Vesti
Politika
Amerika kaznila Buša13.11.2006. 09:10
Izvor: Danas
Moskva - Baš u vreme izbora za američki kongres Sadama Huseina su osudili na smrt i odmah protiv iračkog lidera otvorili novi sudski proces, kao da je lošem čoveku jedna smrt malo. Ni to, doduše, nije pomoglo republikancima. Njima ništa nije ni moglo pomoći, čak ni da su uspeli da diktatora i obese. Amerika se đavolski umorila od osećanja gneva, odvratnosti i srama zbog rata u Iraku.
I najnovije izbore iskoristila je da kazni Bušovu partiju i pre svega samog predsednika zbog te čudovišne greške. U to da će demokrate uspeti da osvoje nedostajućih im šest mesta u Senat niko ne sumnja. Posle 12 godina demokrate stavljaju pod kontrolu Kapitol, Amerika se oprašta od epohe konzervativne politike koju je osamdesetih godina proklamovao Ronald Regan, a koja nije promenjena ni za vreme osmogodišnje vladavine demokrate Bila Klintona.
Stvar uopšte nije u tome što su se u novembru 2006. ideološki program ili politička praksa demokrata pokazali snažnijim. Razlog je u nečem drugom: republikanci su se pokazali znatno slabijim. Imamo u vidu da nisu dosegnuli uobičajenu predstavu o razumnoj, uračunljivoj vlasti. Džordžu Bušu, bez obzira na sve njegove kolosalne napore, nije pošlo za rukom da se dodvori elektoratu relativno niskim cenama benzina, ili da ga uplaši visokim porezima koje će uvesti demokrate.
Palac glasača, koji je pritiskao taster na mašini za glasanje, kretao se vođen prvenstveno neuspehom SAD u Iraku. Kako je pokazalo istraživanje televizijske kompanije BBC, šestorica od desetorice Amerikanaca oseća drastično nezadovoljstvo Bušovim radom. To su isti oni Amerikanci koji su pred izbore u Kongresu 2002. tom istom čoveku obezbedili rejting trijumfalne podrške od 67 procenata. Tri godine rata promenile su Ameriku ništa manje od Iraka.
Šta dalje? Kako za same Sjedinjene Države, tako i za njene odnose s nama, s Rusijom? Kontrola Demokratske partije makar nad jednim kongresnim domom, a da ne govorimo o oba, može stvoriti hronično "zagušenje" koje će iskomplikovati zakonodavni proces. Nova većina omogućiće demokratama da na odlučujući način utiču na rad najznačajnijih parlamentarnih komiteta.
To preti republikanskoj administraciji lako predvidivim neprijatnostima, kao što su ograničenje rashoda na iračku kampanju, istraga o motivima i okolnostima rata u Iraku i, kao apoteoza političkog revanša, pokretanje procedure impičmenta predsedniku. Naravno, samo u slučaju ako uspeju da dokažu ono što sada nazivaju "svesnom obmanom" Kongresa pre upada u Irak. U svakom slučaju, takav cilj su sebi postavili novoizabrani senatori, demokrate, koji pretenduju na rukovođenje pravnim komitetom u čijoj je funkciji impičment.
Uspeh demokrata svakako utemeljuje mogućnost njihove pobede na predsedničkim izborima 2008. Za Hilari Klinton, koja je zadržala svoje mesto u Senatu, strelica barometra premestila se sa "oblačno" na "vedro". Što se Moskve tiče, ovde se prilično nepristrasno i prvenstveno filozofski gleda na demokratsku revoluciju u SAD. Američka administracija je iz poslednjih izbora izašla oslabljena i u preostale dve godine predstoji joj da se bori za sopstveni opstanak.
Da li je to dobro ili loše za ruske interese? Na prvi pogled to je loše. Demokrate, koje se oštro odnose prema politici Kremlja, mogu pojačati svoju kritiku da Rusija, tobože, "klizi u autoritarizam", a takođe mogu učiniti neispunjenje obećanja koje je administracija dala Moskvi nerealnijim. S druge strane, čak bez obzira na lične simpatije Buša i Putina jednog prema drugom, koja je to, zapravo, obećanja Moskvi republikanski Vašington uspeo da ispuni?
Čime je odgovorila aktuelna američka administracija na dugačak spisak dobrih dela Rusije, uključujući takve etape kao što su zatvaranje vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, pristanak na istupanje SAD iz Sporazuma o PRO, privremeno razmeštanje američkih vojnih baza u zemljama Centralne Azije, kao i pomoć u obaveštajnim informacijama o Avganistanu? U suštini - ničim.
Onaj famozni diskriminacioni amandman Džeksona - Venika još uvek čeka ukidanje, protokol o Svetskoj trgovinskoj organizaciji još nije potpisan, a još manje utvrđen. Amerika je vrlo zadužila Rusiju, to je preovlađujuće mišljenje u Kremlju i na nivou osećanja ruske ulice teško da će se promeniti posle promene mesta u Kongresu. Štaviše, zanemarujući bliske pozicije Moskve i američkih demokrata o Iraku želeli bismo da se nadamo da će njihov povratak na zakonodavnu većinu učiniti rusku politiku SAD odgovornijom. Na kraju, glavni problemi nove etape su međunarodni terorizam, Iran, Irak, Severna Koreja koje samostalno i jedino u Kongresu Amerike nije moguće rešiti.
I najnovije izbore iskoristila je da kazni Bušovu partiju i pre svega samog predsednika zbog te čudovišne greške. U to da će demokrate uspeti da osvoje nedostajućih im šest mesta u Senat niko ne sumnja. Posle 12 godina demokrate stavljaju pod kontrolu Kapitol, Amerika se oprašta od epohe konzervativne politike koju je osamdesetih godina proklamovao Ronald Regan, a koja nije promenjena ni za vreme osmogodišnje vladavine demokrate Bila Klintona.
Stvar uopšte nije u tome što su se u novembru 2006. ideološki program ili politička praksa demokrata pokazali snažnijim. Razlog je u nečem drugom: republikanci su se pokazali znatno slabijim. Imamo u vidu da nisu dosegnuli uobičajenu predstavu o razumnoj, uračunljivoj vlasti. Džordžu Bušu, bez obzira na sve njegove kolosalne napore, nije pošlo za rukom da se dodvori elektoratu relativno niskim cenama benzina, ili da ga uplaši visokim porezima koje će uvesti demokrate.
Palac glasača, koji je pritiskao taster na mašini za glasanje, kretao se vođen prvenstveno neuspehom SAD u Iraku. Kako je pokazalo istraživanje televizijske kompanije BBC, šestorica od desetorice Amerikanaca oseća drastično nezadovoljstvo Bušovim radom. To su isti oni Amerikanci koji su pred izbore u Kongresu 2002. tom istom čoveku obezbedili rejting trijumfalne podrške od 67 procenata. Tri godine rata promenile su Ameriku ništa manje od Iraka.
Šta dalje? Kako za same Sjedinjene Države, tako i za njene odnose s nama, s Rusijom? Kontrola Demokratske partije makar nad jednim kongresnim domom, a da ne govorimo o oba, može stvoriti hronično "zagušenje" koje će iskomplikovati zakonodavni proces. Nova većina omogućiće demokratama da na odlučujući način utiču na rad najznačajnijih parlamentarnih komiteta.
To preti republikanskoj administraciji lako predvidivim neprijatnostima, kao što su ograničenje rashoda na iračku kampanju, istraga o motivima i okolnostima rata u Iraku i, kao apoteoza političkog revanša, pokretanje procedure impičmenta predsedniku. Naravno, samo u slučaju ako uspeju da dokažu ono što sada nazivaju "svesnom obmanom" Kongresa pre upada u Irak. U svakom slučaju, takav cilj su sebi postavili novoizabrani senatori, demokrate, koji pretenduju na rukovođenje pravnim komitetom u čijoj je funkciji impičment.
Uspeh demokrata svakako utemeljuje mogućnost njihove pobede na predsedničkim izborima 2008. Za Hilari Klinton, koja je zadržala svoje mesto u Senatu, strelica barometra premestila se sa "oblačno" na "vedro". Što se Moskve tiče, ovde se prilično nepristrasno i prvenstveno filozofski gleda na demokratsku revoluciju u SAD. Američka administracija je iz poslednjih izbora izašla oslabljena i u preostale dve godine predstoji joj da se bori za sopstveni opstanak.
Da li je to dobro ili loše za ruske interese? Na prvi pogled to je loše. Demokrate, koje se oštro odnose prema politici Kremlja, mogu pojačati svoju kritiku da Rusija, tobože, "klizi u autoritarizam", a takođe mogu učiniti neispunjenje obećanja koje je administracija dala Moskvi nerealnijim. S druge strane, čak bez obzira na lične simpatije Buša i Putina jednog prema drugom, koja je to, zapravo, obećanja Moskvi republikanski Vašington uspeo da ispuni?
Čime je odgovorila aktuelna američka administracija na dugačak spisak dobrih dela Rusije, uključujući takve etape kao što su zatvaranje vojnih baza na Kubi i u Vijetnamu, pristanak na istupanje SAD iz Sporazuma o PRO, privremeno razmeštanje američkih vojnih baza u zemljama Centralne Azije, kao i pomoć u obaveštajnim informacijama o Avganistanu? U suštini - ničim.
Onaj famozni diskriminacioni amandman Džeksona - Venika još uvek čeka ukidanje, protokol o Svetskoj trgovinskoj organizaciji još nije potpisan, a još manje utvrđen. Amerika je vrlo zadužila Rusiju, to je preovlađujuće mišljenje u Kremlju i na nivou osećanja ruske ulice teško da će se promeniti posle promene mesta u Kongresu. Štaviše, zanemarujući bliske pozicije Moskve i američkih demokrata o Iraku želeli bismo da se nadamo da će njihov povratak na zakonodavnu većinu učiniti rusku politiku SAD odgovornijom. Na kraju, glavni problemi nove etape su međunarodni terorizam, Iran, Irak, Severna Koreja koje samostalno i jedino u Kongresu Amerike nije moguće rešiti.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…