Svaki deseti građanin Srbije probao je drogu, a najveći broj njih marihuanu, rezultat je istraživanja „Zloupotreba narkotika u Srbiji”, koje je urađeno na uzorku od 10.690 stanovnika starosti od 15 do 59 godina. Ova studija je rađena u junu ove godine po metodologiji Evropskog centra za praćenje zloupotrebe narkotika, a rezultati govore da najveći broj osoba koje koriste narkotike živi u Beogradu i Vojvodini. Po podacima iz ovog istraživanja, koje je realizovala agencija „Strateški marketing”, kontakt sa narkoticima u poslednjih godinu dana imalo je 3,7 odsto od ukupnog broja ispitanika, a marihuana i ekstazi su droge za koje vlada najveće interesovanje na srpskom tržištu narkotika.

Rezultati ove studije govore da je prosečan uzrast kad se prvi put eksperimentiše sa narkoticima – 16 godina. Ovo istraživanje, takođe, pokazuje da muškarci tri puta češće koriste drogu nego žene, kao i da osobe višeg stepena obrazovanja i boljeg materijalnog stanja češće koriste psihoaktivne supstance.

„U porodicama nižeg socio-ekonomskog statusa prisutniji je alkohol”, kaže dr Mira Kovačević, psihijatar iz Zavoda za bolesti zavisnosti i član Republičke komisije za borbu protiv narkomanije, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Ona je dodala da ova studija nije dala odgovor na pitanje koliko u Srbiji ima narkomana i nije demantovala mišljenja stručnjaka raznih profila koji procenjuju da u našoj zemlji živi između 30.000 i 100.000 zavisnika, ali je istakla da iskustvo lekara koji rade u bolnicama i zavodima za lečenje bolesti zavisnosti govori da su dve trećine osoba koje zatraže pomoć psihijatra – heroinski zavisnici.

„Nije zanemarljiv ni podatak da je svaka peta žena u Srbiji u poslednjih godinu dana uzimala sedative i da je konstatovan porast uzimanja steroida kod muškaraca mlađih od 20 godina. Iako su marihuana i ekstazi droge koje se najčešće uzimaju, na tržištu narkotika sve veće interesovanje vlada za amfetamin i kokain. Ilustracije radi, kokain je probalo 2,4 odsto anketiranih osoba u našem istraživanju, a heroin – 1,5 odsto njih”, podvukla je dr Mira Kovačević.

Ona je takođe istakla da procenat korišćenja narkotika raste u mlađoj populaciji, starosti od 15. do 24. godine, i da tinejdžeri prvo eksperimentišu sa marihuanom i ekstazijem, dok se za kokain i heroin odlučuju oko dvadesete godine života.

Psiholog i rukovodilac ovog istraživanja Aleksandar Zorić istakao je da je ova studija prvi put urađena u našoj zemlji i da veličina i reprezentativnost uzorka garantuju vrednost dobijenih podataka. On je takođe napomenuo da ova studija ima poseban značaj jer omogućuje poređenja sa drugim zemljama u Evropi, u kojima se rade istraživanja po istom metodološkom obrascu.

-------------------------------------------------------------------------

Test otkriva drogirane vozače

Primena „dreger testa” za otkrivanje vozača pod dejstvom opojnih droga još je u eksperimentalnoj fazi. Srpska saobraćajna policija nabavila je narkotest od nemačkog proizvođača pre godinu dana. Budući da je ovaj uređaj još u fazi ispitivanja, naši saobraćajci za sada imaju samo jedan primerak.

Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da se „dreger test” radi na osnovu uzorka pljuvačke i da je za najviše 15 minuta moguće utvrditi da li je osoba vozila pod dejstvom narkotika ili ne.

– Vrste droge koje „dreger test” prepoznaje su kanabis, benzo-dijazepini, kokain, opijati i amfetamini u koje spada i ekstazi. U okviru ovih vrsta ima više podvrsta narkotika i ovaj test reaguje na sve njih. Postupak koji se obavlja na licu mesta traje od 10 do 15 minuta. Test se drži u ustima dok ne upije dovoljnu količinu pljuvačke koja može da pokaže da li u organizmu ima narkotika. Preciznije, na aparatu postoji senzor koji promenom boje pokaže da je sakupljeno dovoljno pljuvačke koja može da pokaže prisustvo droge. Tako natopljen, on se zatim vrati u ležište aparata koji u roku od pet minuta pokazuje da li u organizmu ima droga i kojih ili je vozač „čist” – objašnjava Jovanović.

Kako kaže naš sagovornik, pouzdanost ovog testa je čak 98 odsto. Pored toga, ostavlja i pisani trag na koju drogu je reagovao.

– Aparat izbaci traku, kao fiskalni račun, na kojoj piše koju je vrstu droge otkrio. Test reaguje i na više droga istovremeno i sve ih zabeleži. Prednost testa je i to što ne postoji opasnost od infekcije, kao i činjenica da koncentracija pljuvačke odgovara koncentraciji krvi. Takođe, jedna od pogodnosti „dreger testa” svakako je jednostavnost njegove primene. Brže je i jednostavnije uzorkovanje pljuvačke nego mokraće, znoja, noktiju ili kose – naglašava Jovanović.

Ipak, test ima i nedostataka. Ph vrednost pljuvačke može da utiče na rezultate testa, isto kao i način uzimanja uzorka, ukoliko se radi nestručno.

Testu se povrgavaju osobe za koje policajac na osnovu spoljnog izgleda i ponašanja posumnja da upravljaju vozilom pod dejstvom narkotika.

Test je, napominje Jovanović, dovoljan da se vozaču izrekne kazna. Ukoliko testirana osoba smatra da rezultati nisu tačni može da zahteva medicinski pregled.

– Ako vozač odbije da se testira, policija ga isključuje iz saobraćaja i upućuje u zdravstvenu ustanovu gde su troškovi testiranja veći – naglašava Jovanović.

Kazne za vozače koji učestvuju u saobraćaju pod dejstvom narkotika su od 5.000 do 25.000 dinara. Ukoliko je pak vozač izazvao saobraćajnu nezgodu i utvrdi se da je bio pod dejstvom opojnih droga moraće da izdvoji od 12.000 do 50.000 dinara ili da provede od 30 do 60 dana u zatvoru.

Ostale vestiArhiva