U odbrani pilota Emira Šišića, koji je 7. januara 1992. godine u okolini Varaždina oborio helikopter Evropske zajednice, trebalo je da se insistira na suverenitetu tada još postojeće SFRJ, prethodnom prihvatanju obaveze mađarske kontrole letenja da neće dozvoliti prelete prema Hrvatskoj i samovolji italijanskog pilota koji je uprkos upozorenjima pokušao da odleti u Zagreb. Predsednik tadašnje državne komisije za udese u vazduhoplovstvu Zlatko Vereš, koji je rukovodio radom na ovom slučaju, ogorčen je što Šišić pred italijanskim sudom nije branjen nespornim činjenicama, pa je zbog smrti četvoro italijanskih i jednog francuskog državljanina osuđen na 15 godina zatvora. Odnedavno se Šišić nalazi u zatvoru u Sremskoj Mitrovici gde će služiti ostatak kazne.

– Njegov branilac je pokušao odbranu pričom da je Šišiću išlo sunce u oči zbog čega nije video oznake EZ na helikopteru, što je glupost, jer je naš pilot prilikom presretanja bio u poniranju. Advokat je razvijao tezu o trećem helikopteru koji je u stvari trebalo da bude oboren, ali je naš pilot, eto, greškom oborio helikopter EZ. Kao da ne postoje radarski snimci situacije u vazdušnom prostoru. Priča o trećem helikopteru već je nanela dosta štete Šišiću koji je časno izvršio zadatak. Javnost ima pravo da zna činjenice o tom slučaju – kaže Vereš.

Emir Šišić je kritičnog dana bio vođa dežurne pare (vazduhoplovni izraz za dva aviona angažovana na istom zadatku) koja je bila u pripravnosti zbog učestalih uletanja letelica kojima je krijumčareno oružje u Hrvatsku. Kada je osmatrački radar u Bihaću otkrio dve letelice, nadležni oficir naredio je poletanje „migova 21”. Međutim, drugi pilot Danijel Borović (koji će nekoliko dana kasnije prebeći u Hrvatsku i odati ko je oborio helikopter) navodno je imao kvar na avionu, pa je Šišić poleteo sam u presretanje.

– On je na visini od 3000 metara navođen prema helikopterima – priča Vereš. – Kada mu je rečeno da je blizu ciljeva, on ih nije uočio, jer su leteli ispod njega, na visini od 600 metara. Oficir za navođenje mu je naredio da napravi pun zaokret od 360 stepeni. U toku zaokreta Šišić je ugledao helikoptere i tražio instrukcije. Dobio je naređenje da ih obori. Prešao je u obrušavanje, uključio naoružanje, ispalio je rafal iz topa ispred ciljeva, ali, pošto nije imao svetleću municiju, u helikopterima rafal nisu primetili. U istom naletu, pri brzini od 1000 kilometara na sat, aktivirao je rakete i odmah je u slušalicama dobio signal da su rakete uhvatile toplotno zračenje ciljeva, te je ispalio obe. Desna raketa je krivudala zbog velike blizine dva toplotna izvora i proletela između njih, a leva je udarila u motor prvog helikoptera.

Tadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu formirao je vojnu komisiju u kojoj su bila četvorica oficira pravnika, među kojima je samo jedan bio vazduhoplovac (ostali su bili iz pešadije). Otišli su u Bihać, iste večeri se vratili u Beograd i odmah je objavljeno da je nekoliko oficira suspendovano.

– Nakon takve brzoplete odluke, iste noći na sednici Saveznog izvršnog veća admiral Stane Brovet je insistirao da, u skladu sa zakonom, savezni sekretar za saobraćaj formira civilnu komisiju. Naime, oboreni italijanski helikopter je bio u civilnom registru. Ja sam postavljen za predsednika komisije i u nju sam pozvao nekoliko vrhunskih eksperata – seća se Vereš.

Utvrđeno je da je italijanski pilot dva dana pre obaranja zatražio od kontrole leta u Beogradu prelet na relaciji Beograd – Kapošvar – Zagreb. Rečeno mu je da može da dobije dozvolu za let do Mađarske, nikako do Zagreba, jer je u toj oblasti bilo zabranjeno svako letenje. Na to je pilot, ostalo je zabeleženo na magnetofonskim trakama, tri puta ponovio: „Znam, znam. Idem na sopstvenu odgovornost”. Mesec dana pre ovog incidenta u Beogradu je boravio direktor mađarske Uprave civilnog vazduhoplovstva koji je potpisao obavezu da njihova kontrola neće dozvoljavati letenje u oblast zagrebačke kontrole leta, odnosno u Hrvatsku.

– Nakon što je SIV prihvatio izveštaj, doneta je odluka da se dostavi svim članicama OEBS-a za hitni sastanak u Beču. Na moje zaprepašćenje, saznao sam da nas je OEBS najoštrije osudio. Ispostavilo se da izveštaj nije ni poslat u Beč. Na pitanje zbog čega to nije urađeno, odgovor SSIP-a bio je da je izveštaj „preoštar”. Na osnovu takvog laičkog mišljenja, OEBS nije upoznat sa činjenicama – kaže Vereš.

Zatim su stigli predstavnici EZ koji su upoznati sa izveštajem, preslušali su i pomenute magnetofonske trake. Vereš kaže da je samo jedan od njih bio pilot. Kasnije će saznati da je u toj grupi bio i predstavnik britanske obaveštajne službe MI6. Stigli su i italijanski oficiri kojima je takođe sve predočeno. Posle svega, doputovao je izaslanik tadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Miterana, inače pilot i komandant helikoptera na nosaču aviona „Klemanso”. U početku je nastupio oštro, da bi na kraju posete, na sastanku kod komandanta RV i PVO, pitao da li može da se isključi magnetofon kojim je sniman razgovor. Tada je rekao: „Znate šta, da smo bili na vašem mestu i mi bismo ga oborili”.

Ostale vestiArhiva