- Koalicija je tako skrojena jer su ove stranke, koje su na ponovljenim lokalnim izborima često zajedno pobeđivale, procenile da bi rezultat mogle da ponove i na republičkom nivou. Drugo, to su stranke koje nemaju ni ideološko ni programsko razmimoilaženje i treći razlog za saradnju jeste što male lokalne stanke imaju stabilno biračko telo, a njihovi lideri su uticajni ljudi na čelnim funkcijama koji u svojim sredinama imaju podršku i sigurne glasove i koji mogu značajno da poboljšaju glasove DSS - kaže Dejan Vuk Stanković.
Prema njegovoj oceni, čak i u slučaju male izlaznosti, taj politički pakt će osigurati stabilnu početnu poziciju. Najzad, ova koalicija počiva na čvrstim osnovama, jer može da se materijalizuje ono što je započeto u Vladi. Pri tom lider NS Velimir Ilić drži resor za razvojne projekte, što DSS daje šansu za veći ulog, a malim strankama - da preko DSS na mala vrata uđu u veliku politiku. Prema mišljenju Đorđa Vukadinovića, urednika Nove političke misli, asimetrija ove koalicije je u različitoj veličini i snazi stranaka koje je čine:
- Čini mi se da će takav nastup za par procenata poboljšati njihov rezultat nego da su išle odvojeno, ili da je koaliciju činio njihov prosti zbir. To je sinergetski efekat.
Koštuničine demokrate su u još aktulwenom sazivu parlemnta bili u koaliciji sa SLS i NDS, DS - s dve stranke s Liste za Sandžak, a G17 Plus sa SDP. Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, relevantno je samo ko je zvanični podnosilac izborne liste, a ona još nije podneta RIK. Kada lista bude podneta treba videti šta piše u prijavi. To je karika koja nedostaje da bi se sudilo o odnosima unutar koalicije, odnosno da li je to koalicija dve ili više stranaka.
- Postoje dva aspekta cele priče. Prvo, ako su zvanični podnosioci liste DSS i NS, one će imati i sva prava i odgovornost, između ostalog i za zakonito finansiranje izborne kampanje. One su te koje sporazumno određuju dve osobe koje će se ispred svih njih u okviru koalicije o tome starati i formiraće jedan račun za celu koaliciju. Drugi aspekt odnosi se na to kako će se raspoređivati mandat. To je unutrašnja stvar tih stranaka koja se uređuje sporazumom - kaže Nenadić.

Novi nacionalizam balkanskog tigra

Američka agencija AP objavila je danas analizu stanja u Srbiji, navodeći da je Srbija postala ekonomski "tigar" na Balkanu, ali da joj preti nova eksplozija nacionalizma i nova izolacija od Zapada. Ispadi nacionalizma nisu ništa novo u Srbiji, ali izbledeli grafit u Beogradu izaziva više žaljenje nego strah. "Na kolena pred Srbima" - hvalisava pretnja davno prošle ere. Ranije ove godine, navodi agencija AP, Srbija je izgubila pristup Jadranskom moru kada je Crna Gora proglasila nezavisnost. Ove zime Srbija bi mogla da izgubi svoju južnu provinciju Kosovo ako pregovori uz posredovanje UN dovedu do očekivane nezavisnosti.
Dok im se zemlja smanjuje, Srbi - izuzetno ponosan narod koji je navikao da vodi glavnu reč na Balkanu - tonu najniže od ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Sada se očekuje da će pregovori o konačnom statusu Kosova dovesti do nezavisnosti ove pokrajine, a Srbija bi uskoro mogla da iskusi svoje najveće poniženje - izgubiće pokrajinu koju mnogi smatraju srcem svoje stare domovine. Stvari ipak nisu tako crne, navodi agencija.
Ekonomski, Srbija je postala neka vrsta balkanskog tigra s godišnjim rastom od šest odsto koji hvale i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Kulturno i intelektualno, Beograd je povratio nešto od svoje živopisnosti koju je imao tokom 70-ih godina kada je sa svojim filmskim, muzičkim i sportskim festivalima bio eksperimentalan evropski grad - oaza za one koji su želeli da pobegnu od sivila istočnog komunističkog bloka. Mladi ljudi danas pune klubove i kafiće, a velika muzička imena poput 50 Centa, Brajana Ferija i R.E.M.-a rasprodaju koncerte. Pa ipak, nezaposlenost je i dalje oko 30 odsto, a prosečna plata iznosi oko 270 evra.
Frustrirani Srbi moraju nemoćno da gledaju kako se njihovi susedi Rumuni i Bugari pripremaju za ulazak u EU, a veće šanse da uđe prva u Uniju ima čak i siromašna Albanija. Čak i ako Srbija izruči Mladića, sprovede demokratske reforme i unapredi svoju ekonomiju, mogućnost članstva u EU je i dalje nesigurna jer Unija sve manje želi nove članice. Srbija još izdaje nove pasoše sa starim imenom i žigom Federalne Republike Jugoslavije - delimično zbog konfuzije oko granice, ali mahom zbog toga što jednostavno ne mogu da plate prepravku štamparskih presa. Sve ovo je, navodi američka agencija, gorka pilula za narod koji je do krvavog raspada Jugoslavije pod Slobodanom Miloševićem, bio najprosperitetnija republika bivše Jugoslavije.

Ostale vestiArhiva