Kada bi na domaćem tržištu postojala veća konkurencija, onda bi, verovatno, pozivanje na psihološke momente u ekonomiji bilo izlišno a tržišni mehanizmi bi regulisali sve turbulencije. Izbegavajući da navedu pravi uzrok zbog kojeg cene ne padaju, iako bi po svim pravilima ne samo ekonomske već i zdravorazumske logike trebalo da budu niže, predstavnici vlasti pozivaju se na teoriju "nefleksibilnsoti cena koje ne reaguju kada treba da idu naniže". Pri tome gubi iz vida činjenica da je cenovna konkurentnost jedna od najvažnijih kategorija u trgovanju. Ekonomisti koji tvrde da bi cene trebalo da padnu, ukazuju na činjenicu da je evro u prethodnih nekoliko meseci pao za više od deset odsto, a benzin, kao jedan od glavnih inputa u proizvodnji i trgovini, pojeftinio je za više od 15 dinara. Uprkos tome, cene se ne miču, a neke idu naviše.
"Ljudi sa terena" ne veruju državnim institucijama. Smatraju da su ekonomski pokazatelji veštački i u službi predstojećih izbora. Svetozar Krstić, direktor spoljne trgovine u kompaniji Simpo kaže za Danas da se uvoznici vezuju za evro računajući ga po kursu od 87 ili 88 dinara, a ne 79 koliko sada vredi.
- Smatramo da je pad vrednosti evra i pojeftinjenje benzina kratkoročno i neizvesno. To nije rezultat državne, već predizborne strategije - ističe Krstić.
Na pitanje zbog čega, recimo, ta kompanija nije iskoristila ovih par meseci "snažnog dinara", spustila cene i povećali prodaju, Krstić kaže da je domaća privreda duboko monopolizovana.
- Monopolizacija privrede koja se nije mogla dogoditi bez odgovornosti države rezultirala je nedovoljno konkurentnim cenama čak i u odnosu na nerazvijenije ekonomije u odnosu na našu kao što je recimo slučaj u BIH, Albaniji ili Crnoj Gori. Monopoli diktiraju visoke cene, odnosno tamo gde nema konkurencije na tržištu svaki poslovni čovek će, ako već ima priliku, pokušati da iskoristi svoju poziciju na tržištu - naglašava Krstić.
On upozorava da su s druge strane izvoznici u veoma teškom položaju i samo je pitanje trenutka kada će posustati pod pritiskom veštački formiranog kursa dinara.
Zoran Drakulić, direktor kompanije Ist point, kaže za Danas da "je svima jasno da je trenutna situacija u vezi sa kursom dinara veštačka i da niko neće da nasedne na provokaciju države". On ističe da država puni kasu tako što iako je dozvolila pojeftinjenje benzina to nije učinila u dovoljnoj meri jer je benzin na svetskoj berzi pojeftinio za 30 odsto, a kod nas za samo deset odsto. "Te pare su otišle u NIS i u državnu kasu", naglašava naš sagovornik.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže za Danas da cene koje su pod ingerencijom države takođe nisu korigovane naniže, tako da se to ne može očekivati ni od privatnih firmi.
- GSP, javno komunalno preduzeće odnosno nijedna državna firma nije pojjeftinila svoje usluge, zbog čega bi se onda drugi učesnici na tržištu tako ponašali. Ni ja se ne bih odrekao zarade da sam privatnik, jer to nije logično ponašanje. Nepoverenje u državne institucije je veoma izraženo. Najavljena smena guvrenera, izbori, pitanje kako će nova vlada tretirati privredu, sve su to rizici sa kojima se suočavaju privrednici - naglašava naš sagovornik.

DINKIĆ: Inflacija na silaznoj putanji

-Inflacija će sigurno biti niža za nekoliko procenata od projektovane, a koliko su naše procene tačne videćemo kada se objave novembarski podaci. Verujem da smo ušli u zonu kada će inflacija svake godine biti sve niža, a plan je da se 2009. godine inflacija spusti ispod pet odsto i tako bude na nivou zemalja Evropske unije. Do tada će biti okončana liberalizacija cena, pa se može očekivati i stabilnost dinara na duži rok, kao i povoljniji uslovi za stambene kredite - izjavio je juče na konferenciji za novinare u Rajfajzen banci Mlađan Dinkić, bivši ministar finansija .

Ostale vestiArhiva