Prosečna plata u Srbiji (oko 270 evra) ponovo je dostigla rekord zabeležen u drugoj polovini 1990. godine, odnosno pre uvođenja sankcija. Da li bi građani Srbije trebalo time da budu zadovoljni? Da, ako neko može da im garantuje da će se trend rasta zarada nastaviti. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je rast plata posledica veštačkog jačanja domaće valute a ne realnog rasta produktivnosti i "buđenja" privrede. Jačanje dinara u odnosu na evro objašnjava se kao "prateća pojava" povećanog priliva deviza kroz privatizaciju i doznake. Znači da su podaci Republičkog zavoda za statistiku koji upućuju zaključak da su plate i uvoz na nivou iz 1990. u senci onih drugih koji govore da izvoz i bruto domaći proizvod kaskaju za njima. S druge strane, može da obraduje podatak da produktivnost raste, ali radost bi bila veća kada se ne bismo suočavali sa smanjenjem broja zaposlenih nego sa realnim povećanjem proizvodnje robe i usluga. Kako god bilo, prosečna zarada je u odnosu na septembar prošle godine nominalno porasla za 21,3 odsto, a realno za 8,7 odsto. Ekonomisti upozoravaju i na sve snažniji pritisak da se zarade i dalje povećavaju (iz političkomarketinških razloga), uprkos tome što rast kupovne moći podiže stopu uvoza, jedne od najvećih boljki domaće ekonomije. Spoljnotrgovinski deficit, odnosno nedostatak robe i usluga koji bi se uspešno plasirali na inostrano tržište prati u stopu srpsku privredu više od 15 godina, na šta su u najnovijem izveštaju upozorili stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda.
Još jedna od "veštačkih" tvorevina kreatora ekonomske politike, procenjuju ekonomisti, jeste snižavanje stope inflacije koja se veštački sputava i moraće da eksplodira. To se, pre svega, objašnjava činjenicom da država kontroliše više od 45 odsto cena proizvoda čija su poskupljenja neminovna, jer bi u suprotnom ti veliki sistemi propali, a to ne bi smeli sebi u ovoj situaciji da dozvole ni najveći demagozi.
Narodna banka Srbije pokazala je, s druge strane, da "nije baš raspoložena" da u svakom trenutku interveniše na tržištu kako bi sprečila veštačko jačanje dinara, iako takva tendencija nije bila prisutna onda kada je htela da ga sačuva od pada. Zbog toga ekonomisti upozoravaju da je domaća privreda u paradoksalnoj situaciji jer su devizne rezerve premašile deset milijardi dolara, dok, kako tvrdi predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević, privreda "skapava", i izvoz je u katastrofalnom stanju. Posledica takvog stanja je da izvoznici prave gubitke, a izgubljeno nadoknađuju višim cenama na domaćem tržištu. I to je jedan od razloga zbog kojeg građani, iako primaju "vredniji" dinar, ne osećaju njegovu jačinu, jer cene i pored dve iznenađujuće deflacije rastu, umesto da padaju.
Zoran Drakulić, direktor kompanije Ist point naglašava da ovakvo ekonomsko ustrojstvo posebno negativno utiče na izvozne rezultate. Iako je primetno da privrednici "teret" veštačkog osnaženja dinara prebacuju na cene na domaćem tržištu, Drakulić tvrdi da privreda radi sa gubitkom i da je najveći gubitnik u trenutnoj ekonomskoj igri.
- Pišem pisma premijeru Srbije u kojima ga upozoravam da će, ukoliko se nastavi sa ovakvim vođenjem ekonomske politike, privreda i ovako krhka kolabirati. Budžet ne bi trebalo da služi za povećanje plata pre svega jer se puni od privrede. A ako se od nje uzme, onda bi njoj trebalo i vratiti - tvrdi Drakulić.

Predizborne igre političara

Komentarišući podatke o dostizanju prosečnih zarada iz doba pre sankcija, Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište tvrdi u izjavi za Danas da je zabluda da su plate u Srbiji u tom periodu bile visoke. "Prosečna plata u Srbiji nikada nije premašila 400 dolara, ali treba podsetiti da je za tih 400 dolara u to vreme moglo da se kupi više robe nego sada. U ovom trenutku jačanje kursa dinara za oko deset odsto, sigurno je doprinelo rastu zarada, ali građanima to ne znači mnogo jer su i cene skočile u tom procentu. Jedina korist je to što građani koji putuju u inostranstvo mogu jeftinije da prođu jer evro nabavljaju po nižoj ceni. Prema tome, ovo insistiranje na rastu zarada treba posmatrati u kontekstu predizbornih aktivnosti. Isticanje statističkih podataka koji političarima odgovaraju idu u prilog pa i pozivanje na standard tzv. "zlatnih" osamdesetih i početak devedesetih, neumoljivo ukazuje na predstojeće izbore i želju da se iz te trke izađe kao pobednik - kaže naš sagovornik.

Ostale vestiArhiva