INTERVJU

Ako Kosovo bude proglašeno nezavisnim, to će biti podsticaj raznim terorističkim i pobunjeničkim grupama u svetu da pojačaju napade na državne zvaničnike kako bi izborili nezavisnost svojih oblasti, smatra Džordž Tomas, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Market u Milvokiju, američka država Viskonsin. Tomas, koji je prošle školske godine bio gostujući profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka kao Fulbrajtov stipendista, objašnjava da širom sveta postoje sporne situacije slične kosmetskoj i da bi svako loše rešenje za status pokrajine imalo teške posledice. On odbacuje stav zapadnih diplomata da je situacija na Kosovu jedinstvena na svetu i da će rešenje statusa biti primenjivo samo na nju.

Kakve bi posledice imalo davanje nezavisnosti Kosovu? Šta bi to značilo za sporne oblasti u svetu, pre svega u bivšem Sovjetskom Savezu?

– Posledice bi se najviše osetile u Kašmiru. To je vrlo slično. Na Kosovu ima 90 odsto Albanaca, 10 odsto Srba. U Kašmiru ima 90 odsto muslimana, 10 odsto Indusa. Svi Indusi su proterani, gotovo svi Srbi su proterani. Razlika je samo što Kosovo kontroliše NATO, a Kašmir pola miliona pripadnika indijskih oružanih snaga. Stvarnost na terenu je drugačija, ali principi ne mogu biti drugačiji. Kakav će uticaj imati na oblasti koje su se odvojile od Gruzije, da ne pominjemo Čečeniju? Da li Južna Osetija i Abhazija imaju pravo na nezavisnost? Gde će se to sve zaustaviti? Kažu da Kosovo neće postati presedan. Kako to neće? Glavni presedan ne bi bilo eventualno otcepljivanje, već strategija otcepljenja koju je primenila Oslobodilačka vojska Kosova. Nasilje protiv državnih organa, pa preterana reakcija države koja izaziva međunarodnu intervenciju. Ona zatim izaziva humanitarnu krizu i srpske zločine, što izaziva još jaču međunarodnu intervenciju, a sledeći korak je nezavisnost. Zar drugi neće biti ohrabreni ovim primerom i strategijom OVK? Zar to neće destabilizovati druge delove sveta koji imaju slične probleme – Kašmir, Čečenija, Sinđan u Kini, Mindanao na Filipinima, čak i južni, većinski muslimanski, delovi Tajlanda. Da ne govorimo samo o muslimanskim oblastima, šta će biti sa Tamil Elamom? (Ime koje za deo Šri Lanke koristi pobunjenička organizacija Oslobodilački tigrovi Tamil Elama – LTTE, boreći se za nezavisnost manjinskih Tamila, prim. „Politike”.)

LTTE se bori za nezavisnost još od 1974. To je brutalni rat, a SAD su ovu organizaciju označile terorističkom. Ali, i OVK je u početku bila označena terorističkom organizacijom. Odjednom, pripadnici LTTE ostaju teroristi, a članovi OVK postaju „borci za slobodu”. Možda će i više nego na Kašmir, odluka o Kosovu uticati na Tamil Elam, jer su paralele još veće. Ako bude proglašena nezavisnost Kosova, to će biti još jači podsticaj tamilskim tigrovima da nastave svoj brutalni rat.

Znači, posledice eventualne nezavisnosti Kosmeta mogle bi prvo da se osete u Šri Lanki?

– Teško je prognozirati, ali kažem samo da su paralele jasne. Znate, početkom devedesetih, mnogi su prognozirali da se neće desiti ništa kad Hrvatska i Bosna proglase nezavisnost. Pogrešili su. Možda se i sada neće ništa desiti, možda sve bude u redu, ali zašto bismo se igrali. Zašto da se igramo sa međunarodno priznatim granicama?

Šta je s međunarodnim pravom?

– Međunarodno pravo je ono što kažu Amerikanci. Ono može da bude nedosledno, kontradiktorno, licemerno, ali je ono što kažu Amerikanci.

Šta mislite o mogućnosti da nezavisnost Kosova ne bude definisana rezolucijom Saveta bezbednosti, već da vlada u Prištini mora bilateralno da traži nezavisnost od svake zemlje pojedinačno?

– Zavisi od toga šta će Srbija uraditi. Problem za Amerikance je ako Srbija ne prizna tu nezavisnost. Oni se boje da onda neke bitne zemlje neće priznati nezavisnost pokrajine. Tu bi za početak bile Rusija, Kina i Indija, tri vrlo velike zemlje. Bilo bi i drugih, po mom mišljenju mnogo njih. Ako Srbija ne da saglasnost, Kosovo će biti još jedna Abhazija ili Južna Osetija. Ličiće na sve te države koje u stvarnosti postoje, ali nisu priznate.

Šta Srbija treba da uradi ako Sjedinjene Američke Države priznaju Kosovo?

– Moćni rade ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju”, zapisao je još Tukidid u „Istoriji Peloponeskog rata”. Taj princip može da se primeni ovde. Ne možete mnogo da uradite, sem da čekate da se situacija vremenom promeni.

Ostale vestiArhiva