Sudeći prema prošlogodišnjem iskustvu, kada je i većina oranica u Srbiji zasejana pšenicom u novembru i decembru, dakle van optimalnih agrotehničkih rokova, sa jesenjom setvom treba požuriti jer će se svako zakašnjenje negativno odraziti i na prinose. Podaci koji stižu sa terena ukazuju da su ove jeseni ratari zahvaljujući i produženom "miholjskom letu", bili vredniji nego lane.
Prema rečima Snežane Janković, direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi u Beogradu, setva u Vojvodini obavljena je na 73 odsto površine, a u centralnoj Srbiji na oko 53 odsto oranica.
- Iako je setva pšenice na nekim područjima počela još početkom oktobra, negde čak i krajem septembra, setveni radovi još nisu završeni. Tome je u velikoj meri doprinelo kašnjenje u berbi kukuruza i vađenju šećerne repe, tako da značajne površine na kojima se kod nas tradicionalno seje pšenica još nisu spremne, pa će se setveni radovi, silom prilika nastaviti i u novembru. Optimalni agrotehnički rokovi za setvu pšenice ističu ovih dana ali ukoliko vremenski uslovi budu išli naruku ratarima, što podrazumeva i odgovarajuću količinu vlage u zemljištu, čak i oni koji budu sejali pšenicu u prvih desetak dana novembra mogu očekivati solidan rod. Pšenica koja je posejana početkom oktobra već je u fazi tri lista i praktično spremna za zimu. Ono što u ovom trenutku predstavlja problem jeste pojava vaši koje prenose viruse na pšenicu i ječam, a najbolji način za njihovo suzbijanje je prskanje - kaže Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Naš sagovornik ne očekuje da će ove jeseni površine pod pšenicom biti značajnije povećane, pre svega zato što uzgajivači pšenice ne mogu da računaju na dodatnu finansijsku podršku države, a destimulativna je i cena pšenice. Tome treba dodati i nesiguran plasman hlebnog žita na tržištu. U Sloveniji poljoprivrednici za svaki hektar posejane pšenice dobijaju 600 do 800 evra, slično je i u drugim državama, ali imajući u vidu ekonomsku snagu Srbije, takvu podršku države nerealno je očekivati, tvrdi Denčić. On podseća i na okolnost da je cena pšenice stavljena na režim slobodnog tržišta, dakle, obrazuje se zavisno od ponude i tražnje (to važi i za cenu brašna), dok je formiranje cene finalnog proizvoda - hleba - takoreći pod "gvozdenom" paskom države koja ne dozvoljava osetnije pomeranje cena tog prehrambenog artikla.

Pogoni za proizvodnju bioetanola

- Značajan preokret kada je reč o tretmanu pšenice predstavljalo bi njeno korišćenje za proizvodnju bioetanola, kao što se u svetu već uveliko čini. Korak ka tom cilju predstavlja najavljena izgradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu, a slične pogone moguće je izgraditi i na farmama, pri čemu bi se kao dodatni produkt dobijala stočna hrana. Kulture sa velikim udelom skroba, kao što su tritikale, pšenica i kukuruz, izuzetno su pogodne za proizvodnju bioetanola. Kada je reč o tritikalama i pšenici, pogodnost predstavljaju manji troškovi gajenja u odnosu na kukuruz, dok tritikale imaju i neke dodatne, čisto tehnološke prednosti, koje dolaze do izražaja u procesu dobijanja bioetanola. U SAD je planirano da se udeo bioetanola kao pogonskog goriva do 2025. godine poveća oko 50 odsto. Brazil je čak 25 odsto goriva zamenio bioetanolom, a predviđeno je da se taj udeo uveća na 90 odsto - kaže Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strno žito Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ostale vestiArhiva