Ambasador Srbije u NATO-u Branislav Miliković kaže da postoje velike šanse da Srbiju na Samitu NATO-a u Rigi , koji se održava krajem novembra, dobije poziv za članstvo u Partnerstvu za mir.

Trenutno se u sedištu NATO raspravlja o tome šta bi samit u Rigi trebalo da donese na političkom planu, a jedna od tema je kako formulisati politiku prema zemljama zapadnog Balkana. Pojačani su zahtevi da se redefiniše politika tvrdog uslovnjavana, koja znači hapšenje svih optuženih, ukljčujući i Ratka Mladića.

Od tog zahteva se neće odustati, ali se traži modalitet kako uprkos tome Srbiji i Bosni i Hercegovini omogućiti članstvo u Patrenstvu za mir. Jasno je da do poziva neće doći ukoliko do Samita u Rigi vlada u Begradu ne ponudi jasna uveravanja da je apsolutno rešena da dovrši saradnju sa Haškim tribunalom, kaže za B92 ambasador Srbije u NATO-u Branislav Milinković.

"U jednoj takvoj situciji, ako dođe do još jednog jasnijeg pomaka u narednih nekoliko dana i nedelja, onda se može očekivati i da dođe do poziva Beogradu za ulazak u Partnestvo za mir. Dakle, šanse nisu male, s obzirom na redefinsani politku, veće su nego pre nekoliko meseci, jer je dobar broj zemalja za to da se nađe neki modalitet. Kako će to izledali i da li će se to desiti, još uvek se ne zna. Ali to je tema koja je prisutuna u sedištu NATO-a", objašnjava Milinković.

Pomoćnica ministra odbrane Snežana Marković kaže za B92 da najviše zavisi od nas samih, da li će Srbija postatit članica Partnerstva za mir već ovog meseca. "Tačno je da hapšenje Ratka Mladića nije više uslov za prijem u Partnerstvo za mir. Ali saradnja sa Hagom jeste, a to najviše zavisi od nas samih kao države. Naša zemlja treba da dokaže da Akcioni plan ima vidljivih rezultata i ja mislim da mi još uvek imamo vremena da to dokažemo", kaže Markovićeva.

Postoji stav da bi Srbiji trebalo omogućiti uslovno članstvno u Partnestvu za Mir, objašnjava Branislav Milinković. "Ima zemalja koje su za to da se da uslovno članstvo, oročeno na određeni period, a onda da se vidi da li je problem rešen i tek tada bi se dobilo punopravno članstvo. Veliki broj zemalja misli da ga treba dati odmah, jer tokom procesa ima dovljono stepenica koje se ne mogu preći bez podške zemalja članica NATO", kaže Milinković.

Zemlje Balkana podeljene su u dve grupe, u jednog su Hrvatska, Makedonija i Albanija koje se već nekoliko godina spremaju za članstvo u NATO. Međutim, NATO se u Rigi neće proširiti, tako da će ove zemlje dobiti ohrabrenje da nastave sa pripremama, a članstvo mogu da očekuju tek za dve godine, na sledećem samitu. U drugoj grupi su Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje se nadaju Partnestvu za mir.

Iako Crna Gora, za razliku od Srbije i BiH, ima pozivnu ocenu saradnje sa Hagom, među NATO zemljama provladava stav da bi ove zemlje trebalo da zajedno uđu u program Partenstva za mir.

Ostale vestiArhiva