Četiri dana uoči izbora za Kongres predizbornom kampanjom u SAD dominira rat u Iraku. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će opoziciona Demokratska partija preuzeti većinu u Kongresu, dok Republikanska stranka, predsednika Džordža Buša, pokušava da smanji veliki zaostatak.

Prema anketi „Volstrit žurnala“ i TV stanice En-Bi-Si, demokrate trenutno podržava 54 odsto ispitanika, a uz republikance je 37 odsto. Ujedno, ovo je do sada najveća prednost jedne stranke četiri dana pre izbora. Uz izbore za Kongres (ukupno 435 mesta), u utorak se biraju i 33 senatora, kao i 36 guvernera država. Demokratama je potrebno da osvoje još 15 mesta u Predstavničkom domu i šest u Senatu kako bi povratili kontrolu u oba doma Kongresa, prvi put od 1994.

Većina Amerikanaca očekuje da će demokrate u slučaju osvajanja vlasti smanjiti ili čak u potpunosti okončati američko vojno prisustvo u Iraku, dok u slučaju da republikanci zadrže većinu u Kongresu, očekuju slanje dodatnih trupa u Irak. Na loš rejting republikanaca najviše utiče imidž predsednika Buša, čiju politiku trenutno podržava svega 29 odsto Amerikanaca. Na drugoj strani, čak 70 odsto Amerikanaca veruje da Buš nema plan za okončanje rata. Zbog toga su i sve glasniji republikanci koji se protive učešću predsednika Buša u predizbornoj kampanji. On se na to ne obazire i poslednjih dana intenzivno obilazi predizborne skupove, na kojima upozorava da će teroristi pobediti ako demokrate dođu na vlast.

„Naši neprijatelji se nadaju da će talas nasilja dovesti do toga da izgubimo nerve i povučemo se pre nego što obavimo posao“, rekao je Buš.

Poslednjih dana kampanje republikanci su bezuspešno pokušali da pitanje Iraka gurnu u drugi plan isticanjem dobrih strana Bušove vladavine (smanjenje poreza i globalno vođenje rata protiv terorizma). To se prema mišljenju Normana Ornsena iz „Enterprajz instituta“ u Vašingtonu pokazalo kao nedovoljno:

„Ljudi koji ne obraćaju pažnju na politiku znaju jednu stvar. To je da republikanci gube kontrolu u vlasti. Oni vide da se situacija u Iraku ne odvija onako kako su želeli i ne veruju da ova ekonomija radi za njih. To je njima dovoljno da se odluče za koga će glasati“.

Završetak kampanje obe stranke su iskoristile za promociju svojih kandidata, ali primarno je bilo blaćenje suparnika. Tako su obe stranke u kampanji potrošile ukupno 177 miliona dolara, od čega je većina (160 miliona) data na reklamne poruke u kojima se blati suparnik. To ove izbore svrstava u red najprljavijih u istoriji SAD. To je dovelo do mnogih komičnih situacija. U Njujorku je ruglu izvrgnut okružni tužilac Majkl Akuri, demokrata, za koga je ustanovljeno da je tokom službenog putovanja zvao hotlajn. Akuri je objasnio da je, zapravo, njegov kolega pogrešio broj i da je navodni razgovor trajao nekoliko sekundi.

Ostale teme u kampanji

BEZBEDNOST SAD - Uoči izbora predsednik Buš je pozvao Amerikance da se ujedine u ratu protiv „islamističkih fašista“. Kongres je podržao kontroverzni zakon kojim se omogućava hapšenje i suđenje stranim državljanima osumnjičenim za terorističke aktivnosti. Demokrate su bile protiv zakona koji krši fundamentalna prava uhapšenih.

EKONOMIJA - Demokrate imaju prednost na ovom polju jer pozivaju na reforme u trenutku kada se očekuje usporavanje ekonomskog rasta. Rast cena energenata, pre svega benzina, zbog situacije na svetskom tržištu takođe im ide naruku. Uz to, došlo je do pada vrednosti nekretnina u velikim gradovima, posle buma od pre nekoliko godina. Republikanci su smanjili takse poslednjih godina, što je dovelo do rasta uvoza i rekordnog deficita u trgovini sa svetom.

ILEGALNA IMIGRACIJA - Zakon o izgradnji zaštitne ograde duž granice sa Meksikom doveo je do protesta više stotina hiljada ilegalnih imigranata širom SAD. Republikanci su se našli u reskoraku između svojih osnovnih načela o konzervativnom društvu i poslovnog lobija koji tvrdi da imigranti predstavljaju preko neophodnu jeftiniju radnu snagu. Demokrate se takođe zalažu za pooštravanje zakona o imigrantima.

PITANJE PREDSEDNIKA - Iako se njegovo ime ne nalazi na glasačkom listiću, očekuje se da će većina glasača kazniti Buša zbog loše politike (rat u Iraku, konstantni rast cena, loš odgovor administracija na uragan „Katrina“).

ZDRAVSTVENA NEGA - Većina Amerikanaca je zabrinuta zbog rasta cena zdravstvene nege, a tokom poslednjih pet godina broj građana bez zdravstvenog osiguranja porastao je sa 40 na 46 miliona.

„Pretnja miru“

Amerika i njen predsednik Džordž Buš predstavljaju najveću pretnju za svetski mir, veću od Severne Koreje, smatraju Britanci, Kanađani i Meksikanci, pokazuju nedavne ankete, a prenosi britanski „Gardijan“. Predsednik Buš je svrstan među svetske lidere čija politika ozbiljno ugrožava mir u svetu, kao što su Osama bin Laden ili Kim Džong Il.

Ostale vestiArhiva