcu, tako da bi snabdevanje vodom za piće ovog grada i okoline trajnije trebalo da se stabilizuje.

Teškoće u vodosnabdevanju u poslednjih petnaest godina javljaju se zbog lošeg održavanja sistema za snabdevanje vodom, nedostatka odgovarajuće opreme i nedostatka novca da se izgrade nove fabrike za preradu vode. Leskovac je verovatno jedan od retkih gradova u Srbiji gde bi Javno komunalno preduzeće trebalo da nabavi opremu za fabriku vode, koja će se graditi na lokaciji Gorina blizu Vučja, izjavio je direktor ovog preduzeća Zoran Stojanović. Vodosistem Barje će biti završen do kraja naredne godine, a njegovo puštanje u rad omogućiće uredno snabdevanje pijaćom vodom oko 200.000 stanovnika u opštini Leskovac i jednog broja naselja u opštinama Bojnik i Lebane.

Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, u čak 38 od ukupno 45 vojvođanskih opština voda ne odgovara propisanim normama, zbog odstupanja bar jednog parametra definisanog Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Najlošiji kvalitet vode ima Banat, gde se posebno u srednjem i severnom delu pojavljuje žuta voda iz dubljih slojeva. U Banatu oko 25 odsto pije ispravnu vodu, a u Bačkoj oko 30 posto stanovnika pije ispravnu i kvalitetnu vodu.

Analize hemijskih karakteristika podzemnih voda u Vojvodini, koje su urađene po rejonima Bačka, Srem i Banat, pokazale su da se odstupanja javljaju mestimično i to u povećanom procentu gvožđa, mangana, amonijaka u odnosu na propisan kvalitet vode za piće. Od 463 naselja u Vojvodini samo 44 imaju sisteme za odvođenje otpadnih voda, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda postoje u samo 14 opština i naselja od kojih mali broj funkcioniše dobro i kvalitetno.

Voda za piće u Vojvodini obezbeđuje se zahvatanjem podzemnih voda iz svih izdana od 12 do 230 metara, a procenjuje se da u 45 opština ima 1.700 bunara i 307 vodovoda.

Kako kaže inženjer Marjanović, najveći problem su seoska naselja sa sopstvenim kaptažama koje niko ne kontroliše. U najvećem broju dubokih seoskih bunara voda je hemijski i bakteriološki neispravna.

Priča o arsenu u vodi u Zrenjaninu počela je pre pet godina kada je Zavod za zaštitu zdravlja u ovom gradu ispitao kvalitet vode. Znalo se za povećanu količinu arsena u vodi, ali je ispitivanjem, koje je trajalo više od jedne godine, utvrđeno da je koncentracija veća od osam do 13 puta, ali da arsen nije tako opasan. Pravilnikom iz 1987. godine dozvoljena količina arsena bila je 50 mikrograma po litru, što važi i danas.

Čista voda veoma je retka i uglavnom se nalazi u planinskim područjima, na primer, duž reke Đetinje, Rzava, Studenice, Moravice i Mlave u centralnoj Srbiji.

Povećana bakteriološka zagađenja primećena su u velikim rekama Dunavu, Tisi, Savi i Moravi i to u donjem toku, pored velikih gradova. Pad kvaliteta vode donekle se pripisuje prekograničnom zagađenju reka koje ulaze u Srbiju i koje su zagađene naftom i teškim metalima i organskim komponentama. Brana na Dunavu kod Đerdapa smatra se ekološkom crnom tačkom zbog nanosa i akumulacije toksičnih sedimenata. Toksične zagađujuće materije ispuštene iz velikih industrijskih centara (Novog Sada, Pančeva, Beograda, Smedereva) zadržavaju se u akumulacionom đerdapskom jezeru.

U Srbiji postoje 153 sistema javnog vodosnabdevanja koji pokrivaju oko 50 posto stanovništva. Međutim, mnogi ne funkcionišu ispravno, što dovodi do velikog gubitka vode.

U Kraljevu jedan mehanički kolektor za prečišćavanje vode, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, radi smanjenim kapacitetom. Kanalizacije iz okolnih sela ulivaju se u potoke i podzemne vode i stižu do Ibra i Morave. U okolini ovog grada ima oko 1307 seoskih vodovoda u koje otpadne vode stižu podzemnim putevima. Problem je što nema novca u opštinskoj kasi za izgradnju fabrike vode u Kraljevu, koja bi koštala između osam i deset miliona evra.

Prema izveštaju Zavoda za zdravstvenu zaštitu, tokom prošle godine uzeto je na analizu 1.092 uzorka vode iz javnih bunara i svi su bili neispravni.

U Vojvodini i Pomoravlju najteža je situacija sa snabdevanjem vode za piće. Da bi se to popravilo potrebni su savremeni uređaji za prečišćavanje i odstranjivanje nitrata i arsena iz vode. Novca za te projekte, zasad nema, tako da su te dve regije u teškoj situaciji.

-----------------------------------------------------------

Voda neispravna na svim česmama

KRAGUJEVAC – Kragujevački Institut za zaštitu zdravlja saopštio je juče da voda na svih devet javnih česmi u gradu nije mikrobiološki ispravna i da se ne preporučuje za piće.
Kako se naglašava, voda koju distribuira javno-komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija” standardnog je kvaliteta i nema nikakvih promena u njenom kvalitetu, te građani tu vodu mogu koristiti za piće.

Ostale vestiArhiva