Vesti
Politika
Flajner: Ustav Vladi daje jasan mandat05.11.2006. 18:00
Izvor: RTS
Član državnog tima Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova Tomas Flajner ocenio je u intervjuu FoNetu da novi Ustav Srbije utiče na pregovore o budućem rešenju za Kosovo na taj način što Vlada Srbije sada ima jasan stav i ustavni mandat da u svim pregovorima Kosovo bude smatrano sastavnim delom Srbije.
'Ovo je od velike važnosti i može se reći da stari ustav nije imao legitimnost i da nije obezbedjivao jaku autonomiju za Kosovo, a ovaj ustav sada to čini. Zato mislim da bi medjunarodna zajednica trebalo da prizna da je srpski narod prihvatio ovakav ustav', rekao je Flajner.
On smatra da je očigledno da pregovori i proces koji je vodjen do sada nisu dali nikakav rezultat i dodao da to nije odgovornost strana koje pregovaraju, već krivica 'Damoklovog mača' koji visi i kaže: 'Ako se ne usaglasite, neko treći će naći rešenje'.
Pregovori moraju biti nastavljeni, dodao je on i ocenio da sada postaje jasno da se rešenje ne može nametati i da medjunarodna zajednica mora pronaći novi način kako bi promovisala pregovore.
'Do sada nismo mogli ni po jednom pitanju da dodjemo do kompromisa. Uvek se krivi srpska strana da ne prihvata kompromis. Mirovni pregovorač', ukazao je Flajner, 'mora da bude odgovoran za proces, a sadržaj bi trebalo da bude ostavljen stranama u pregovoru'.
'On treba da bude motor, da olakša, ali do sada nije bilo tako. To nije način na koji funkcioniše posredovanje. I kod razvoda imate poštovanje zakona, a ovde se zakon ne poštuje', istakao je Flajner.
'Ukoliko medjunarodna zajednica prihvata da konačno rešenje za Kosovo mora biti dogovoreno, potrebno je da postoji saglasnost obe strane i mislim da bi se morala prolongirati odluka o Kosovu i posle proleća sledeće godine. Ne mislim ni da će do sledećeg proleća biti odluke koja se bazira na konsenzusu', predvideo je Flajner.
Prema njegovim rečima, oni koji pregovaraju moraju imati podršku svog naroda, a narod ih podržava ukoliko dokažu da je to rešenje ne samo za njih, već i za njihovu decu i buduće generacije i da će doneti prosperitet i mir.
'To je najteži izazov i taj izazov mora biti ispunjen. To je istorijski izazov za strane i bojim se', upozorio je Flajner, 'da medjunarodna zajednica nije svesna istorijske odgovornosti koju ima prema celom Balkanu'.
Flajner je istakao da je Rusija zemlja koja sa
ozbiljnošću gleda na ovaj pregovarački proces i koja može iskoristiti veto na odluku Saveta bezbednosti, ukoliko ne može da ubedi Ameriku u svoje moći u Savetu bezbednosti.
Kosovo bi, prema Flajneru, moglo da bude slučaj koji bi imao užasne posledice po svet, koji bi pokazao sve secesionističke pokrete, a oni sukobe učinili brutalnijim, kako bi svoje pitanje internacionalizovali i kako bi im Savet bezbednosti dao nezavisnost.
'Srpska delegacija je otvorena za kompromis, za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve ljude na terenu. Mi pokušavamo da nadjemo rešenje za ljude, da mogu da žive sa decom i da se izbeglice vrate', objasnio je Flajner.
U mnogim slučajevima, prema njegovim ocenama, Kosovo nije presedan, jer samo Srbija, prema medjunarodnim dokumentima, ima suverenitet nad delom svoje teritorije i ukoliko neko prizna Kosovo, to je nelegalno sa stanovišta klauzule o suverenitetu u Rezoluciji 1244.
'Sa stanovišta secesije, sa stanovišta etničkog konflikta i sa stanovišta manjina na Kosovu, koje se moraju uzeti u obzir, Kosovo je presedan za druge slučajeve', dodao je on.
Upitan šta bi Srbija mogla da učini ukoliko Kosovo dobije uslovnu nezavisnost i zemlje počnu jednostrano da ga priznaju, Flajner je ukazao da bi se pojedinačnim priznavanjem Kosova stvorila anarhija, jer je Savet bezbednosti u Rezoluciji iz 1999. godine ostavio klauzulu o suverenitetu.
Druga posledica ovakve odluke za Kosovo bila bi po Srbiju, pošto bi ona bila pod pritiskom da je zemlje ucenjuju po principu 'ako ne prihvatite taj i taj uslov, priznaćemo Kosovo'.
'Mislim i nadam se da je Savet bezbednosti svestan ove odgovornosti, a posebno Rusi', napomenuo je Flajner.
Na pitanje o tome koliko izbori u Srbiji mogu da utiču na pregovarački proces, Flajner je odgovorio da je država započela pregovore na visokom nivou, da ih vode odlični ljudi koji mogu da urade najbolje za zemlju.
'U ovoj situaciji, ako totalno promenite strane, mislim da bi Srbija bila u lošijem položaju kada se govori o budućnosti pregovora', ocenio je Flajner.
'Mislim da bi trebaolo da se držite istorijskog momenta i odgovornosti, da se držite onoga što imate. Ovo nije normalna situacija za zemlju. Zemlja odlučuje o svojoj sudbini i zato mislim', istakao je Flajner, 'da bi na izborima trebalo da izaberete one koji su već preuzeli obavezu za ovu situaciju kada se radi o Kosovu'.
On je ocenio da je pitanje haškog optuženika Ratka Mladića marginalno kada se radi o pregovorima o budućem statusu Kosova.
Upitan da li bi strah od nasilja kosovskih Albanaca, ukoliko se ne ispune njihova očekivanja, bio argument u korist nezavisnosti, on je odgovorio da je to upravo argument protiv nezavisnosti.
'Kao profesor ustavnog prava, mislim da ukoliko Kosovo bude nezavisna država, moraće Srbe da ubedi da je to njihov novi dom, a do sada nisam video ni jedan znak da će se to dogoditi. Ne vidim ni jedan znak da kosovski narod ubedjuje srpski narod da Kosovo osećaju kao svoju zemlju', zaključio je Flajner.
'Ovo je od velike važnosti i može se reći da stari ustav nije imao legitimnost i da nije obezbedjivao jaku autonomiju za Kosovo, a ovaj ustav sada to čini. Zato mislim da bi medjunarodna zajednica trebalo da prizna da je srpski narod prihvatio ovakav ustav', rekao je Flajner.
On smatra da je očigledno da pregovori i proces koji je vodjen do sada nisu dali nikakav rezultat i dodao da to nije odgovornost strana koje pregovaraju, već krivica 'Damoklovog mača' koji visi i kaže: 'Ako se ne usaglasite, neko treći će naći rešenje'.
Pregovori moraju biti nastavljeni, dodao je on i ocenio da sada postaje jasno da se rešenje ne može nametati i da medjunarodna zajednica mora pronaći novi način kako bi promovisala pregovore.
'Do sada nismo mogli ni po jednom pitanju da dodjemo do kompromisa. Uvek se krivi srpska strana da ne prihvata kompromis. Mirovni pregovorač', ukazao je Flajner, 'mora da bude odgovoran za proces, a sadržaj bi trebalo da bude ostavljen stranama u pregovoru'.
'On treba da bude motor, da olakša, ali do sada nije bilo tako. To nije način na koji funkcioniše posredovanje. I kod razvoda imate poštovanje zakona, a ovde se zakon ne poštuje', istakao je Flajner.
'Ukoliko medjunarodna zajednica prihvata da konačno rešenje za Kosovo mora biti dogovoreno, potrebno je da postoji saglasnost obe strane i mislim da bi se morala prolongirati odluka o Kosovu i posle proleća sledeće godine. Ne mislim ni da će do sledećeg proleća biti odluke koja se bazira na konsenzusu', predvideo je Flajner.
Prema njegovim rečima, oni koji pregovaraju moraju imati podršku svog naroda, a narod ih podržava ukoliko dokažu da je to rešenje ne samo za njih, već i za njihovu decu i buduće generacije i da će doneti prosperitet i mir.
'To je najteži izazov i taj izazov mora biti ispunjen. To je istorijski izazov za strane i bojim se', upozorio je Flajner, 'da medjunarodna zajednica nije svesna istorijske odgovornosti koju ima prema celom Balkanu'.
Flajner je istakao da je Rusija zemlja koja sa
ozbiljnošću gleda na ovaj pregovarački proces i koja može iskoristiti veto na odluku Saveta bezbednosti, ukoliko ne može da ubedi Ameriku u svoje moći u Savetu bezbednosti.
Kosovo bi, prema Flajneru, moglo da bude slučaj koji bi imao užasne posledice po svet, koji bi pokazao sve secesionističke pokrete, a oni sukobe učinili brutalnijim, kako bi svoje pitanje internacionalizovali i kako bi im Savet bezbednosti dao nezavisnost.
'Srpska delegacija je otvorena za kompromis, za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve ljude na terenu. Mi pokušavamo da nadjemo rešenje za ljude, da mogu da žive sa decom i da se izbeglice vrate', objasnio je Flajner.
U mnogim slučajevima, prema njegovim ocenama, Kosovo nije presedan, jer samo Srbija, prema medjunarodnim dokumentima, ima suverenitet nad delom svoje teritorije i ukoliko neko prizna Kosovo, to je nelegalno sa stanovišta klauzule o suverenitetu u Rezoluciji 1244.
'Sa stanovišta secesije, sa stanovišta etničkog konflikta i sa stanovišta manjina na Kosovu, koje se moraju uzeti u obzir, Kosovo je presedan za druge slučajeve', dodao je on.
Upitan šta bi Srbija mogla da učini ukoliko Kosovo dobije uslovnu nezavisnost i zemlje počnu jednostrano da ga priznaju, Flajner je ukazao da bi se pojedinačnim priznavanjem Kosova stvorila anarhija, jer je Savet bezbednosti u Rezoluciji iz 1999. godine ostavio klauzulu o suverenitetu.
Druga posledica ovakve odluke za Kosovo bila bi po Srbiju, pošto bi ona bila pod pritiskom da je zemlje ucenjuju po principu 'ako ne prihvatite taj i taj uslov, priznaćemo Kosovo'.
'Mislim i nadam se da je Savet bezbednosti svestan ove odgovornosti, a posebno Rusi', napomenuo je Flajner.
Na pitanje o tome koliko izbori u Srbiji mogu da utiču na pregovarački proces, Flajner je odgovorio da je država započela pregovore na visokom nivou, da ih vode odlični ljudi koji mogu da urade najbolje za zemlju.
'U ovoj situaciji, ako totalno promenite strane, mislim da bi Srbija bila u lošijem položaju kada se govori o budućnosti pregovora', ocenio je Flajner.
'Mislim da bi trebaolo da se držite istorijskog momenta i odgovornosti, da se držite onoga što imate. Ovo nije normalna situacija za zemlju. Zemlja odlučuje o svojoj sudbini i zato mislim', istakao je Flajner, 'da bi na izborima trebalo da izaberete one koji su već preuzeli obavezu za ovu situaciju kada se radi o Kosovu'.
On je ocenio da je pitanje haškog optuženika Ratka Mladića marginalno kada se radi o pregovorima o budućem statusu Kosova.
Upitan da li bi strah od nasilja kosovskih Albanaca, ukoliko se ne ispune njihova očekivanja, bio argument u korist nezavisnosti, on je odgovorio da je to upravo argument protiv nezavisnosti.
'Kao profesor ustavnog prava, mislim da ukoliko Kosovo bude nezavisna država, moraće Srbe da ubedi da je to njihov novi dom, a do sada nisam video ni jedan znak da će se to dogoditi. Ne vidim ni jedan znak da kosovski narod ubedjuje srpski narod da Kosovo osećaju kao svoju zemlju', zaključio je Flajner.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…