Beograd - Posle žurbe da novi ustav Srbije što pre stave na referendumsku proveru, srpskim parlamentarcima kao da više nije u interesu da ga što pre proglase, a s njim u paketu da donesu i ustavni zakon za njegovo sprovođenje, jer bi to označilo skore izbore. Sve se češće može čuti tumačenje da ustavni zakon može da bude donet i posle proglašenja ustava. Međutim, prema oceni stručnjaka to ne bi bilo logično i predstavljalo bi svojevrstan presedan.
Uz ogradu da je to pravno pitanje, politički analitičar Vladimir Goati kaže da ustav praktično ne bi ni mogao da stupi na snagu dok se ne utvrde rokovi, procedura, modaliteti. A to je moguće samo ustavnim zakonom, jer se ustav ne primenjuje neposredno.
- Time što se postavlja pitanje ustavnog zakona potvrđuje se da politički osnov ustava nije stabilan. Politička kriza kuca na vrata, jer bi mogla da dovede do razdvajanja ustava i ustavnog zakona, što bi prolongiralo izbore. Posezanje za raznim tumačenjima je vrsta spasavanja onoga što se spasti može. To pokazuje da, zapravo, nema jedinstva ni oko donošenja novog ustava. Lupa nam se o glavu što nije bilo ni javne, ni skupštinske rasprave. Ustavni zakon se zagadio tekućom politikom - komentariše Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta i predsednik Udruženja pravnici za demokratiju.
Prema njegovom mišljenju, u formalnom smislu nije nužno doneti ustavni zakon istovremeno kada se proglašava ustav, ali u sadržinskom jeste. Bilo bi prirodno doneti ih istovremeno, jer ustav ne može da se primeni bez ustavnog zakona koji reguliše prelazak iz jednog u drugo ustavno stanje. Ustavni zakon određuje redosled postupaka, funkcionisanje državnih organa, a to znači, faktički, određenje termina za izbore na svim nivoima. Tako je bilo i dosad.
I dosadašnji Ustav iz 1990. donet je zajedno sa ustavnim zakonom koji je, zavisno od potreba, više puta menjan, i to dvotrećinskom većinom. Potpredsednik Skupštine Srbije iz SPS Zoran Anđelković tvrdi da o ustavnom zakonu još nisu počele konsultacije, ali da je taj akt veoma bitan jer se njime, kako navodi, "utvrđuju zakoni koji ostaju na snazi, zatim oni koji prestaju da važe, kao i oni koji se menjaju u određenom roku". A rokovi su, prema Anđelkoviću, najvažniji. Nije moguće odrediti datume ali su, zato, bitni okviri.
Biće nužno, kaže Anđelković, menjati kompletno izborno zakonodavstvo i prilagoditi ga novim ustavnim rešenjima, i to posredstvom ustavnog zakona. Pre svega, treba menjati Zakon o izboru narodnih poslanika koji je donet 2000. godine kada je predviđeno da Srbija bude jedna izborna jedinica. U novi izborni zakon biće potrebno ugraditi i klauzulu o poslaničkim ostavkama koja omogućava strankama da raspolažu poslaničkim mandatima i koja, praktično, utvrđuje proporcionalni izborni sistem.
Anđelković ukazuje da novi ustav predviđa parlamentarne izbore u roku od 60 dana od njihovog raspisivanja. Nema više dosadašnjeg donjeg limita od 45 dana i zbog toga je potrebno da to bude utvrđeno ustavnim zakonom, a na osnovu toga i izbornim zakonom. Ustavnim zakonom bi trebalo predvideti i izmene Zakona o lokalnim izborima, jer se predsednici opština neće više birati neposredno, već u lokalnim skupštinama. Zbog promene načina izbora i položaja lokalnih samouprava koje dobijaju svoju imovinu, biće potrebno menjati i Zakon o lokalnoj samoupravi, što takođe treba predvideti ustavnim zakonom, navodi Anđelković.
Osim toga, uvode se i novi instituti, naročito iz oblasti pravosuđa, što takođe iziskuje promene u odgovarajućim posebnim zakonima koje prethodno treba da utvrdi ustavni zakon.

Ostale vestiArhiva