Beograd - Za Srbiju je rast javnih investicija u GDP više nego poželjan, ali to nikako ne sme da se radi na način kako je predviđeno Nacionalnim investicionim planom, ocena je ekonomista okupljenih oko okruglog stola posvećenog NIP koji su zajedno orzanizovali Naučno društvo ekonomista i Fond za razvoj ekonomske nauke. Ekonomisti, naime, smatraju da plan kapitalnih ulaganja mora biti deo jasne tranzicione strategije, a ne kako su rekli, "skup na brzinu pokupljenih projekata koji u najevćem delu uopšte i ne predstavljaju investiranje, nego tekuće održavanje". Otuda i poruka ekonomista upućena novoj vladi koja će biti formirana nakon parlamentarnih izbora glasi da odmah revidira NIP kako bi se bar izbegle velike štete po privredu u narednoj godini.
Navodeći greške NIP, Milić Milovanović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu je, između ostalog, istakao da je 26 odsto sredstava iz tog plana usmereno u saobraćajnu infrastrukturu, a odmah zatim po visini sredstava dolaze subvencije u privredu. To je, smatra on, dokaz da je NIP "usmeren u pogrešnom smeru". Po mišljenju Milana Kovačevića, najbolje bi bilo da je Ustavni sud oborio NIP čime bi se sprečilo lako trošenje novca dobijenog smanjenjem društvene imovine. Uz ocene da je NIP više predizborni nego investicioni dokument sadašanje vlade sa "neizvesnim političkim učinkom", učesnici okruglog stola procenili su da nije logično prelaziti na sistem višegodišnjeg planiranja budžetskih sredstava kada se vlada nalazi na kraju mandata. Ukazujući na negativne efekte NIP najviše su se zadržali na njegovom uticaju na inflaciju tokom 2007. godine, uz ocenu da će NBS morati podizanjem kamatnih stopa da reaguje na to, što će za posledicu imati pad interesovanja privatnih investitora za ulaganje u Srbiju i smanjenje privrednog rasta. Ekonomista Stojan Stamenković posebno se osvrnuo na investicioni kapacitet koji postoji u Srbiji i napomenuo da bi uz pretpostavku da će GDP biti oko sedam odsto, a privatne investicije ostati na nivou na kome su sada, realizacija planiranih državnih investicija morala da dovede do smanjenja potrošnje stanovništva i države, a to je iz političkog ugla gledano, malo verovatno. "Alternativa NIP su štednja, odricanje od daljeg zaduživanja ili plasiranje raspoloživih sredstava u kvalitetne hartije od vrednosti u inostranstvu", smatra Stamenković. Sa alternativnim rešenjima izašao je i Miroslav Prokopijević koji smatra da je sve bolje nego realizovati NIP i novoj vladi predlaže da snizi poreze, da ulaže novac u reformu penzijskog sistema, ili rešavanje pitanja restitucije. Deo novca trebalo bi usmeriti i u reformu javne uprave, kao i otplatu dela spoljnog duga.

Dinkić: Srbija će zaboraviti dvocifrenu inflaciju

Beograd - Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je juče da će Srbija počevši od ove godine zaboraviti dvocifrene inflacije, a da će mere monetarne politike bez ikakvih problema održati jak dinar. Dinkić je na konferenciji za novinare G17 Plus rekao da s obzirom na predstojeće izbore ne želi da ostavi državu s privremenim finansiranjem u narednoj godini u dužem periodu, već da ekonomske aktivnosti i aktivnosti koje omogućavaju redovno finansiranje države idu nesmetanim tokom. "Najprirodnije je da u decembru budu održani parlamentarni izbori, u januaru (formirana) vlada, a odmah iza toga budžet i nemamo nikakav diskontinuitet", rekao je Dinkić i dodao da očekuje da sledeće godine inflacija bude maksimalno do nivoa ovogodišnje, koja će biti između sedam i 7,5 odsto. Dinkić je rekao da će svako ko bude racionalno razmišljao nastaviti da sprovodi Nacionalni investicioni plan (NIP) jer je to, kako je naveo, potreba Srbije, a ne bilo koje stranke. "Siguran sam ne samo da će ga nastaviti buduća vlada već i naredne vlade", rekao je Dinkić.

Ostale vestiArhiva