Samoubistvo u Srbiji godišnje počini oko hiljadu i po ljudi, a u svetu u istom periodu sebi život oduzme čak milion osoba. Ako mere prevencije samoubistava budu dale rezultate, procenjuje se da bi do 2020. godine ovaj broj mogao biti manji za čak 50 odsto, kaže Dejan Stojičić, volonter i marketing koordinator Centra "Srce", volonterske organizacija koja se bavi prevencijom samoubistva.

- Pokazatelj broja samoubistava na određenoj teritoriji zove se stopa suicida i predstavlja broj samoubistava na 100.000 stanovnika. Ova stopa u našoj zemlji je oko 18, što je iznad i evropskog proseka od 13 i svetskog od 16. Od svih delova Srbije, Vojvodina se izdvaja, jer stopa suicida u poslednjih 20 godina prosečno iznosi 28,5, što Vojvodinu svrstava u region sa izuzetno visokom stopom samoubistava - objašnjava Stojičić.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistava, najviše samoubistava dogodi se u Letoniji. Na 100.000 stanovnika u Letoniji ima 40 samoubistava, a slede Mađarska sa skoro 40, Estonija sa 38, Rusiji sa 37, Hrvatska sa 25...

- Zanimljivo je da žene pokušavaju samoubistvo tri puta češće od muškaraca, a muškarci se ubijaju tri puta češće od žena. Podaci Republičkog Zavoda za statistiku pokazuju da su samoubice najčešće muškarci, stari između 40 i 50 ili između 70 i 80 godina. Na primer, 2002. godine od 1.449 osoba koje su se ubile njih 1.053 bili su muškarci - navodi konkretne primere Stojičić.
On dodaje da je kod ubistava teško utvrditi pravila. Tako je, na primer, zabluda da su samoubistvu skloniji materijalno veoma bogati ili veoma siromašni građani, jer je to pojava koja zahvata sve kategorije - socijalne, uzrasne, profesionalne.

- Suicidolozi tvrde da pojava samoubistava ima trend rasta, ali se tačni razlozi za to ne znaju. Kao čest razlog spominju se sve češća pojava depresije, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, šizofreni poremećaji... Osim toga, poseban rizik postoji kod osoba koje su nedavno nekog izgubile, raskinule blisku vezu, doživele iznenadnu promenu na gore u vezi sa zdravljem ili finansijama - priča Stojičić.
Istraživanja pokazuju da skoro polovina osoba koje su pokušale samoubistvo, samo sat vremena pre tog čina nije ni pomišljalo na nešto takvo.

- Karakteristično za osobe koje pokušaju samoubistvo je da njihova aktuelna ili zamišljena smrt predstavlja pokušaj ovladavanja situacijom i praktično ima funkciju adaptacije na život, bez obzira da li je zamišljena kao kazna, povreda, ucena, poziv u pomoć, ponovno rođenje ili sjedinjavanje sa umrlim - kaže Stojičić.
Praktično su sve suicidalne radnje okrenute istovremeno i ka životu i ka smrti, a ishod zavisi od balansa ovih tendencija. Pogrešno je smatrati da su suicidalne osobe čvrsto rešene da umru. Mnoge su neodlučne u vezi sa življenjem ili umiranjem. Skoro niko se ne ubije, a da drugima ne stavi do znanja kako se oseća.

- Nije tačna ni česta pretpostavka da je suicidalna osoba uvek biti sklona samoubistvu, jer su osobe koje hoće da se ubiju, suicidalne samo određeno vreme. Međutim, poboljšanje posle suicidalne krize ne ukazuje da više nema rizika, jer se većina samoubistava događa tri meseca posle "poboljšanja", kada osoba sakupi snage da svoje misli sprovede u delo - kaže Stojičić.
On naglašava da potencijalnim samoubicama može biti od koristi kada sa njima priča neko ko ih zaista sluša. Sve pretnje, gestove i eventualne pokušaje samoubistva treba shvatiti ozbiljno i izraziti zabrinutost, staviti do znanja da vam je stalo i da osoba u krizi nije sama.

VOLONTERSKA POMOĆ

Centar "Srce" je volonterska neprofitna organizacija koja se bavi pružanje podršku osobama u krizi i prevencijom samoubistva.
- Zajednička želja volontera Centra "Srce" je da pomognemo ljudima koji prolaze kroz teške životne situacije, da ublažimo ljudsku nesreću, osećaj usamljenosti i depresiju. Pomažemo osobama u krizi koje svoje misli i osećanja ne mogu ili ne žele da podele sa osobama u svom okruženju. Mi nikog ne kritikujemo, osuđujemo, niti bilo kome govorimo šta je najbolje da urade, već ih samo pažljivo slušamo i pružamo razumevanje i saosećanje - kaže Dejan Stojičić.
Telefon Centra je 021/66 23 393 i otvoren je svaki dan od 14 do 23 sata. Adresa za elektronsku poštu je vanjaŽcentarsrce. org. yu.

Ostale vestiArhiva