Beograd - Prema Ustavnom zakonu, sve sudije u Srbiji biće ponovo izabrane u roku od jedne godine. Svi će, u skladu sa Ustavom, biti prvi put birani u Skupštini na tri godine, a potom će ih Visoki savet pravosuđa birati trajno.
Predsednik Ustavnog suda Srbije u ostavci Slobodan Vučetić je rekao da je "stvorena klima i u političkom i u stručnom javnom mnjenju da bi bilo dobro izvršiti radikalne personalne promene u pravosuđu radi njegovog ozdravljenja i zasnivanja kadrovske strukture na kriterijumu poštovanja stručnosti i moralne dostojnosti".
Advokat Đorđe Mamula kaže da je reč o kompromisu.
- Postignuta je saglasnost da je jedan broj sudija loše obavljao svoj posao, da su odugovlačili postupke, da se dugo čekalo na presude i da za to nema valjanog opravdanja. Došlo je do smene jednog broja sudija i tužilaca, što je bio odraz političke volje, a došlo je i do smene generacija. S druge strane, jedan broj sudija i tužilaca otišao je u advokate zato što ne postoji nikakva zabrana da tužiocima i sudijama kancelarija bude registrovana na području suda u kojem su obavljali funkcije na koje su izabrani. Čak ni da uđu u predmete u kojima su bili sudije ili tužioci. Ima ozbiljnih i teških postupaka u kojima se tako nešto dogodilo. Dolazi enorman broj ljudi koji zadržavaju psihologiju sudije, nude ekstra usluge, maltene da skidaju sa vešala - kaže za Danas Đorđe Mamula.
Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu ocenjuje za Danas da je novim Ustavnim zakonom definitivno predviđen reizbor sudija.
- Dugo se spekulisalo o tome šta će on zapravo značiti. Sada znamo da će sve postojeće sudije u Srbiji proći tu proceduru, ali ono što još uvek ne znamo, a što je od suštinskog značaja jeste to kako će ta procedura izgledati, koji će biti kriterijumi i koje osobe će tu proceduru sprovoditi. Od svega ovoga što ne znamo umnogome zavisi da li ćemo ovoga puta zaista dobiti ozdravljenje kako to najavljuju pojedinci ili novo oboljenje sudstva. Naime, svi potezi ovakve vrste u sebi kriju mogućnost i ovoga drugoga, a to je da se u pravosuđu dovedu još lošije sudije. Postoji opasnost da prvenstveno i odlučujući kriterijum bude političke prirode i da se on reflektuje kroz određene vrste političkih nagodbi koliko meni - toliko tebi, a mi smo društvo u kojem tako nešto ne samo da nije nepoznato nego je uvek dobrim delom bilo i prisutno i nažalost, nikada se nije potpuno iskorenilo kod izbora sudija - ocenjuje Majić.
Prema njegovom mišljenju, rok koji će proteći do reizbora ostavlja opasnost da se sudije koje su nedovoljno sposobne odupru svim vrstama pritisaka. U tom periodu mogu posezati za raznim političkim kompromisima kao i političkom koketiranju sa različitim strankama u iščekivanju da od njih kasnije dobiju podršku prilikom reizbora.
- Ono što je najopasnije u svakom društvu, a naročito našem, jeste to da su najlošije sudije koje mi imamo uvek dolazile u pravosuđe sa najjačim političkim vezama, i to je prosto jedna zakonitost koja je poznata svima koji se imalo bave pravosuđem. Sudije koje valjaju i koji su stručnjaci, ljudi od karaktera, njima nije bilo neophodno da posežu za političkim vezama. Oni koji su drugačijeg kova shvatili su da će bez političkih veza biti teško prokrčiti put. Tako da imamo još jednu opasnost da se prilikom reizbora desi da opet najlošiji sa najjačim političkim vezama budu nesporni, a da sporni budu upravo ljudi koji nemaju političke patrone - kaže Majić.
On navodi da bi lepša strana reizbora bila ukoliko bi se pravosuđe pročistilo od korumpiranih i nesposobnih sudija.
- Moramo biti svesni da se ovih godina mnogo usrećitelja javljalo da priča o pravosuđu, a ako biste pogledali njihove biografije malo detaljnije, pre nego, što su postale oprane kroz neke promene, videli biste često ljude koji su vrlo diskutabilni i da li im treba dati takve mehanizme u ruke. Nikada ta tela nisu bila rasterećena značajnog uticaja politike, i značajnog uticaja ljudi kojima tu nikako nije mesto po raznoraznim kriterijumima - ističe Majić. On postavlja pitanje da li će se svakog puta kada se bude menjao ustav ponovo praviti reizbori sudija, jer ako "to postane princip, samo načelo o stalnosti sudija možemo dovesti u pitanje".
Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, kaže za Danas da ukoliko postoji politička volja za opšti reizbor sudija, onda političari tu svoju političku volju nisu umeli da pretoče u jedan valjan zakon.
- Ustavni zakon govori o tome da će de fakto prestati da postoje sudovi, ali prestanak sudova ne znači prestanak sudijske funkcije. I po starom i po novom ustavu sudijska funkcija je stalna i oni koji žele da se prekine ta stalnost sudijske funkcije su to u Ustavnom zakonu morali sasvim jasno da kažu - da sudije gube svoj mandat koji su imali i da idu na ponovni izbor. Vrlo je bitno bilo da se u Ustavnom zakonu navede trenutak u kome im prestaje sudijska funkcija, a nigde se u Ustavnom zakonu to ne pominje. Mislim da je taj zakon vrlo neprecizan i moguće ga je različito tumačiti. Takođe, problem je i u statusu Visokog saveta sudstva, da bi on bio garant nezavisnosti pre svega i on sam mora da ima garancije za nezavisnost. Još uvek ne znamo koji su razlozi za razrešenje sudija, Ustav kaže samo da će se to utvrditi zakonom, ovaj stari ustav predviđao je razloge za razrešenje, a ovde toga nema, to jest nema drugih oblika odgovornosti sem razrešenja, nema ništa o disciplinskoj odgovornosti. Garancije za nezavisnost koju pruža novi Ustav nisu dovoljne i sveobuhvatne, a ni čvrste - ističe Hadžiomerović.

MAMULA: Neke sudije se bavile nezakonitim radnjama

Imamo veliki broj sudija, kaže advokat Đorđe Mamula, "a neki su izuzetno neefikasni, a neki otkriveni u nezakonitim radnjama".
- Jedan broj njih odlučuje o merama prisluškivanja, pa smo tako imali sudsku meru da se ne odobre mere prisluškivanja dok se ne izvrši krivično delo. A postojala je mogućnost da se neka krivična dela otkriju. U ovom trenutku imamo optimalno rešenje, pre svega zbog toga što i u redovima sudija ima mnogo onih koji kažu da neke njihove kolege ne zaslužuju da sa njima dele kabinete i sudnice. Trogodišnji staž znači da treba videti ko može da sudi, ali uslove za smenu treba uskladiti sa merilima EU. Došli smo vrlo brzo do nekih standarda Evropske unije, a nemamo socijalnu i ekonomsku klimu da to podnesemo. Nemamo tako visok društveni i materijalni standard da prihvatimo mere po kojima bi pravosuđe postalo nezavisno. Mi smo, u tom pogledu, na nivou na kojem su bile države EU kada su imale nacionalni dohodak koji imamo mi sada - kaže Mamula.

Ostale vestiArhiva