Haški optuženik Vojislav Šešelj koji od 10. novembra odbija da uzima hranu i lekove protiv visokog pritiska i astme koje mu donosi osoblje Pritvorske jedinice Haškog tribunala oslabio je 11 kilograma.

Kako je juče za „Politiku” izjavio Dragan Todorović, potpredsednik SRS, lider radikala „oseća probadanja u grudima koje ne može da definiše”, ali i dalje obavlja svoje obaveze predsednika SRS. Svaki dan u 18 sati javlja se u centralu stranke, a dao je i saglasnost da bude nosilac liste SRS na predstojećim parlamentarnim izborima i prihvatio kandidaturu za narodnog poslanika.

Šešelj je, kako kaže Todorović, pred konzulom Srbije u Hagu, potpisao i podršku listi SRS i ovlašćenje njemu da može da podnese izborni materijal Republičkoj izbornoj komisiji.

„Mi smo dobili obrasce koje je propisala Republička izborna komisija. Naš poslanik Igor Bečić je otišao za Hag gde se obratio našem konzulu koji je u petak sva četiri papira odneo dr Vojislavu Šešelju. Potpisani papiri su u subotu uveče stigli u SRS”, kaže Todorović

Todorović je potvrdio i da će se izborna lista te stranke na parlamentarnim izborima zvati „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj”.

Inače, optuženi bi trebalo u sredu da se pojavi na poslednjoj statusnoj konferenciji pred početak suđenja koje je predsedavajući sudija Alfonso Ori zakazao za 27. novembar ove godine.

Kako je prenela SENSA, statusna konferencija će se održati „sa Šešeljem ili bez njega”. Očekuje se da lider srpskih radikala ipak neće propustiti priliku da se iz haške sudnice uključi u predizbornu kampanju u Srbiji, predstavljajući se kao „žrtva i mučenik”.

Tužilaštvo je krajem prošle nedelje zatražilo da Sekretarijat suda proveri da li optuženi zaista štrajkuje glađu i da ga, ukoliko utvrdi da je to tačno, hitno podvrgne medicinskim ispitivanjima kako bi se ustanovilo da li je sposoban da se sam zastupa na predstojećem suđenju. Ako lekari zaključe da Šešelj nije sposoban za samostalnu odbranu, tužilac će tražiti da mu se odmah dodeli branilac, jer se po njihovoj oceni sam onesposobio sa ciljem „opstrukcije postupka”.

-----------------------------------------------------------

Anketa: Predstavnici stranaka o slučaju „Šešelj”

Od podrške do ćutanja

Povodom štrajka glađu Vojislava Šešelja u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu, koji ulazi u jedanaesti dan, „Politika” je zatražila komentar parlamentarnih stranaka na pitanje da li su opravdana četiri zahteva koja je Šešelj postavio kao uslov da prekine svoj radikalni protest. U Demokratskoj stranci nisu želeli da komentarišu, dok su u G17 plus rekli da ih ne zanima Vojislav Šešelj i da nemaju vremena da se bave njegovim zahtevima.

Podsetimo, predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj, kako stoji na zvaničnom sajtu ove partije, ima četiri zahteva: 1. ukidanje restriktivnih mera diskriminatornog karaktera u pogledu posete Jadranke Šešelj koje su zavedene na osnovu lažnih sumnjičenja od strane tužilaštva Haškog tribunala. 2. Registrovanje pravnih savetnika dr Vojislava Šešelja i normalizovanje uslova za pripremu odbrane. 3. Dostavljanje sudskih, tužiočevih, dokumenata isključivo na papiru i srpskom jeziku. 4. Huper i Ošija (sudski imenovani branioci) moraju da se odstrane iz predmeta dr Vojislava Šešelja i da se ukine odluka o imenovanju branilaca u pripravnosti.

Srđan Srećković, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, komentarišući prvi zahtev Šešelja, rekao je: „Bez obzira na sve političko neslaganje i činjenicu da nismo nikada niti ćemo ikada sarađivati, sa ljudskog aspekta svakom optuženiku treba da bude omogućeno da viđa svoju porodicu. S obzirom na to da smo mi, kao stranka, mnogo puta bili u teškoj situaciji, čak i u smislu životne egzistencije predsednika stranke i nekih članova, mi imamo razumevanja za ljudsku patnju i zato apelujemo na Haški tribunal da Vojislavu Šešelju omogući pravo na život, jer to pravo nikome, bez obzira na okolnosti, ne sme biti uskraćeno”. Ostale Šešeljeve zahteve Srećković nije komentarisao.

Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, kaže da „u odnosu na dve važne činjenice – odnos Haškog tribunala prema Slobodanu Miloševiću i pogubnost mera tribunala po Miloševića lično i tok samog procesa, kao i da se Vojislav Šešelj dobrovoljno opredelio da ode u Hag – logično je da treba izaći u susret njegovim zahtevima”.

Govoreći o prvom zahtevu, Obradović kaže: „Podržavam apsolutno svaki zahtev usmeren na ukidanje zabrane poseta članova porodice i drugih ljudi koji bi želeli da ga posete, a koje bi on želeo da primi”. Drugi zahtev Obradović takođe apsolutno podržava, „jer je sasvim logično da ga brane ljudi koji su to spremni dobrovoljno da rade, a ne kao nametnutu obavezu, i kojima on veruje”. U vezi sa zahtevom da mu se dokumenti predaju u pisanom obliku, na srpskom, naš sagovornik navodi: „Ako je to način na koji Šešelj može najbolje razumeti optužbe i u odnosu na to pripremiti svoju odbranu – onda i taj zahtev treba da bude ispunjen. Pogotovo ako se zna koliko novca Haški tribunal troši i kolike su im plate, pa nema razloga da se ne angažuje i dodatni prevodilac koji bi prevodio na srpski”. „Protiv sam bilo kakvih nametnutih branilaca, koji bi po potrebi, kada se želi da se spreči optuženi da iznese neke podatke ili dokaze, uskakali u postupak”.

Đorđe Mamula, član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, kaže da ne prati „u celini njegovo suđenje”: „Ali znam da Šešelj ima tim advokata koji će, siguran sam, pokušavati da zaštite njegova prava u skladu sa svojim profesionalnim znanjem i dužnostima koje imaju kao advokati. Ne znam kakva su pravila tog suda i pravila kućnog reda u pritvoru. Najbolje je da se profesionalno izjasne njegovi advokati”, objašnjava Mamula.

-----------------------------------------------------------

Predlog rezolucije SRS i SPS

Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije uputile su Skupštini Srbije Predlog rezolucije o zaštiti osnovnih ljudskih prava lidera radikala Vojislava Šešelja.

Poslanici dve stranke traže da parlament rezoluciju donese po hitnom postupku, jer bi, kako se navodi, u suprotnom nastupile štetne posledice po život i zdravlje Vojislava Šešelja koji od 10. novembra u 18 sati štrajkuje glađu u Haškom tribunalu. „Odbijanje donošenja ove rezolucije po hitnom postupku značilo bi saučestvovanje u oduzimanju prava na život i svih ostalih ljudskih prava Šešelju, što bi prouzrokovalo dalekosežne posledice po Srbiju”, naveli su potpisnici predloga.

Rezolucijom bi se Vlada Srbije i svi nadležni državni organi obavezali da „hitno preduzmu sve mere kojima se garantuje i obezbeđuje da se u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) poštuju neotuđiva i međunarodnim aktima garantovana prava Vojislava Šešelja, spreči diskriminacija i šikaniranje, što su uslovi za njegov prekid štrajka glađu”.

Ovim dokumentom vladi bi se naložilo „da preispita i utvrdi stanje efektivnog uživanja ljudskih prava državljana Srbije u MKSJ i o tome podnese izveštaj parlamentu u roku od 15 dana od dana usvajanja rezolucije”.

Od vlade se traži i da preispita dosadašnje vidove saradnje i predloži mere za trajnu zaštitu garantovanih i zaštićenih prava svih optuženih Srba pred MKSJ.

U predlogu rezolucije se konstatuje da je Vojislav Šešelj od 23. februara 2003. godine u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, „gde je pristupio poslednjem sredstvu odbrane svojih garantovanih i zaštićenih prava stupajući u štrajk glađu”.

On je tom prilikom ispostavio zahteve do čijeg će ispunjenja, bez obzira na posledice po svoje zdravlje, istrajati u štrajku, navedeno je.

To su zahtevi da se ukinu restriktivne mere diskriminatorskog karaktera u pogledu poseta supruge, da se registruju svi pravni savetnici i normalizuju uslovi za pripremu odbrane, kao i da se svi tužiočevi dokumenti dostavljaju isključivo na papiru i na srpskom jeziku.
Šešelj je još tražio i da se branioci u pripravnosti, Dejvid Huper i Andreas O Šija, odstrane iz njegovog predmeta i ukine odluka o imenovanju branioca u pripravnosti, jer za nju nema uporišta u Statutu ni u Pravilniku o postupku i dokazima.

Ostale vestiArhiva