Ambasador Ig Perne je potvrdio da je u međunarodnoj zajednici postavljano pitanje presedana kada je reč o Kosovu. "Ali, prema našem mišljenju, pitanje Kosova ima toliko specifičnih parametara da nam se čini da ne može da posluži kao presedan", kaže Perne.

"Koliko znam, zone konflikta koje naši partneri navode ne nalaze se u istim uslovima u kojima je Kosovo. Nijedna od teritorija koje se pominju nije, na primer, pod direktnom upravom Ujedinjenih nacija, niti ima toliko brojno međunarodno vojno prisustvo trupa NATO-a", kaže on.

"Stav međunarodne zajednice, saopšten preko Kontakt-grupe, da do rešenja za status Kosova treba doći do kraja 2006, nije promenjen i nemam utisak da Kontakt-grupa ima nameru da vezuje vremenski okvir pregovora o statusu Kosova za kalendar izbora u Srbiji", kaže on.

"Pomeranje pregovora u skladu sa izborima u Srbiji bilo bi, s jedne strane, neka vrsta mešanja u unutrašnje stvari Srbije, a s druge strane, pokušaj odlaganja procesa koji je u toku, što ne znači da neće biti prilagođavanja", kaže Perne za Večernje novosti.

On je dodao da će, kada se pregovori o statusu Kosova završe, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija možda biti promenjena.

Perne je ponovio da i Francuska i svi njeni partneri žele da Srbija nastavi pregovore sa Evropskom unijom, ali da Srbija veoma dugo zna da mora da ispuni međunarodne obaveze i da izruči Mladića Hagu.

"To je ne samo njena zakonska obaveza, već i način da se pokaže kako zaista delimo iste vrednosti. Mislim da je naš stav jasan, a to je da mora biti traženog pomaka u saradnji s Tribunalom", kaže Perne.

"Srbima treba nešto ponuditi"


List Frankfurter rundšau piše da zapadne diplomate potcenjuju zaoštravanje do kog je došlo referendumom o novom ustavu Srbije, kojim se otvara međunarodno-pravni spor koji bi mogao da bude materijal za novi hladni rat.

Zapadna diplomatija opušteno reaguje na zaoštravanje u Srbiji, ali to je pogrešno. Ono što čini da se Kosovo uzdigne iznad regionalnog značaja jeste činjenica da Rusija i zapadne sile imaju različite odgovore. Službeno još važi formula po kojoj Srbi i Albanci treba da se saglase o kompromisnom rešenju, ali od nedelje je jasno da neće biti tako.

Između Moskve i Zapada sada je pitanje kako podeliti sfere uticaja, kao u vreme Hladnog rata. Za Kosovo zaista nema drugog rešenja izuzev nezavisnosti, a ni Moskva ni Beograd nemaju smislenu alternativu. Problem je u tome što Moskvi alternativa za Kosovo zapravo i nije potrebna jer je nejasna situacija koju bi proizvelo rusko 'ne' sada upravo ono što odgovara ruskim interesima.

Otvoreno kosovsko pitanje ostaje zalog za moguće sukobe s Vašingtonom. Rusija bi se time etablirala kao sila zaštitnica Srbije. Beograd više ne bi mogao da se upušta u odnose sa Evropskom unijom a da ne pita Moskvu, a Brisel bi morao da se konfrontira s Moskvom ako bi jednog dana u Evropsku uniju hteo da primi Kosovo, ocenjuje list.

Srbija bi, kao u vreme Slobodana Miloševića, bila brana za sve evropske ambicije na jugoistoku. Ta opasna suituacija može biti rešena samo u regionu. Srbiji mesto u sferi uticaja Moskve treba mnogo manje nego članstvo u Evropskoj uniji, a - ako ne želi da Srbi padnu u Putinove ruke - Evropska unija mora nešto da im ponudi, zaključuje list.

Ostale vestiArhiva