Pojedini udžbenici vrve od grešaka. Tako u školskoj knjizi „Jezik i izražavanje 3” za treći razred osmoletke, u izdanju „Narodne knjige”, na strani 13, objašnjava se „šta rečenice sve mogu”, pa se kroz „pesmicu” navodi: „Pašću s nogu, to rečenice sve mogu”. Takvih bizarnih pesmica ima dvadesetak. Ali nisu to i jedine besmislice, upozorila je Jasmina Moskovljević-Popović, docent na Katedri za opštu lingvistiku beogradskog Filološkog fakulteta. Ona je, između ostalog, ukazala i na poglavlje, odnosno, rubriku iz istog udžbenika: „Pojmovi i termini”.

Tu se, recimo, može pročitati da je „red reči u srpskom jeziku običan (gramatički) kada je: imenica + glagol; obrnuti red reči jeste: glagol na prvom mestu, pa imenica. Prvo se naziva vezani red reči. Drugo je nevezani red reči”. Prema Jasmininim rečima, grešaka tog tipa ima tridesetak!

Ovo je zapravo bila jedna od tema na jučerašnjem skupu posvećenom sistemskim problemima u udžbenicima za mlađe osnovce. U organizaciji Instituta za psihologiju, na beogradskom Filozofskom fakultetu stručnjaci su prikazali rezultate projekta „Kvalitet udžbenika za niže razrede osnovne škole”. Njih sedamnaestoro je radilo na projektu, odnosno analiziralo udžbenike za srpski jezik, matematiku, svet oko nas, poznavanje prirode i društva i engleski jezik. Realizaciju projekta je finansijski podržao Fond za otvoreno društvo, a Institut za psihologiju je pozvao stručnjake, odnosno formirao stručne timove. Kroz uvodna izlaganja i svojevrsne radionice za srpski jezik i prirodne nauke juče se diskutovalo o sadržaju đačkih knjiga i priručnika za nastavnike, komponovanju gradiva, obimnosti, dizajnu... Spomenuto je i to da zapravo prosvetne vlasti „puštaju” u škole udžbenike koji su čak puni materijalnih grešaka.

Analizirani su tako udžbenici za srpski jezik namenjeni osnovcima od prvog do trećeg razreda. I to one školske knjige koje su objavili Zavod za udžbenike, Narodna knjiga, Kreativni centar, Klet i Eduka. Najlošije ocene dobili su Narodna knjiga i Zavod, a nešto bolje su prošli Kreativni centar i Klet.

Jedna od primedaba jeste i ta što su se izdavači „čvrsto vezali za tradicionalnu koncepciju pismenosti”. U tome, kako se čulo, prednjači Zavod, ali ni ostali izdavači nisu mnogo drugačiji. Gotovo da je u udžbenicima zanemarena ideja savremenog shvatanja pismenosti. Opismenjavanje za 21. vek znači da se dete osposobi za uspešno i efikasno sporazumevanje i funkcionisanje u odgovarajućem kulturnom kontekstu. Uz to, naravno, treba da nauči da čita, piše, da zna gramatiku, pravopis, kao i kanon književnih dela i da stekne sposobnost adekvatne upotrebe reči i rečenica.

– Mada smo analizirali udžbenike za takozvane reformisane razrede, odnosno izmenjene i osavremenjene nastavne planove, uočili smo da i u nastavnim planovima preovladava tradicionalni pogled na pismenost. A udžbenici naravno prate nastavne planove. I to je sigurno jedan od razloga zbog kojih u udžbenicima nije dovoljno zastupljen koncept nove pismenosti. Učenici stiču dovoljno znanja iz književno-kulturnog nasleđa. Nude im se i neka znanja iz gramatike, ali su uskraćeni za čitav niz elemenata potrebnih za uspešnu komunikaciju u 21. veku – smatra Jasmina Moskovljević-Popović.

Ona je, recimo, ukazala na to da učenici pišu o proleću, zimi, lastama, ali da se ne može naći nijedan njihov tekst o tome šta se događa u ordinaciji, kako se, recimo, razgovara sa doktorom. Ne uče kako lekaru da opišu tegobe koje osećaju. U školi im se ne govori o tome da drugačije treba da se obrate lekaru, drugačije profesoru, novinaru, šalterskom službeniku. Nastavnici im ne ukazuju ni na važnost forme u kojoj se poruka iznosi. Te poruke su retke i u udžbenicima „gotovo usputne”.

Prema rečima dr Dijane Plut, psihologa sa Instituta za psihologiju, dobro je to što je udžbenička ponuda za učenike nižih razreda sada bogatija, jer više izdavača radi školske knjige. Tako učitelji sada biraju knjigu po kojoj lakše rade sa decom.

– A u čitankama sada ima manje promašenih zadataka (naloga) – naglasila je Dijana Plut.

Na skupu je ukazano i na nedostatke udžbenika za predmete svet oko nas i poznavanje prirode i društva. Uočeno je, između ostalog, da u pojedinim oblastima ti udžbenici nisu usaglašeni sa predviđenim gradivom i fondom časova. Neke lekcije su toliko skraćene, ili ih čak nema, a sa druge strane predviđeno je da se na njih utroši 15 časova. To, naravno, upozoreno je juče, zadaje probleme učiteljima.

--------------------------------------------------------------------------

Piton kao belouška

U jednom od udžbenika, ispod slike pitona, napisano je – belouška. To je samo jedna od grešaka na koju su juče ukazali stručnjaci, analizirajući školske udžbenike za predmete svet oko nas i poznavanje prirode i društva.

Ukazano je da su dosta loše definisani i mnogi pojmovi. Ponegde se čak i mešaju pojmovi staništa, životnih zajednica i eko-sistema. U udžbenicima pojedinih izdavača ne kaže se uopšte zbog čega su vazduh, voda i zemlja potrebni. Ne pravi se razlika između uslova života i za šta se sve, recimo, koristi voda.

Ostale vestiArhiva