Poslednje dve godine u Beloj kući neće biti nimalo prijatne američkom predsedniku Džordžu Bušu. Njegovi republikanci su posle 12 godina izgubili kontrolu nad Kongresom, budući da su demokrate na jučerašnjim izborima ubedljivo odnele prevagu u donjem, Predstavničkom domu, a u bici za stočlani Senat u momentu zatvaranja ovog izdanja snage su bile izjednačene - 49:49.

Oko preostala dva mesta i kontrolu nad gornjim domom američkog Kongresa bitke se vode u Virdžiniji i Montani, gde bi, kako analize pokazuju, čak moglo doći i do ponovnog prebrojavanja glasova. U obe države demokratski kandidati su bili u blagoj prednosti, pa je ostala otvorena šansa da, uz podršku dva nezavisna senatora, „zagospodare“ i Senatom.

Budući da su i na izborima za guvernere u 36 država demokrate dobile većinu tih mesta, slobodno se može reći da su se predviđanja analitičara ostvarila i iznad njihovih očekivanja - demokrate su do nogu potukle republikance na izborima koji su više ličili na referendum o politici Bele kuće u poslednje dve godine. Masačusets je dobio prvog crnog guvernera u istoriji - demokratu Devala Patrika, a popularni holivudski star poreklom iz Austrije Arnold Švarceneger je spasao čast republikanaca u Kaliforniji, gde je reizabran. Vatreno mu je čestitala njegova supruga Marija Šrajver, koja potiče iz tradicionalne demokratske porodice Kenedijevih.

Da će birači surovo kazniti Buša zbog načina na koji vodi rat u Iraku, korupcije u visokim krugovima vlade i loše ekonomske situacije znali su i republikanski kandidati za Kongres. Tako su neki od njih privatno govorili da bi im bilo lakše da poslednjih dana nije ušao u žestoku kampanju širom SAD, što je još više nagnalo birače da izbore poistovete sa predsednikom i glasaju protiv.

Ankete na biralištima pokazale su kako su se rukovodili pri glasanju. TV stanica Si-En-En prenosi da je 42 odsto Amerikanaca izjavilo da je korupcija „izuzetno važno“ pitanje, 40 odsto je u prvi plan istaklo borbu protiv terorizma, dok je 37 odsto u prvi plan istaklo pitanje rata u Iraku.

Demokratama će činjenica da su „zagospodarili“ Predstavničkim domom doneti značajnu prednost i pred predsedničke izbore 2008. godine. Sada će moći u Kongresu da pokreću istrage o potezima i aferama u Bušovoj administraciji, posebno o dosadašnjoj politici SAD u Iraku, a analitičari očekuju i značajne promene na domaćoj sceni.

Ono što dodatno nagoveštava dugoročniju krizu u Republikanskoj partiji i vetar u krila demokratama na narednim izborima za predsednika je i trijumf Hilari Klinton koja je reizabrana za senatora iz države Njujork. Iako očekivana, njena pobeda je među najzanimljivijim upravo zbog toga što se Klintonova još od odlaska iz Bele kuće njenog muža Bila najčešće spominje kao kandidat demokrata na narednim izborima za predsednika. Mnoge demokrate ne kriju da bi volele da vide ženu na čelu Bele kuće, a pobeda Klintonove na Istočnoj obali samo je potvrdila njenu popularnost i među biračima.

Zahvaljujući ovoj pobedi, ona je i formalno otvorila put ka nominaciji u Demokratskoj stranci za predsedničke izbore 2008. Dvoje od troje kandidata poreklom iz Srbije pobedilo je na izborima. Melisa Bin (Milica Luburić) iz Demokratske stranke je reizabrana u Predstavničkom domu u državi Ilinois. U trci za guvernera u toj državi pobedio je demokrata Rod Blagojević. Demokrata Džon Pavić nije uspeo da uđe u Predstavnički dom u Ilinoisu, osvojio je 45 odsto glasova, deset odsto manje od republikanca Džeralda Velera.

Šta će promeniti demokrate

- Pobeda demokrata doneće najmanje promena u spoljnoj politici SAD, upravo na temi na kojoj su osvojili najveće simpatije, protiveći se ratu u Iraku.

- Postoji mogućnost da Buš bude primoran da smeni Donalda Ramsfelda, ministra odbrane koji personifikuje loše vođenu politiku u Iraku.

- Na unutrašnjem planu demokrate bi mogle da pokrenu nekoliko osetljivih pitanja za Buša. To su pre svega pitanja vezana za nacionalnu bezbednost (neovlašćeno praćenje građana i trošenje budžeta za unutrašnju bezbednost).

- Demokrate su najavile da će povećati minimalnu zaradu, promovisati istraživanja o matičnim ćelijama, kao i istraživanja o alternativnim izvorima energije.

- Počeće sa čišćenjem Kongresa od veza između lobista i zakonodavne vlasti.

Balkan nije prioritet SAD

Ted Galen Karpenter, potpredsednik uglednog Instituta „Kato“ iz Vašingtona, kaže za „Blic“ da će pobeda demokrata imati mali uticaj na promenu politike SAD.

- Spoljnu politiku vodi predsednik, a on će malo toga promeniti kako bi zadovoljio Kongres. Pitanje Balkana odavno nije više u fokusu američke spoljne politike - kaže Galen.

Ostale vestiArhiva