Vesti
Politika
Beogradu nužna podrška EU
23.11.2006. 09:00
Izvor: Danas
Beogradu nužna podrška EU
Zajednička izjava parlamentaraca Srbije i Evropske unije
Brisel - Parlamentarci Srbije i poslanici Evropskog parlamenta ocenili su juče u Briselu da je, s obzirom na "vidno osetljive političke prilike u Srbiji, potrebna i opravdana snažnija politička predanost i angažovanje Evropske unije". To je rečeno u zajedničkoj izjavi koju su delegacija Narodne skupštine Srbije i poslanici Evropskog parlamenta usvojili posle prvog dvodnevnog interparlamentarnog dijaloga.
U izjavi je istaknuto žaljenje zbog prekida pregovora o pridruživanju EU i Srbije i izražena želja da se oni što pre obnove i zaključe sporazumom. Srpske vlasti su u dokumentu pozvane da što pre "nadoknade izgubljeno vreme tako što će odlučno nastaviti potrebne reforme da bi se popravili izgledi, životni standard građana", kao i da se Srbija "s punim pravom iskaže kao legitiman kandidat za članstvo u EU". Takođe je naglašena potreba da se strogo poštuju ustav i demokratski standardi u predizbornoj kampanji u Srbiji. U raspravi je dotaknuto i pitanje Kosova, ali zaključci o tom pitanju nisu sačinjen, niti je to uneseno u zajedničku deklaraciju.
Slovenački poslanik Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju, posebno je insistirao na tome da Kosovo mora da bude nezavisno da bi, kako je protumačio, kao država moglo da pregovara i sklopi sporazum s EU. Srpski poslanici su ocenili da je jedino prihvatljivo kompromisno rešenje za status Kosova i naročito su naglasili da je potpuno neodrživa teza da bi Srbija brže napredovala ka EU "bez Kosova". Šef koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju i Jug Srbije Nenad Popović, koji je učestvovao u diskusiji, objasnio je da je široka autonomija ekonomski najkorisnije rešenje za Kosovo, jer je samostalno Kosovo ekonomski neodrživo.
Predsednik Odbora za evropsku integraciju srpskog parlamenta Suzana Grubješić novinarima je prenela da je u raspravi bilo pitanja hoće li u Srbiji biti promena posle izbora i da je srpska strana prenela uverenje da će nova parlamentarna većina biti formirana od stranaka demokratskog opredeljenja. Sastav novog parlamenta će odraziti volju birača, a očekuje se, rečeno je poslanicima EP, da novi parlament i vlada budu formirani već do polovine februara da bi se nastavio dijalog s EP i svim važnim međunarodnim institucijama.
U raspravi je, prema rečima Suzane Grubješić, naglasak bio i na toku reforme pravosuđa i onome što je učinjeno u saradnji srpskih vlasti s Haškim sudom. U zajedničkoj izjavi je podvučeno da će novi srpski parlament morati da se sučeli s "teškim izazovima, posebno u pogledu pripreme zemlje za evropsku integraciju" i da će zbog toga politički programi stranaka morati da budu usredsređeni na "jačanje demokratije i poboljšanje životnog standarda srpskih građana". Evropski i srpski parlamentarci su predočili važnost funkcionisanja demokratskih institucija, vladavine zakona, civilnog nadzora nad vojskom, kao i delotvornosti državne uprave. Takođe, izraženo je zadovoljstvo činjenicom da su u novom ustavu Srbije usvojene odredbe o temeljnim pravima i slobodama, uključujući zaštitu manjina, uspostavljanje ombudsmana i demokratskog nadzora nad Vojskom.
Naglašen je "prioritet da se medijima i nevladinim organizacijama obezbedi sloboda izražavanja i zaštita od bilo kakvog uplitanja" u njihovo delovanje. Ukazujući na nužnost reformi pravosuđa, posebno s ciljem da se obezbedi nezavisnost i spreči politički upliv na sudstvo, evropski i srpski parlamentarci su se založili i za znatno veću delotvornost pravosuđa u Srbiji. U izjavi je zatraženo da se hitno sprovedu odluke EU o viznim olakšicama za srpske građane, uz opasku da će predviđeni sporazum za pojedine kategorije srpskih građana biti samo "simboličan korak da se običnim Srbima omogući da putuju u zonu Šengena".
Poslanici EP i srpskog parlamenta su ukazali i na vidne makroekonomske rezultate srpske Vlade, ali su predočili i "dramatičan problem nezaposlenosti". Oni su pohvalili odnose Srbije i Crne Gore i izrazili zadovoljstvo što je Srbije nastavila da doprinosi regionalnoj saradnji.

REN: Srbija ima opipljivu evropsku perspektivu

Brisel - Evropski komesar za proširenje Oli Ren smatra da Srbija ima veoma jasne i opipljive evropske perspektive i da je Evropska unija veoma posvećena odnosima sa Srbijom.
- Veoma smo angažovani u odnosima sa Srbijom i uveravam vas da Srbija ima vrlo konkretne, opipljive i jasne evropske perspektive - rekao je preksinoć Ren odgovarajući u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta na pitanje poslanika kako vidi buduće odnose sa Srbijom.
Srbija se nalazi na korak od oslobađanja velikog ekonomskog, kulturnog i intelektualnog potencijala čim postigne punu saradnju s Haškim sudom, naveo je Ren.
- Mi smo već usvojili mandat za vizne olakšice. Blizu smo zaključivanju sporazuma o CEFTI. Sa Srbijom radimo na mnogo polja u ekonomiji, zahvaljujući našim programima pomoći namenjenim Beogradu - naveo je evropski komesar.
On je, obrazlažući buduću strategiju proširivanja EU novim članicama, predočio da će za to biti potrebno novo unutrašnje preustrojstvo ustanova i sistema odlučivanja EU, kao i stroži uslovi za nove članice. Ren je upozorio da su od neuspelih referenduma o ustavu EU u junu prošle godine, i "zamora od proširenja" kao "žrtvenog jarca", "najveću korist imali turski nacionalisti, srpski radikali i ruski panslavisti". Prema njegovim rečima oni su pomislili da će se EU okrenuti sebi, odreći se onoga što je obećala i postati previše slaba da bi mogla da širi svoju moć za ostvarivanje mira, stabilnosti i evropskih vrednosti u neposrednoj okolini EU.