Madrid - Migel Fonda, predsednik Federacije rumunskih udruženja u Španiji, bez dlake na jeziku kritikuje odluku britanske vlade da uvede ograničenja za radne dozvole za Bugare i Rumune kada njihove države postanu članice Evropske unije. U Španiji legalno radi oko 200.000 Rumuna.
Međutim, kada se uračunaju ilegalni imigranti u Španiji, prema nezvaničnim procenama, živi bar 800.000 Rumuna. Mnogi među njima "bez papira" rade u građevini i sektoru usluga, dvema oblastima koje su poslednjih godina u Španiji doživele bum. Fond za BBC kaže da je ograničavanje radnih dozvola ozbiljna greška koja protivureči ekonomskoj politici EU.
"Ne možete u isto vreme tvrditi da se zalažete za slobodno tržište i sprečavati slobodan protok radnika. Dokazano je da imigranti donose bogatstvo državama u kojima rade, a ne da ga odnose". On je naveo da imigranti istovremeno daju doprinos rumunskoj ekonomiji, jer Rumuni koji rade u Španiji u domovinu šalju i do polovine svojih zarada. Rumuni, na primer, radeći kao konobari u Španiji zarađuju četiri puta više nego u domovini, oko 500 evra.
Španija planira da vrata svog tržišta rada za Bugare i Rumune otvori dve godine po učlanjenju njihovih zemalja u EU, rekao je u utorak ministar spoljnih poslova Migel Angel Moratinos. On je izjavio da će španska politika tržišta rada za Bugare i Rumune biti identična politici primenjenoj prema građanima 10 zemalja koje su se u EU učlanile 2004.
Istovremeno, restrikcije koje su uvele Britanija i Irska predstavljaju napuštanje politike otvorenih vrata koju su proglasile posle proširenja EU iz 2004. Španski sindikati tražili su od vlade u Madridu da, kao i London, ustanovi period moratorijuma kako bi tržište rada bilo zaštićeno od poremećaja.
Nema sumnje da imigracija podstiče rast španske stagnirajuće ekonomije. Studija vlade Katalonije pokazala je da će Španiji do 2020. biti potrebno još četiri miliona imigranata kako bi odgovorila na zahteve tržišta rada.

Kad mediji šire stereotipe

Mlada Rumunka Kristina je šest godina u Španiji radila različite poslove. Legalne radne dokumente dobila je 2001, kada je Španija regulisala položaj imigranata. Ona kaže da mediji naglašavaju stereotipe o Rumunima i drugim ljudima iz Istočne Evrope povezujući ih, na primer, s mafijom.
"Kada ljudi imaju neposredan kontakt s Rumunima promene svoje predstave i počnu bolje da razumeju našu kulturu. Oni tada shvataju da je mafija povezana s delinkventima, a ne sa svim Rumunima", kaže Kristina.

Ostale vestiArhiva