Vesti
Politika
„Dajnkorp” digao sidro
11.11.2006. 09:00
Izvor: Politika
„Dajnkorp” digao sidro
Otkazana izgradnja kargo centra na aerodromu „Nikola Tesla”
Američka kompanija „Dajnkorp internešnel” obavestila je Vladu Srbije da je zbog interne promene vlasničke strukture i nove poslovne politike odustala od realizacije više projekata širom sveta, među kojima je i izgradnja kargo logističkog centra na Aerodromu „Nikola Tesla”. Time je stavljena tačka na posao vredan 60,6 miliona dolara, kojim je Srbija do 2009. godine trebalo da se nametne kao regionalni centar robnog avio-saobraćaja.

Vest o „Dajnkorpovom” povlačenju iz zajedničkog ulaganja, u odnosu 65 odsto Amerikanci, 35 odsto aerodrom, stigla je potpuno neočekivano. Ne zbog iznenadnog odustajanja Amerikanaca, već zato što je izgradnja kargo logističkog centra, zbog zaleđine „Dajnkropa”, viđena kao apsolutno gotova stvar.

Naime, taj projekat je od javnog poziva interesenata do odabira „Dajnkorpa” podizao veliku prašinu koja je krunisana zahtevom za odštetu drugoplasirane firme, izraelske „Engel grupe”, koja tvrdi da je grubo prevarena.

Priča o kargo logističkom centru počinje 2004. godine kada je Aerodrom „Beograd” pozvao renomirane inostrane interesente da učestvuju na tenderu za izbor partnera koji će obezbediti finansijska sredstva za realizaciju pomenutog objekta i kasnije preuzeti njegovo rukovođenje. Aerodrom je trebalo da obezbedi zemljište za gradnju, a na tender se javilo sedam kompanija, od kojih su se na izboru partnera pojavile samo dve – „Dajnkorp internešnel” i „Engel grupa”.

Već tada su se mogle čuti optužbe da iza „Dajnkorpa” stoji niko drugi do američka Centralna obaveštajna služba – CIA. Tu tezu podgrevala je činjenica da se „Dajnkorpovo” središte kompanije nalazi u Lengliju, država Virdžinija, koji je u svetu poznat po štabu pomenute službe. Osim toga, „Dajnkorp” je jedan od glavnih dobavljača opreme i rezervnih delova za američku vojsku, zbog čega ta kompanija obavezno posluje gde je prisutna vojna mašinerija SAD – Avganistan, Irak, Kosmet, Bosna i Hercegovina.

Tenderska komisija Aerodroma „Beograd” je kao najbolju ponudu ocenila „Dajnkorpovu”, koji je predvideo investiciju od 60,6 miliona dolara. Drugoplasirani „Engel”, koji je predvideo znatno manje ulaganje, 21,7 miliona dolara, tada je putem medija optužio rukovodstvo Aerodroma „Beograd” da ga je ono obmanulo i upozorili da je američka ponuda nerealna.

„Engel” je posle toga podneo žalbu, međutim Komisija za zaštitu ponuđača se oglasila kao nenadležna. Naime, Komisija za zaštitu ponuđača se od tog slučaja ogradila jer se ispostavilo da je poziv potencijalnih investitora bio samo naslovljen kao tender, iako se u stvari, kako je „Engel” upozoravao, radilo o pozivu na direktno ugovaranje partnerstva. Komisija u tom slučaju zaista nije bila nadležna a „Engelu” je ostalo samo da podnese zahtev za odštetu uloženih sredstava u pripremu za učešće na tenderu – dva miliona vera, i nadležne domaće službe pozove da sprovedu policijsku istragu, koja je, kako se nezvanično može saznati, obustavljena na urgiranje jednog od ministara Vlade Srbije.

Aerodrom „Beograd” i „Dajnkorp” su konkretne pregovore o realizaciji posla započeli u maju prošle godine i oni ni do danas nisu finalizovani. Prema nezvaničnim tvrdnjama, Amerikanci su nastojali da predviđeno ulaganje od 60,6 miliona dolara, sa kojim su inače pobedili na tenderu, umanje na 43 miliona dolara i da investiranje prolongiraju na što je duže moguć period. Osim toga, Aerodrom „Beograd” je imao problema sa obezbeđivanjem zemljišta na kojem je trebalo da nikne kompleks površine 206.000 metara kvadratnih. Naime, vlasnici eksproprisane zemlje, žitelji Surčina, tužili su Aerodrom „Beograd” jer su smatrali da je ponuđena odšteta za zemlju ispod realne cene. Jer, Aerodrom „Beograd” je nudio pet evra po metru kvadratnom, iako je Gradski zavod za veštačenje, upravo na zahtev aerodroma 2004. godine, procenio da zemlja vredi 15 evra po metru kvadratnom.

-------------------------------------------------------------------------

Namešteni podaci

Povlačenje „Dajnkorpa” iz projekta izgradnje kargo logističkog centra na Aerodromu „Nikola Tesla” nema veze sa eventualnim restrukturisanjem američke kompanije, već mahinacijama i korupcijom u vrhu srpske vlasti, kaže naš neimenovani izvor iz inostranstva, koji je upućen u ovaj slučaj.

Prema njegovim informacijama, „Dajnkorp” je od kargo centra odustao prvenstveno zato što je uvideo da su podaci o poslovnim mogućnostima budućeg objekta preuveličani i da zbog toga ne bi mogao da u planiranom roku vrati uložena sredstva.

– Ponuđačima na tenderu plasirani su podaci na osnovu kojih je suma ulaganja trebalo da bude znatno viša od realne. To je odgovaralo inostranim savetnicima i vezama u Beogradu, jer je njihova zarada procentualno zavisila od visine ulaganja. Osim toga, u „Dajnkorpu” su uvideli da se njihov posao koristi za politički marketing i da ne mogu biti sigurne u srpske garancije – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------------------------

„Engel” čeka poziv iz Srbije

Izraelska kompanija „Engel grupa”, drugoplasirani učesnik tendera za izbor investitora izgradnje kargo logističkog centra beogradskog aerodroma, očekuje poziv iz Srbije i ponudu da realizuje taj projekat. To, međutim, ne znači da će „Engel” sigurno prihvatiti ponudu ali će ozbiljno razmotriti tu mogućnost, izjavio je juče za „Politiku” Dejvid Erikson, koji je pomenutu kompaniju zastupao na tenderu,

– Nije stvar u tome da li će nas pozvati, već kada će to uraditi i ponuditi realizaciju kargo centra. Jer, prema zakonima vaše zemlje, ukoliko se najbolje plasirani ponuđač povuče iz posla, na njegovo mesto se poziva drugoplasirani. Ali, eventualno prihvatanje posla ne zavisi samo od nas, već i od naših partnera sa kojima smo nastupali na tenderu. Ostaje da proverimo da li su i dalje zainteresovani za poslovanje u Srbiji, iako su u prvom pokušaju na tenderu imali izuzetno neprijatno iskustvo – kaže Erikson.

Prema njegovim rečima, „Engel” očekuje da će sudskim putem uskoro dobiti odštetu od dva miliona dolara zbog toga što je bio obmanut u pozivu za učešće na izboru najboljeg ponuđača, koji je pogrešno naslovljen kao tender.