Ministar privrede Predrag Bubalo pohvalio je nedavno Ministarstvo na čijem je čelu zbog uspeha koje je postiglo u razvoju malih i srednjih preduzeća. Da to nije rekao na samom početku predizborne kampanje i trenutku kada je oko milion ljudi bez posla (plus nekoliko stotina hiljada onih prividno zaposlenih u propalim gigantima), možda bi ta pohvala bila umesnija. Ovako, iza ministrovih reči, ostaju surovi statistički pokazatelji, doboko utemeljeni u stvarnosti. I dok ministar promoviše svoje ministarstvo, njegovi pomoćnici koji, čini se, čvršće stoje na zemlji, upozoravaju na nezavršene procese privatizacije i restrukturiranja privrede, nedovoljnu zastupljenost uslužnog sektora, spori rast broja novoosnovanih preduzeća, i slab udeo kompanija sa visokom tehnologijom.
Oni, takođe, upozaravaju da je tehnološki nivo proizvoda i usluga veoma nizak, dok produktivnost značajno zaostaje za produktivnošću u razvijenim privredama. Udeo investicija, posebno stranih, ističu oni, nije dovoljan za ovu fazu razvoja, a izvoz je još uvek zasnovan na nediferenciranim proizvodima sa niskom dodatom vrednošću.
Prema podacima Ministarstva privrede ove godine će u razvoj MSP biti uloženo sto miliona evra. Tome treba dodati i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana tako da je krajnja računica da će u ovoj i sledećoj godini u taj sektor biti investirano više od 160 miliona evra. Nacionalnim investicionim planom predviđeno je, takođe, da kroz start-ap kredite potencijalni preduzetnici dobiju oko 160 miliona dinara ili 1,6 miliona evra. Za već formirano preduzeće planirano je 500 miliona dinara ili 6,2 miliona evra. Ekonomisti, međutim, izražavaju sumnju u opravdanost državnih investicija i u prilog tome iznose podatak da u Srbiji ima više od 85 hiljada MSP, a samo nešto više od sedam hiljada preduzeća zabeležilo je rast rezultata poslovanja veći od pet odsto Ako izuzmemo ne baš privlačan ekonomski okvir i uslove poslovanja na domaćem tržištu, jedan od najurgentnijih problema sa kojima se mala privreda suočava jesu menadžeri MSP, jer u siromašnim zemljama, vlasnici MSP teško dolaze do takvih usluga. Dakle, postoji potreba za institucijama koje pružaju ovakve usluge.
Za razliku od siromašnih zemalja, u razvijenim zemljama MSP pokazuju visoku fleksibilnost, prilagodljivost i inovativnost, što predstavlja osnovne faktore konkurentnosti. Osim toga, u slabije razvijenim zemljama od malih i srednjih preduzeća očekuje se da iznesu sav teret tranzicije. Psiholozi i sociolozi za to imaju objašnjenje - sve što funkcioniše kao porodica, ili kao grupa ljudi koji su povezani, ne samo poslovno, veoma je značajno zato što te veze omogućuju više međusobnog poverenja u zajedničkom radu.
Podaci govore da Fond za razvoj Republike usmerava više od 90 odsto sredstava u MSP što je, izraženo u evrima, oko 50 miliona. U protekle dve godine tim sredstvima otvoreno je oko 30.000 radnih mesta godišnje. Treba, takođe, podsetiti da je pristiglo više od 7.000 zahteva, a već je realizovano 640 kredita.

Visok stepen profitabilnosti

Najsvežiji podaci Ministarstva privrede govore da je ove godine broj novoosnovanih MSP premašio 11.000, dok se broj zaposlenih u tim preduzećima kreće oko 810 hiljada. Ukupan promet koji ta preduzeća ostvare kreće se oko 2,7 milijardi dinara, dok bruto dodata vrednost MSP iznosi oko 460 milijardi dinara. Oko 70 odsto profita ostvareno je u trgovini i prerađivačkoj industriji, a čak 64,2 odsto profita ostvarila su preduzeća formirana na teritoriji grada Beograda i Južno bačkog okruga. Procenjuje se da bi u ovoj fazi tranzicije godišnje trebalo formirati oko 30.000 firmi, uposliti oko 60.000 radnika. Kada je reč o radnicima, godišnje bi trebalo osnovati oko 20.000 takvih firmi i uposliti oko 30.000 zaposlenih ili 1,5 zaposlenih po radnji. Inače, cena opremanja jednog radnog mesta u MSP iznosi oko 7.500 evra,a u radnjama preduzetnika oko 5.000 evra.

Ostale vestiArhiva