BEOGRAD - Predloženim izmenama Zakona o radu bila bi umanjena postojeća radnička prava, koja su u Srbiji inače oskudna, i ukoliko bi ukinuli pravo radniku na minuli rad, topli obrok i regres, našeg radnika bi pretvorili u golog najamnika, smatraju predstavnici sindikata, koji smatraju da zasada nema potrebe da se bilo šta menja u Zakonu, pa stoga neće učestvovati u socijalnom dijalogu. Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni gradski sindikat (UGS) "Nezavisnost" obavestili su Slobodana Lalovića, ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku da neće učestvovati u radu tripartitne radne grupe, formirane radi pripreme izmena i dopuna Zakona o radu.

Topli obrok nije obaveza
- U ovom trenutku nema argumentacije da bi se bilo šta menjalo u Zakonu o radu i to je jedini razlog zbog čega sada nećemo učestvovati u dijalogu. S tom odlukom smo izašli sada jer smo tek sad dobili zvaničan dopis od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike s predloženim izmenama. Mi ne vidimo da je ovo trenutak da se bilo šta menja i predlažemo da sve ostane kao i dosad. Ostajemo pri tom stavu i jasno nam je da ne može da se menja ništa dok bude dijaloga sa nama - kaže Negoslav Jovanović, potpredsednik Granskog sindikata metalaca "Nezavisnost".

Ako se prihvate najavljene izmene, isplata toplog obroka bila bi regulisana "kao mogućnost, a ne kao obaveza poslodavca", a za osnovicu za isplatu bolovanja bila bi uzimana osnovna, a ne prosečna tromesečna zarada zaposlenog jer sada "zaposleni koji su na bolovanju ili u određenim periodima koriste godišnji odmor primaju više od onih koji rade". Prema najavljenim dopunama, otpremnine radnika neće biti isplaćivane na ukupni radni staž zaposlenog, već na godine rada provedene kod poslodavca kod koga je zaposleni evidentiran kao tehnološki višak, a roditelji hendikepiranog deteta radiće pola radnog vremena dok dete ne napuni 18 godina.

Predviđene izmene Zakona ukinuće naknadu za rad u smenama, osim naknade po osnovu noćnog rada, koja će se isplaćivati kao i do sada. Radni odnos na određeno vreme, posle izmena, moći će da traje najduže tri godine, umesto dosadašnjih godinu dana, a godišnji odmor radnici će moći da koriste u delovima, s tim što bi samo prvi deo bio ograničen na minimum dve sedmice. Iz Zakona o radu, takođe, "nestaće" odredba prema kojoj radnik koji je dobio otkaz može biti vraćen na posao rešenjem inspekcije rada. Zakon će biti dopunjen predlogom o osnivanju privatnih Agencija za privremeno zapošljavanje, odnosno iznajmljivanje radnika na određeno vreme. Reč je o agencijama koje bi svoje stalno zaposlene radnike iznajmljivale prema potrebama drugih poslodavaca.

Ubeđivanja i argumenti
Ministar Slobodan Lalović kaže da ne očekuje veliko nezadovoljstvo građana i socijalnih partnera, a naročito ne na način na koji su se slične stvari odigravale u Francuskoj, jer "pre nego što uputi zakon u vladu, ipak će biti obavljeno mnogo razgovora, konsultacija, saslušati ubeđivanja i argumente".

- Sigurno je da neću ići s predlogom zakona ukoliko nemamo skupštinsku podršku i ukoliko se ne budemo bar razjasnili sa socijalnim partnerima oko potrebe pojedinih izmena. Svi će imati priliku da vide, čuju, daju predloge i argumente, da se raspravimo i onda će to ići na vladu i u Skupštinu - rekao je Lalović.

Ostale vestiArhiva