Kada se „opeku” zbog rate, koja je, recimo, veća nego što su očekivali, klijenti se žale svojim bankama. Kad vide da im (ni) to ne vredi, zovu u pomoć Narodnu banku, od koje se, istini za volju, dosad nisu baš mnogo ovajdili. Ubuduće će, čini se, svi oni biti bolje zaštićeni. Naime, banke će morati ozbiljnije da razmotre prigovore svojih klijenata, a to da će morati – proizilazi iz novih propisa koje je ovih dana predložila NBS.

Prema tim propisima (o zaštiti klijenata), banke će biti obavezne da razmotre svaku žalbu i da klijentu u roku od 30 dana dostave razumljivo obrazloženje. Ako klijent ne bude zadovoljan, centralna banka će pokušati da izmiri „zavađene” strane, kako bi se spor završio bez suda. Tek ako se sporazum ne postigne, klijent i banka će ići na sud, mada svi treba da znaju da je to rešenje od kojeg, najčešće, malo ko ima koristi.

Parničenje može da potraje, ono je i skupo, a valja imati na umu da je čak i u svetskoj praksi pokazano da je retko koja banka ikada izgubila spor. Zbog toga je, čini se, mnogo bolje naći neko miroljubivije rešenje.

Svaki građanin koji smatra da se banka ne pridržava ugovora, dobrih poslovnih običaja i objavljenih opštih uslova poslovanja, može, dakle, banci da uputi prigovor. Banke su dužne da sve navode razmotre i da obaveste klijenta. Uz to, moraju da vode evidenciju o svim primedbama i žalbama i da o tome tromesečno dostavljaju izveštaj NBS.

Prilikom posredovanja, NBS može od banke da zatraži da se u pisanoj formi izjasni o navodima klijenta. Ukoliko proceni da je moguće mirno rešenje spora, centralna banka će posredovati. U tom postupku i jedna i druga strana treba da podnesu sve dokaze. Tek ako sporazum ne bude postignut, dakle, klijent i banka kreću pred sudiju.

Do takvog, neželjenog raspleta možda ne bi došlo da su se građani unapred detaljno upoznali sa odredbama ugovora, ali i sa „cakama” koje oni kriju u sebi, a to uopšte nije jednostavno. Jer, da bi se sve „cake” razumele, treba posedovati i odgovarajuća znanja.

Jedna anketa rađena za potrebe NBS pokazala je da je o uslovima kredita detaljno informisano oko 38,1 odsto korisnika. Njih 20,9 odsto tvrdi da je „veoma mnogo” upoznato. Iz istraživanja takođe proizlazi da su banke za oko dve trećine svih korisnika kredita pružile detaljne informacije o uslovima kreditiranja, što je, kako je ocenio i guverner Radovan Jelašić, veoma važno.

Visina mesečne rate je kriterijum za uzimanje kredita kod 33,2 odsto korisnika. Suma novca koju treba da vrati odlučujuća je kod 29,8 odsto, dok samo 26,4 odsto interesuje kolika je kamatna stopa, odnosno cena kredita.

Bezmalo polovina građana upoređuje bankarske uslove pre nego što se odluče da koriste neku uslugu, dok 32 odsto to ne čini, već ulaze u banku da uzmu kredit, bez poređenja šta nude drugi. Sudeći po anketi, 43 odsto građana idu samo u jednu, „svoju” banku, bez želje da odu u drugu zbog boljih uslova

Na pitanje da li se uslovi usluga značajno razlikuju kod banaka, njih 32,2 odsto je odgovorilo „ni malo, ni mnogo”, 24,1 odsto smatra da se „mnogo” razlikuju, a 18,8 odsto je odgovorilo „malo”.

O uslovima bankarskih usluga 64,6 odsto građana informiše se odlaskom u banke, 8,7 odsto putem reklama u medijima, a sedam odsto preko Interneta. U poslednje tri godine svoju banku, inače, nije promenilo 56,9 odsto građana.
Jedan od razloga zbog kojih su bankarske usluge tako skupe, kako je procenjeno, jeste u činjenici da 61 odsto građana obavlja samo jednu transakciju mesečno. Samo šesnaest odsto građana obavlja po dve, a više bankarskih usluga koristi – samo četiri odsto ispitanika.

Ostale vestiArhiva