Šef poslaničke grupe G17 plus Miloljub Albijanić rekao je novinarima u parlamentu da je na konsultacijama kod predsednika Skupštine Predraga Markovića ocenjeno da je veoma teško naći osnov za sazivanje takve sednice u Poslovniku o radu Skupštine.

Albijanić je dodao da je, pored G17 plus, protiv održavanja takve sednice bila i Demokratska stranka, a da su predstavnici Srpske radikalne stranke rekli da je moguće razgovarati o tom predlogu, ali da sednica bude sazvana u okviru redovnog zasedanja.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije više nema većinu u parlamentu, a za sazivanje redovne sednice neophodno je obezbediti većinu od 126 poslanika za usvajanje dnevnog reda.

Zatvorenicima je bilo obećano da će nakon usvajanja ustava oni dobiti amnestiju za deo kazne, a pošto to do sada nije sprovedeno, deo zatvorenika je prethodnih dana ponovo štrajkovao glađu.

Inicijativu za zakazivane sednice podnela je Vlada Srbije, a ministar pravde Zoran Stojković više puta je prethodnih dana ponovio kako očekuje da će zakon biti donet pre parlamentarnih izbora.

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković izjavio je da nije u mogućnosti da zakaže posebnu sednicu na kojoj bi bio razmatran Predlog zakona o amnestiji jer o tome nema saglasnosti parlamentarnih stranaka.

Posle konsultacija sa predstavnicima svih poslaničkih grupa, Marković je novinarima rekao da će sačekati do kraja nedelje da stranke preispitaju svoje stavove, pošto dobiju sve pisane materijale o tom zakonu i mogućnostima za sazivanje sednice.

Stojković: Niko nije obećao rokove

Ministar pravde Zoran Stojković rekao je danas u Čačku da je Vlada jednoglasno usvojla Predlog zakona o amnestiji i da "niko nije obećao rokove za donošenje amnestije".

Stojković je na konferenciji za novinare izrazio očekivanje da će oni koji brinu o Srbiji i koji su iskreno glasali za novi ustav "podržati" taj predlog zakona u skupštini.

On je ukazao da "niko nije obećao rokove za donošenje amnestije" i istakao da o nisu pravljeni "nikakvi dilovi vlade sa zatvorenicima".

Stojković je izrazio čuđenje što pritvorenici dobijaju u nekim medijima mnogo prostora i ocenio da "u nekim televizijama pritvorenici uređuju program".

"Ustupak Vlade"

Od 15. novembra u zatvorima u Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Zabeli kod Požarevca i još nekim okružnim zatvorima u Srbiji ponovo je počeo protest zatvorenika zbog toga što zakon o amnestiji još nije usvojen.

Pobuna zatvorenika početkom oktobra smirena je jer je tadašnji načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragoljub Lončarević obećao da će zakon o amnestiji biti usvojen odmah po donošenju novog ustava.

Zbog tog obećanja Vlada je primorana da zakon usvoji, kaže novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević. "Činjenica je da nastavak pobune u zatvorima apolutno ne odgovara Vladi u ovom trenutku i ovo je ustupak koji nije napravljen sada. Vlada mora sazvati Skupštinu iako je ona trebalo da bude raspuštena onog časa kada su izbori raspisani", kaže Anastasijević.

Predlogom zakona o amnestiji, koji je Vlada dostavila parlamentu 15. septembra, predviđeno je smanjenje kazne za četvrtinu za određene kategorije osuđenika.

Predloženi zakon ne predviđa amnestiju osuđenih za najteža krivična dela, odnosno na kaznu od 40 godina zatvora, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunardnim pravom. Od amnestije su izuzeti i osuđeni za najteža krivična dela protiv polne slobode i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.

"Egzotična zemlja"

Direktor Kriminološkog instituta Dobrivoje Radovanović kaže da se, u slučaju neusvajanja zakona, može dogoditi pobuna veoma širokih razmera, nasilnog karaktera.

"Ovde se može se govoriti o ucenu vlasti i potom o uceni osuđenika. Neobično je amnestiju obećavati neposredno pred glasanje o ustavu,a rezultata toga je da je više od 80 odsto osuđenih izašlo na referendum i verovatno glasalo 'za'", kaže on.

"Kada to obećanje nije ispunjeno, osuđenici nemaju drugog načina nego da se pobune, a to će verovatno trajati sve dok zakon ne bude usvojen", kaže Radovanović.

Na pitanje mogu li optuženi za skrivanje Ratka Mladića biti abolirani, Radovanović odgovara potvrdno. "U egzotičnim zemljama, kad je pravo u pitanju, a kakva je naša zemlja, naravno da je svašta moguće kada je reč o pravu, ali bi to bilo krajnje neobično i rizično jer se posle toga mogu očekivati razne ucene političkih partija", kaže on.

"Tada bismo se našli u legalizaciji onog u čemu smo već nekim delom, a to je dogovor političkih partija o negonjenju nekih teških oblika kriminala koje počine ljudi iz redova tih partija", kaže Radovanović.

"Dil sa zatvorenicima"

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, izjavio je u emisiji Kažiprst Radija B92 da, iako su raspisani izbori, Skupština može da se sastaje jer postoje vanredne situacije u kojima treba da se sastane, kako država ne bi ostala bez vlasti.

"Čudno je, međutim, da se Skupština, koja neće da se sastane oko mnogo drugih važnih stvari, sastaje zbog dila sa zatvorenicima", kaže Dimitrijević.

Ostale vestiArhiva