Penzionerima u Srbiji svanjava izgleda samo uoči izbora. I to onih velikih, kako kažu, parlamentarnih ili predsedničkih. Tada su nadležni, izgleda, jedino dovoljno široke ruke da za milionsku penzionersku populaciju odreše kesu. To se potvrđuje i poslednjih dana, kada se ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić trka sa samim sobom koliki će deo javnog duga vratiti penzionerima. Počeo je od šestine, a stigao do polovine, najavljujući tako najstarijima da će uz prosek od oko 13.400 dinara u decembru pride dobiti još oko 7.000 dinara, ukupno oko 20.000 dinara. Tih 7.000 dinara im je, inače, „ostao dužan” za drugu polovinu penzije za avgust i ceo septembar 2005. godine.

Oko 20.000 dinara dobiće i 200.000 poljoprivrednih penzionera kojima država duguje ni manje ni više nego 20,5 penzija, a koje će onima koji dožive biti isplaćene do 2010. godine.

Država zakinula 12 odsto

I dok jedni aplaudiraju na ovakvu ministrovu odluku, drugi otvoreno pitaju – da li bi Dinkić bio tako darežljiv prema 1,3 miliona najstarijih u Srbiji, da nisu izbori na vidiku, i pored suficita u budžetu od oko 35 milijardi dinara.

Jer, podsećanja radi, penzioneri su početkom ove godine od Ustavnog suda morali da traže zaštitu svojih prava. Naime, država ih je zakinula za povećanje od oko 12 odsto, koliko im je pripadalo po osnovu rasta troškova života i plata za poslednji kvartal prošle godine. Ali, vlada je glatko retroaktivno primenila odredbe novog Zakona o PIO, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine, pa su penzioneri ostali bez povišice.

U Partiji ujedinjenih penzionera Srbije kažu da svaka povišica penzionerima dobro dođe, ali postavljaju, kako kažu, osnovno, pravno, političko, pa i civilizacijsko pitanje: Ko, u čije ime i kada može saopštavati ovakve vesti.

Naime, kako je moguće, pitaju u ovoj penzionerskoj partiji, da o tome odlučuje ministar koji je dao ostavku, pa se ne zna da li je to odluka ministra u ostavci, ili Vlade Srbije, čija bi to nadležnost trebala da bude. Ministar obećava penzionerima pare iz viška budžeta Srbije, kao da su njegove, a do tog suficita je došlo i drastičnim umanjivanjem i oduzimanjem prava penzionera 2001, 2003, i 2005. godine.
Pored toga, ova obećanja potiču od čoveka koji je zajedno sa svojim sadašnjim i bivšim istomišljenicima izazvao ukupan sunovrat statusa i životnog penzionera, tvrde u PUPS-u. „Kada se sve ovo ima u vidu, izjava ministra u ostavci, jedino se može shvatiti kao jeftin, politički i marketinški predizborni trik njegove stranke G17 plus”.

A šta dalje...

Iako će im uoči novogodišnjih praznika ove pare dobro doći, u Savezu penzionera Srbije i Vojvodine se pitaju šta će biti posle. Tim pre ako se zna da reforma penzijskog sistema zahteva da se zbog nužnog smanjivanja javne potrošnje penzije ne usklađuju pretežno sa zaradama, već samo sa rastom troškova života. Kako će se narednih godina inflacija sve više zauzdavati, da bi 2009. bila svedena na 4,5 odsto, to znači da će penzionerske povišice biti minimalne.

Jer, stupanjem na snagu novog zakona o PIO od početka ove godine, umesto švajcarskog načina obračuna penzija, koji je podrazumevao kvartalno usklađivanje 50 odsto sa troškovima života i isto toliko sa rastom zarada, prešlo na promene samo dva puta godišnje. Tako se penzije usklađuju 1. aprila i 1. oktobra sa kretanjem troškova života u odnosu od 62,5 odsto i rastom zarada od 37,5 procenata. Upravo će zbog toga za celu ovu godinu penzije biti nominalno povećane za skromnih 14 odsto, dok je rast zarada između 21 i 22 procenata.

Takav način obračuna doveo je penzionere u situaciju da im je prosečni ček sveden na 61,5 odsto prosečne zarade, sa tendencijom daljeg obezvređivanja. A samo pre četiri godine on je iznosio čak 90 odsto od proseka zarada.

Zakon nalaže da u 2007. godini učešće troškova života u penziji iznosi 75 odsto, a zarada svega 25 procenata, u 2008. učešće troškova života će biti još veće, čak 87,5, a zarada pasti na 12,5 procenata, da bi do 2009. godine prinadlženosti starih bile usklađivane isključivo sa rastom troškova života.

Menjati zakon

Prema podacima Fonda PIO zaposlenih, čak 13,14 odsto ukupne penzionerske populacije prima 6.910,47 dinara mesečno i to iz dva dela, a 59,91 odsto oko 13.465,35 dinara. Istovremeno, najvišu penziju po starom zakonu, koja iznosi 45.072 dobija 1.969 penzionera ili 0,16 odsto, a po novom ček težak 64.049,20 dinara, ili 10 puta više od najniže penzije, prima samo 13 penzionera.

Kako se ne bi dogodilo da ih vlast zaboravi čim izbori prođu, penzioneri će već na narednoj sednici Upravnog odbora Fonda PIO zatražiti dugoročno rešenje svojih egzistencijalnih muka. I to tako što će insistirati na izmeni pojedinih članova penzijskog zakona.

Prema tom zakonu, oročeno je da u narednih pet godina najniža penzija ne sme da padne ispod 20 odsto bruto zarade. Istovremeno je propisano da u naredne tri godine udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi ne sme da bude manji od 60 odsto. Ukoliko se to dogodi, svakog 1. januara naredne godine trebalo bi da se nadoknadi ta razlika.

Penzioneri će, tvrdi Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda PIO, insistirati da se ove vremenske odrednice brišu i tako osigura da penzijski ček ne može biti socijala, što bi se dogodilo u času kada bi se ovi odnosi narušili.

Dodatni problem za ovu milionsku populaciju je i to što se svake godine za isplatu penzija iz budžeta izdvoji najmanje 12 milijardi dinara, a pitanje je dana do kada će državna kasa da im pripomaže.

Situacija bi bila umnogome drugačija kada bi Fond PIO uspeo da naplati sav uloženi novac u gradnju više od 20 rehabilitacionih centara po Srbiji, auto puteva, Sava centra, kliničkih centara i domova zdravlja još za vreme velike Jugoslavije.

-------------------------------------------------------------------------

Život sa dva i po dolara dnevno

Svaki deseti stanovnik Srbije preživljava sa dva i po dolara dnevno, pokazala je anketa o životnom standardu koja je sprovedena u Republici. U poređenju sa zemljama u regionu siromaštvo u Srbiji je približno kao u Rumuniji, manje nego u Albaniji, a veće nego u Bugarskoj i Poljskoj. Ruralno stanovništvo je i dalje siromašnije od urbanog u Srbiji što je isto kao i u drugim zemljama u tranziciji. Najviše siromašnih je u jugoistočnoj Srbiji (23, 5 odsto), a najmanje u Beogradu (4,2 odsto).

Stari (preko 65 godina) čine skoro četvrtinu ukupnog broja siromašnih, 17,7 posto ukupnog stanovništva, a visok rizik siromaštva najviše pogađa one bez penzija.

Siromaštvo u Srbiji je ruralni fenomen (kao u većini zemalja u tranziciji) pre svega zbog bržeg rasta realnih zarada i penzija, koje čine dominantan izvor prihoda stanovništva u urbanim sredinama. Indeks siromaštva ruralnog stanovništva (14,2 posto) skoro dva puta je veći od indeksa siromaštva urbanog stanovništva.

Region sa najvećim udelom siromašnih jeste jugoistočna Srbija, naročito ruralna područja koja su dvostruko više izložena riziku siromaštva u odnosu na prosek cele populacije. Siromaštvo u tom regionu je najdublje i najoštrije. Stanovništvo ruralnih područja jugoistočne i dela zapadne Srbije čini 25 posto ukupnog broja siromašnih. Najugroženije grupe su izbeglice i raseljena lica.

--------------------------------------------------------------------------

Nedovoljno za život

Ukoliko se ostvari najava Mlađana Dinkića, ministra finansija, da će penzionerima u decembru biti isplaćene dve rate starog duga, odnosno u proseku po 7.000 dinara, brojna penzionerska populacija sigurno će biti obradovana. Višak prihoda u budžetu, kako je rekao ministar, omogućiće isplatu duga penzionerima pre ranije utvrđenog roka.

Dragan Petrović kaže da svi dele istu sudbinu i da je redovnost primanja jedina uteha. „S natezanjem” preživi mesec, a stara devizna štednja mu dođe kao poklon. Penzije bi, smatra naš sugrađanin, morale da budu veće, a on ne gubi nadu da će tako i biti.

– Gotovo je nemoguće preživeti sa ovako malim penzijama. Živim isuviše skromno, hranim se u udruženju penzionera, jer mi je tu jevtinije. Garderobu ne kupujem, dobijam je od snaje. Osim toga, pomažem nezaposlenoj ćerki. Sastavljam nekako kraj s krajem zahvaljujući suprugovoj penziji – rekla je Dušica Ostojić i dodala da se nada da će makar mladi živeti bolje.

Ljubina Todorović smatra da je posle tri decenije rada zaslužila veću penziju.

– Nije to nikakav poklon, to je zarađeni novac. Živim s mužem koji prima malo više, pa se nekako snalazimo, mada je sve to pretakanje iz šupljeg u prazno. Povećanje od pet odsto na 4.500 dinara se i ne oseti.

Saša Stojanović kaže da iako njegova penzija nije najniža, od nje može da plati račune i da živi do pola meseca, a onda se snalazi. Dragocena mu je pomoć sina i ćerke. Ne veruje obećanjima nadležnih koji, kako kaže, penzije povećaju pet odsto, a plate trideset.

Ostale vestiArhiva