Jedan od učesnika konsultacija, Zoran Anđelković iz Socijalističke partije Srbije, izjavio je da su predstavnici parlamentarnih stranaka postigli dogovor o održavanju parlamentarnih uzbora 21. januara. Anđelković je dodao da predstavnici Srpske radikalne stranke zahtevaju određivanje datuma održavanja predsedničkih izbora, pa se konsultacije nastavljaju.

Sve partije koje obezbeđuju dvotrećinsku većinu za usvajanje ustavnog zakona dogovorile su se na konsultacijama u Skupštini Srbije i prihvatile taj datum.

NBS traži brisanje izbora guvernera

Narodna banka Srbije predložila je da se izmeni član 5. ustavnog zakona, koji predviđa da novi sastav parlamenta tokom prvog zasedanja, a posle izbora Vlade, izabere i guvernera. NBS traži brisanje odrednice o izboru guvernera.

NBS ističe da nije jasno koji su razlozi bili odlučujući da se, od svih državnih funkcionera, na prvom zasedanju nove Skupštine bira samo novi guverner NBS, uz zaštitnika građana.

Nije jasno ni zašto se, kako ocenjuje NBS, takvim rešenjem već na prvom koraku ustrojstva države destabilizuje jedna od njenih retkih stabilnih institucija.

NBS navodi da je po zakonu NBS samostalna i nezavisna finansijska institucija, koja u vršenju svojih funkcija ne prima niti traži uputstva od državnih organa, a za svoj rad uvek je odgovarala Skupštini. Zato NBS postavlja pitanje zašto se ovakvim rešenjem u ustavnom zakonu izbor guvernera pretvara u političko pitanje.

Kako ukazuje NBS, predloženim rešenjem o izboru guvernera NBS implicira se razrešenje sadašnjeg guvernera i to mimo svih pet razloga za razrešenje s te funkcije, koji su precizno utvrđeni u Zakonu o NBS i mimo zakonom utvrđenog postupka.

NBS je predlog amandmana uputila premijeru Vojislavu Koštunici i Vladi Srbije, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Skupštine Predragu Markoviću i svim poslaničkim grupama, koji po zakonu imaju mogućnost da ga stave u proceduru.

"Iznevereno obećanje o opštim izborima u 2006."

Zoran Lutovac, član Političkog saveta Demokratske stranke, kaže za B92 da aktuelna kriza pokazuje da su stranački interesi i dalje iznad interesa građana.

"Kada se stranački interesi ne uklapaju u postojeće pravne regule, onda se one krše, ignorišu ili prikladno tumače. Koliko do juče, postojao je jednoglasan stav da bi trebalo odmah po Ustavu održati izbore na predsedničkom i parlamentarnom nivou. Međutim, sada je očigledno da nećemo imati izbore pre Nove godine, i teško da će biti istovremeni", kaže on.

On smatra da je ceo paket dogovora trebalo utvrditi pre Ustava, kako se ne bi dogodila pat-situacija: "Ali, sve te stranke koje su promenile stav moraju objasniti građanima zašto su kao glavni razlog za odsustvo debate o Ustavu navodili neophodnost što ranijeg raspisivanja izbora."

Lutovac kaže da izgleda kao da je Demokratska stranka najviše izgubila jer je branila stavove koje su zastupali svi pre donošenja Ustava.

"Međutim, nema jačih argumenata od onih za istovremeno raspisivanje izbora. Prvo, to je logično posle novog Ustava, drugo, to je bilo i obećanje, ali izgleda da obećanja ovde ništa ne znače", kaže on.

"Sem toga, dobio bi se pun demokratski kapacitet, predsednik ima drugačiji položaj i nadležnosti po novom Ustavu jer je sada predsednik samostalne Srbije. I najzad, imaćemo kampanju više, gubljenje vremena i novca."

SRS ima svoj predlog

Predlog Ustavnog zakona koji je dala Srpska radikalna stranka, saznaje FoNet, predviđa da Skupština donese privremenu statutarnu odluku Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i raspiše neposredne i tajne izbore za pokrajinski parlament.

To bi, prema predlogu radikala, bilo urađeno "prema odredbama Ustava i privremene statutarne odluke", ali ne navodi rokove u kojima bi oni trebalo da se održe.

Ko i kao određuje datum izbora

Premijer Vojislav Koštunica, glavni pregovarač o datumu i novou izbora, uslovljen je rasporedom snaga u Parlamentu. Za dvotrećinsku podršku Ustavnom zakonu neophodni su glasovi i radikala i socijalista, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

"Raspored snaga je takav da stranke bivšeg režima imaju više od trećine mesta u Parlamentu i gde god da se zakoni i odluke donose kvalifikovanom dvotrećinskom većinom to je nemoguće napraviti bez njih. Izmenjen odnos snaga je postojao 2000. i povoljni trenutak je propušten, pa su sadašnji dogovori, od ustava nadalje, orijenitsani na postojeći odnos snaga", kaže on.

Međutim, zahtevi radikala i socijalista o razdvajanju izbora i termina u 2007. takođe odgovaraju i Koštuničinom DSS-u. I Lutovac i Stojiljković su saglasni da to zbog njihovog straha da istovremeni i izbori pre Nove godine najviše odgovaraju Tadićevim demokratama.

"Upravo to pokazuje i potvrđuje tezu da je njima važno da izbori budu razdvojeni, a nije važno kada će ti izbori biti održani. To pokazuje i koliki su njihovi strahovi da bi istovremeni izbori najviše išli u korist DS-a zbog popularnosti njenog predsednika", kaže Lutovac.

"Naravno da sva istraživanja pokazuju najviši rejting Tadića u odnosu na eventulane protivkandidate. Stranka koja ima takvog kandidata za predsednika dodatno dobija u efektima istovremenosti izbora i to je razlog zašto se demokrate uporno drže te priče. Naravno da to pokušavaju da izbegnu i radikali i DSS. Radikali procenjuju da brzi izbori neće optimalizovati njihove efekte", kasže Stojiljković.

To što su demokrate u konsultacijama ostale kratkih rukava može se nepovoljno odraziti na dalje odnose s DSS-om u postizbornim koalicijama.

Halimi za garantovana mesta

Predsednik albanske Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi založio se da nacionalnim manjinama budu garantovana mesta u Skupštini Srbije.

On je za novosadski Građanski list rekao da bi izmene izbornog zakona koje bi išle u pravcu garantovanih mesta za manjine značile da bi one bile bolje i pravednije zastupljene nego do sada.

Halimi je rekao da stranke Albanaca sa juga Srbije još uvek nisu donele odluku o izlasku na predstojeće parlamentarne izbore.

Prema njegovim rečima, zasad je najverovatnije da će se napraviti zajednička lista albanskih stranaka: "Albanci bi zajedničkom listom mogli da dobiju čak dva poslanička mandata, koja smo i imali 1993. godine, kada smo zajedno izašli na izbore".

Ostale vestiArhiva