VAŠINGTON, 2. novembra – Senator Džon Keri je planirao da se ponovo kandiduje, posle poraza na prethodnim predsedničkim izborima, za šefa Bele kuće, ali je juče uspeo da i pre upuštanja u tu trku – porazi samog sebe. Priznao je da je napravio „lošu šalu” i odustao od učešća u predizbornoj kampanji za Kongres, jer su njegovi partijski drugovi ocenili da bi im svojim pojavljivanjem više škodio nego pomogao. „Ubi ga prejaka reč”, konstatuju hroničari. Keri je, naime, na jednom skupu rekao, ukratko, da će mladež ako ne uči dobro da „zaglavi u iračkom ratu”. Kasnije je objašnjavao da je hteo da kaže kako je time hteo da kritikuje predsednika Džordža Buša i njegovu ratnu politiku, da je shvaćen pogrešno, ali… Njegova formulacija ocenjena je kao nepatriotska, jer je sugerisala, kako su mu pripisali oponenti, da su „samo loši đaci spremni da ginu za otadžbinu”.

Nije mu pomoglo ni to što je odlikovani veteran Vijetnamskog rata, ni što to većina Amerikanaca u anketama kritikuje, kao i on lično, tekući kurs Vašingtona prema Iraku. Pao je kao žrtva ovdašnjeg predizbornog fronta na kome je „sve dozvoljeno, kao u ratu”, osim da „dirne” u patriotska osećanja.

Kao da je biti ili ne biti

Predizborno nadmetanje ovde je, naime, ponovo dovelo do pojačanog postrojavanja (ne)patriota. Neuobičajeno za razrađenu demokratiju, diferenciranje je oštro kao da se radi o „biti ili ne biti”, što je atmosfera koja se mahom ispoljavala u zemljama tranzicije. Ali i Amerika je u nekoj vrsti tranzicije – izbori za Kongres, 7. novembra, odudaraju od ranijih takvih izjašnjavanja, pa se umesto opredeljivanja za nijanse unutrašnje politike najavljuje specifični – referendum o politici prema iračkom ratu.

Predsednik Buš upozorava, tako, da bi primena pristupa opozicione Demokratske partije vodila ka „pobedi terorista i porazu SAD”. Prozvani mu uzvraćaju da politika lidera vladajuće Republikanske partije „unesrećuje i ovu zemlju i Irak pa i da rasplamsava terorizam po svetu”.

U oba slučaja se, zapravo, biračima poručuje da će ako glasaju za „drugu stranu” ispasti nepatriote, da će podržati pogrešan put i „nacionalno posrtanje”. Na patriotskom zbijanju redova poslednjih godina su republikanci učvršćivali svoju gotovo apsolutnu vlast, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da im taj izvor podrške presušuje. U upravo objavljenoj anketi „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es, samo 29 odsto ispitanika je podržalo Bušovu strategiju u Iraku, a samo 20 procenata ispitanika ocenilo da Amerika pobeđuje u ratu protiv terorizma.

Bezbednost i vrednosti Amerike se brane u Iraku, tvrdi i dalje Buš, uz pozivanje na činjenicu da u proteklih šest godina nisu obnovljene diverzije na njenoj teritoriji. Kritičari tvrde, pak, da se SAD zaglibljuju na frontu sličnom Vijetnamskom ratu, odakle su njihove trupe morale da se povuku pre 30 godina.

Nacionalno biće je, pri tom, u procepu – da li je veći patriotizam biti protiv daljeg angažmana u ratu kome se ne vidi kraj i koji prerasta u građanski rat, ili podržati vladajuću strategiju po kojoj u Iraku treba ratovati do „konačne pobede”, jer bi se „povlačenjem priznala pobeda terorista koji smeraju da uspostave tiraniju islamskog ekstremizma širom sveta”. Sadašnje iskušenje Buš često izjednačava s minulim svetskim ratovima, uključujući i hladni, i poziva naciju da istraje do „novog trijumfa slobode nad tiranijom”.

Nacionalna podrška je sada osetno slabija nego u vreme minulih sukoba. Analitičari to nazivaju racionalizacijom patriotizma, zasnovanoj na novim činjenicama, među kojima su: prvo, povodi za invaziju na Irak su se pokazali neopravdanim jer tamo nisu nađeni ni oružje za masovno uništavanje, ni veze sa Al kaidom, drugo, Vašingtonu je zbog jednostrane akcije umanjen međunarodni prestiž, treće, u ime borbe protiv terorizma ovde su smanjene građanske slobode, četvrto, krše se i međunarodno i domaće pravo – izuzimanjem zarobljenika od zaštite garantovane Ženevskim konvencijama i od standardnog pravosudnog postupka, peto, osnivani su tajni zatvori CIA u inostranstvu, šesto, dozvoljeno je prisluškivanje međunarodnih razgovora građana, bez uobičajene sudske dozvole, sedmo, vrlo je neravnomerna raspodela tereta ratovanja, što se oseća kako u regrutaciji za front, tako i u sasecanju sredstava za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu potporu.

Kejgan i Tven

Dve glavne partije tvrde da žele objedinjavanje nacije, ali je – međustranačkim sve nemilosrdnijim obračunima – dele na pristalice jednih ili drugih. Oštri dueli ipak ne moraju da obavezno nagoveste bitnu promenu.

Ratovanje u inostranstvu je američka tradicija, nezavisno od toga ko je na vlasti, koje se ne odriče ni sadašnja opozicija, ukazuje ovdašnji globalista Robert Kejgan. Podseća, takođe, da je Amerika posle pada Berlinskog zida 1989, učestala vojne intervencije kojih je dosad bilo devet, od toga dva puta na Balkanu (u BiH i bivšoj SRJ). Tekstom u današnjem „Vašington postu” on tvrdi i da demokrati nisu protiv sadašnjeg „rata protiv terorizma” već da samo zameraju vlastima da ga ne usmeravaju „dovoljno inteligentno”…

Postrojavanje (ne)patriota će se, reklo bi se, nastaviti. Kao i problemi u identifikaciji – ko je ko.

Neki, pri tom, preporučuju primenu definicije ovdašnjeg klasika Marka Tvena: „Patriotizam je podrška svojoj zemlji sve vreme i podrška svojoj vladi kad ona to zaslužuje.” Ali na ovim izborima se samo menja sastav parlamenta, a ne i vlada koja uverava da će nastaviti „patriotski kurs” s podrazumevajućim „dokazivanjem” na – spoljnim frontovima.

-----------------------------------------------------------

Bušova računica

VAŠINGTON, 2. novembra - U Iraku je prošlog meseca poginulo 105 američkih vojnika, više nego u bilo kom mesecu u bezmalo dve poslednje godine, najnovije je zvanično saopštenje. Reagujući na izveštaje s ratišta predsednik Džordž Buš je izneo računicu po kojoj su njegove i trupe bagdadske vlade tamo u istom periodu „ubile ili zarobile više od 1.500” pripadnika neprijateljskih snaga.
U razgovorima s novinarima, šef Bele kuće je rekao da će nastaviti predizbornu kampanju podrške kandidatima svoje stranke za mesta u Kongresu. Izrazio je i nadu da će republikanci zadržati kontrolu u oba doma parlamenta, iako im ankete to ne predviđaju.

Ostale vestiArhiva