Beograd - Član državnog tima Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova Tomas Flajner ocenio je u intervjuu FONETU da novi ustav Srbije utiče na pregovore o budućem rešenju za Kosovo na taj način što Vlada Srbije sada ima jasan stav i ustavni mandat da u svim pregovorima Kosovo bude smatrano sastavnim delom Srbije.
- Ovo je od velike važnosti i može se reći da stari ustav nije imao legitimnost i da nije obezbeđivao jaku autonomiju za Kosovo, a ovaj sada to čini. Zbog toga mislim da bi međunarodna zajednica trebalo da prizna da je srpski narod prihvatio ovakav ustav - rekao je Flajner.
On smatra da je očigledno da pregovori i proces koji je vođen do sada nisu dali nikakav rezultat i dodao da to nije odgovornost strana koje pregovaraju, već krivica "Damoklovog mača" koji visi i kaže:
- Ako se ne usaglasite, neko treći će naći rešenje. Ukoliko međunarodna zajednica prihvata da konačno rešenje za Kosovo mora da bude dogovoreno, potrebno je da postoji saglasnost obe strane i mislim da bi se morala prolongirati odluka o Kosovu i posle proleća sledeće godine. Ne mislim ni da će do sledećeg proleća biti odluke koja se bazira na konsenzusu - smatra Flajner.
Pregovori o budućem statusu Kosova moraju biti nastavljeni, smatra švajcarski profesor ustavnog prava i član državnog pregovaračkog tima Srbije Tomas Flajner. Prema njegovoj oceni "sada postaje jasno da se rešenje ne može nametati i da međunarodna zajednica mora pronaći novi način kako bi promovisala pregovore".
- Do sada nismo mogli ni po jednom pitanju da dođemo do kompromisa. Uvek se krivi srpska strana da ne prihvata kompromis. Mirovni pregovarač mora da bude odgovoran za proces, a sadržaj bi trebalo da bude ostavljen stranama u pregovoru. On treba da bude motor, da olakša, ali do sada nije bilo tako. To nije način na koji funkcioniše posredovanje. I kod razvoda imate poštovanje zakona, a ovde se zakon ne poštuje - ukazuje Flajner.
Prema njegovim rečima oni koji pregovaraju moraju imati podršku svog naroda, a narod ih podržava ukoliko dokažu da je to rešenje ne samo za njih, već i za njihovu decu i buduće generacije i da će doneti prosperitet i mir.
- To je najteži izazov i taj izazov mora biti ispunjen. To je istorijski izazov za strane i bojim se da međunarodna zajednica nije svesna istorijske odgovornosti koju ima prema celom Balkanu".
Flajner je istakao da je Rusija zemlja koja sa ozbiljnošću gleda na ovaj pregovarački proces i koja može iskoristiti veto na odluku Saveta bezbednosti, ukoliko ne može da ubedi Ameriku u svoje moći u Savetu bezbednosti. Kosovo bi, prema Flajneru, moglo da bude slučaj koji bi imao užasne posledice po svet, koji bi pokazao sve secesionističke pokrete, a oni sukobe učinili brutalnijim, kako bi svoje pitanje internacionalizovali i kako bi im Savet bezbednosti dao nezavisnost.
- Srpska delegacija je otvorena za kompromis, za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve ljude na terenu. Pokušavamo da nađemo rešenje za ljude, da mogu da žive s decom i da se izbeglice vrate - objasnio je Flajner.
U mnogim slučajevima, prema njegovim ocenama, Kosovo nije presedan, jer samo Srbija, prema međunarodnim dokumentima, ima suverenitet nad delom svoje teritorije i ukoliko neko prizna Kosovo to je nelegalno sa stanovišta klauzule o suverenitetu u Rezoluciji 1244.
- Sa stanovišta secesije, sa stanovišta etničkog konflikta i sa stanovišta manjina na Kosovu, koje se moraju uzeti u obzir, Kosovo je presedan za druge slučajeve - dodao je on.
Upitan šta bi Srbija mogla da učini ukoliko Kosovo dobije uslovnu nezavisnost i zemlje počnu jednostrano da ga priznaju, Flajner je ukazao da bi se pojedinačnim priznavanjem Kosova stvorila anarhija, jer je Savet bezbednosti u Rezoluciji iz 1999. godine ostavio klauzulu o suverenitetu. Druga posledica ovakve odluke za Kosovo bila bi po Srbiju, pošto bi ona bila pod pritiskom da je zemlje ucenjuju prema principu "ako ne prihvatite taj i taj uslov, priznaćemo Kosovo".
- Mislim i nadam se da je Savet bezbednosti svestan ove odgovornosti, a posebno Rusi - napomenuo je Flajner.
Na pitanje o tome koliko izbori u Srbiji mogu da utiču na pregovarački proces, Flajner je odgovorio da je država započela pregovore na visokom nivou i da ih vode odlični ljudi koji mogu da urade najbolje za zemlju.
- U ovoj situaciji, ako totalno promenite strane, mislim da bi Srbija bila u lošijem položaju kada se govori o budućnosti pregovora. Mislim da bi trebalo da se držite istorijskog momenta i odgovornosti, da se držite onoga što imate. Ovo nije normalna situacija za zemlju. Zemlja odlučuje o svojoj sudbini i zbog toga mislim da bi na izborima trebalo da izaberete one koji su već preuzeli obavezu za ovu situaciju kada je reč o Kosovu - rekao je Flajner.
On je ocenio da je pitanje haškog optuženika Ratka Mladića marginalno kada je reč o pregovorima o budućem statusu Kosova.

Nasilje argument protiv nezavisnosti

Upitan da li bi strah od nasilja kosovskih Albanaca, ukoliko se ne ispune njihova očekivanja, bio argument u korist nezavisnosti, on je odgovorio da je to upravo argument protiv nezavisnosti.
- Kao profesor ustavnog prava mislim da, ukoliko Kosovo bude nezavisna država, moraće Srbe da ubedi da je to njihov novi dom, a do sada nisam video nijedan znak da će se to dogoditi. Ne vidim nijedan znak da kosovski narod ubeđuje srpski narod da Kosovo osećaju kao svoju zemlju - zaključio je Flajner.

KOHA: Kancelarije UN i EU u Prištini

Priština - Ujedinjene nacije odlučile su da omoguće Kosovu otvaranje kancelarije u Vašingtonu i Briselu, tvrdi u subotu prištinski list na albanskom Koha ditore, pozivajući se na diplomatske izvore. "Još nije razjašnjeno koja će ovlašćenja imati te kancelarije i kada će biti otvorene", piše list pozivajući se na izvore iz UN i dodaje da odluka navodno nema veze s rešenjem statusa Pokrajine. Izvori UN su navodno rekli i da je "pitanje nedelje" kada će kancelarije biti otvorene. Predstavnici institucija Kosova su ranije tražili da se otvori kancelarija za vezu između Kosova i međunarodnih institucija, a bivši šef Unmika Soren Jesen Petersen je te zahteve preneo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.
Juče je još jednom potvrđeno da će se lideri najjačih nemačkih partija, socijaldemokrata i demohrišćana, sresti danas radi razgovora o rešenju političke krize nastale u Nemačkoj nakon nedeljnih izbora. U razgovorima koji su zamišljeni kao "sondiranje terena" učestvovaće i sadašnji kancelar Šreder i juče ponovo izabrani šef Unije Merkelova.

Ostale vestiArhiva