Velika Britanija je postala špijunska država, kojoj bi na kontroli građana mogao da pozavidi i Džordž Orvel. Aktivnosti miliona građana se svakodnevno snimaju i prate, kao da je cela država u kući „Velikog brata“, a jedina razlika je što iz nje nema izlaska i pobednik ne dobija nagradu.

U izveštaju koji je uradio komesar za informacije Ričard Tomas, zadužen za zaštitu privatnosti građana, navodi se da Britanija ide u pravcu „špijunske države i upozorava se da je praćenje aktivnosti građana postalo sveprisutno i da bi moglo da stvori klimu nepoverenja“.

U izveštaju se konstatuje da kamere sistematski snimaju aktivnosti Britanaca i da se njihove finansijske transakcije i poslovne poruke stalno posmatraju. Izveštaj je objavljen istovremeno sa svetskom listom organizacije „Prajvasi internešenel“, na kojoj je Britanija najniže rangirana zapadna demokratija kada je u pitanju zaštita privatnosti građana.

„Bojim se da zaboravljamo da smo već postali društvo pod stalnim nadzorom“, kaže Tomas.

Britance snimaju kamere za nadgledanje, analiziraju se njihove navike pri kupovini u prodavnicama, snimaju ih na autoputevima, a prisluškuju se i razgovori mobilnim telefonima.

„Dejli telegraf“ piše da u Britaniji postoji više od 14 miliona bezbednosnih kamera - prosečan Britanac je snimljen i do 300 puta dnevno.

Britanija je poznata i po najvećoj banci DNK podataka svojih građana na svetu - najličniji podaci, sadržani u njihovom jedinstvenom genomu, pohranjeni su u banci za čak četiri miliona njih. Ali, nije samo država zainteresovana za sve pojedinosti o svojim građanima, već i privatne kompanije. One prate upotrebu mobilnih telefona i kreditnih kartica građana, što dovodi u pitanje bezbednost informacija.

O tome da stvar preti da se izmakne kontroli, svedoči i nedavni apel premijera Tonija Blera da se u Britaniji napravi baza podataka uzoraka DNK za sve građane. Prva ovakva baza u Britaniji je stvorena pre tri godine i sadržala je uzorke DNK uhapšenih, a cilj joj je bio da pomogne policiji u rešavanju kriminalnih slučajeva. U početku je policija imala pravo da uzima uzorke samo od osuđenika, ali promenom zakona 2003. dozvoljeno je i uzimanje uzoraka od svih umešanih u kriminalne aktivnosti (svedoci i oštećeni).

„Baza sa DNK uzorcima bi trebalo da ima što veći broj podataka. Ne vidim nikakav problem u tome. Njen cilj je da pošalje jak signal kriminalcima da mogu da budu uhvaćeni i identifikovano čak i ako ostave najmanji trag na mestu zločina“, rekao je Bler.

Zanimljivo je da je i sam premijer dao svoj DNK uzorak još 1999, kada su prvi put objavljeni planovi o njenom kreiranju.

Koliko se daleko otišlo u razvoju tehnologije praćenja, svedoči i mogućnost da bi za nekoliko godina Britanci mogli da budu mikročipovani, poput današnjih kućnih ljubimaca. U tom slučaju „veliki brat“, vlasti i privatne kompanije, imali bi potpune informacije o kretanju građana. Čipovi sa osnovnim podacima građana, koji se čitaju pomoću radio-talasa, već se koriste u britanskim pasošima i za naplatu sistema metroa u Londonu. Zbog toga se u izveštaju komesara za informacije poziva na hitnu regulativu upotrebe kamera za nadgledanje i drugih špijunskih tehnologija za praćenje građana. U suprotnom, predviđa se da bi do 2016. svaki korak koji stanovnik Velike Britanije napravi bio praćen kroz mrežu tehnologija za nadgledanje.

Da je praćenje građana skupa rabota, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojima se vidi da je tokom 90-ih na instaliranje kamera za nadgledanje utrošeno 750 miliona evra.

Uprkos velikom entuzijazmu vlasti, istraživanja su pokazala da u oblastima gde su kamere postavljene nije došlo do smanjenje kriminala.

Ako ste Britanac...
-Velika je verovatnoća da će za koju godinu vaš DNK biti pohranjen u državnoj banci
-Vaše kretanje je snimljeno 300 puta u toku samo jednog dana
-Vaši razgovori mobilnim telefonom se snimaju
-Kroz deset godina bićete ponosni vlasnik potkožnog mikročipa sa sopstvenim podacima
-Na sledećem popisu moraćete da date tačne podatke o prihodima, kao i o svojoj nacionalnosti

Ostale vestiArhiva