BEOGRAD - Okružni sud u Beogradu je na jučerašnjoj raspravi razmatrao zahtev za rehabilitaciju Antona Šustera, limara na dvoru Karađorđevića, koga su partizani streljali u jesen 1944. godine.

U zahtevu koji je podnela Šusterova kćerka Olivera Karlson se navodi da je ovaj nekadašnji vlasnik građevinsko-limarske firme streljan bez suđenja nekoliko dana posle hapšenja. Porodica nikada nije saznala gde je Anton Šuster sahranjen. Nikada im nije saopšten ni datum njegovog streljanja. Jedina informacija koju su dobili u proteklih 60 godina je rešenje o oduzimanju imovine, koje su primili dve godine pošto je odveden i u kome piše „konfiskuje se celokupna imovina streljanog Šustera Antona“.

- Na današnji dan pre 62 godine poslednji put sam videla svog oca. Stajao je u redu pred kazanom na ulici i čekao ručak. Kada sam pokušala da mu priđem, partizani koji su ga čuvali rekli su mi: „Odbij!“ Odveli su ga iznenada, dva dana ranije, dok je porodica bila na okupu na nedeljnom ručku. Kasnije smo dugo nosili pakete s hranom u različite zatvore, svuda gde smo čuli da je možda smešten. Tek dve godine kasnije, kada nam je dostavljeno rešenje o konfiskaciji radnje i porodične kuće na uglu ulica Prote Mateje i Cara Nikole, saznali smo da je streljan samo nekoliko dana posle hapšenja. Imam 70 godina i 50 godina sam bila građanin drugog reda. Vreme je da se skine ljaga sa našeg imena - rekla je na jučerašnjoj raspravi Olivera Karlson.

Anton Šuster je bio vlasnik limarskog preduzeća, koje je upošljavalo dvadesetak radnika.

- Preduzeće mog oca je gradilo i popravljalo krovove i kupole na Dvoru i Vaznesenjskoj crkvi. Bio je jedini preduzimač kome je bilo dozvoljeno da radi za Dvor. Tada sam imala šesnaest godina i znam da je moja porodica ove poslove za Dvor radila još od vremena Obrenovića - kaže Olivera Karlson.

Prema dokumentima do kojih je porodica došla, komunisti su zbog prezimena mislili da je Šuster nemačkog porekla, pa se veruje da je to bio jedan od razloga za njegovo stradanje.

Olivera Karlson objašnjava da je njena porodica češkog porekla i da su 1853. došli u Beograd iz Moravske oblasti.

- Kada su došli u Srbiju, u Beogradu su kupili deo placa na uglu Prote Mateje i Cara Nikole. Tu su napravili radnju, radionicu i kuću u kojoj je rođeno pet generacija Šusterovih. Moj otac je blagajnik i član uprave Zanatske komore limarskog esnafa, gradski većnik, a odlikovan je i ordenom Svetog Save. Kada su ga odveli, imao je 50 godina - kaže Olivera Karlson.

Šusterova supruga Milica i njihove tri ćerke Emilija, Jelena Antoaneta i Olivera puno su propatile posle Antonovog hapšenja i streljanja. Olivera kaže da je prvi posao koji su joj tadašnje vlasti dozvolile da radi bilo čišćenje toaleta. Zatim je farbala zvezde petokrake, a umesto plate dobijala je pasulj za ručak. Njene sestre su radile najteže poslove u obućarskoj radnji. Kasnije je kao odličan đak podučavala slabije, ali joj nije dozvoljeno da studira. Uz pomoć jednog starog porodičnog prijatelja, koji je radio u Ministarstvu poljoprivrednih dobara, uspela je da pređe granicu i preseli se prvo u Nemačku, a zatim u Ameriku, odakle se vratila pre tri godine.

Zahtev poručnika Udbe

Zahtev za rehabilitaciju juče je podneo i Josip Ercegović, bivši poručnik Udbe. On je bio osuđen na pet godina zatvora jer 1949. godine nije prijavio nadležnima da će jedan čovek prebeći u Italiju. Ercegović je pred sudom rekao da je nepravedno osuđen jer zaista nije znao da će neko prebeći u Italiju.

Na pitanje sudije Branislava Bosiljkovića da li mu je poznato da je baš Udba proganjala političke protivnike režima, Ercegović je odgovorio:

- Poznato mi je, ali nisam očekivao da će i mene da hapse - rekao je Ercegović, navodeći da je u Udbi radio u „diplomatskom odeljenju za špijunažu i kontrašpijunažu Mađarske“.

Juče se pred sudom našao i zahtev za rehabilitaciju Natalije Milenković, jedne od vlasnica tekstilne fabrike u Leskovcu „Jovanović i Popović“, koju su komunisti zaplenili, a Nataliju i njene dve sestre osudili na zatvorsku kaznu.

Ostale vestiArhiva