Brisel - Šef srpske diplomatije Vuk Drašković izjavio je u Briselu da Srbija treba da uđe u Partnerstvo za mir pre izbora i predloga izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija kako bi se izbegla bezbednosna neizvesnost u zemlji i regionu. Drašković je to, kako je rekao novinarima, preneo generalnom sekretaru NATO Japu de Hopu Sheferu, ponovo istakavši argument da bi "ulazak Srbije u Partnerstvo za mir bio snažna poruka haškim beguncima da je pitanje budućnosti države rešeno i da nema povratka nazad, na Miloševićevo vreme i vreme izolacije". On je upozorio i da "Srbija ne sme da pogrešnim političkim odlukama ljudi u Briselu bude gurnuta u ruke političkih ekstremista u zemlji koji maštaju o novim vremenima izolacije Srbije i prekidima diplomatskih i ekonomskih odnosa".
Srpski ministar je dodao da mu je Shefer rekao da će s ovim argumentima upoznati partnere na samitu NATO u Rigi, ali da ne može da kaže da li će za Srbiju biti dato zeleno svetlo, niti da li će ostati ista situacija. Shefer je novinarima posle susreta s Draškovićem rekao da se uslovi za ulazak u Partnerstvo za mir nisu promenili, ali je podvukao da bi bilo dobro da je "što je više moguće političara u Srbiji" poput Draškovića koji se zalaže za evrotlantske integracije, da bi se videlo "može li se doći do Partnerstva za mir". Drašković je istakao da je Sheferu preneo da "u Beogradu slave upravo one snage koje su protiv evropskog puta Srbije".
- Njima odgovara ova politika da ne možemo nastaviti pregovore s Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju i da ne možemo ući u Partnerstvo za mir - rekao je šef srpske diplomatije.
On je dodao da to te snage "već u izbornoj kampanji pokazuju štampanjem priloga protiv Evrope i protiv NATO". Srpski ministar je zalaganje za u takvim okolnostima brzi ulazak Srbije u Partnerstvo za mir obrazložio time da Ahtisarijevim predlogom možda neće biti zadovoljna jedna, ili čak obe strane.
- Može se pretpostaviti da bi reakcije bile različite, ali u svakom slučaju druga situacija je ako je država u tom trenutku u Partnerstvu za mir, dakle institucionalno vezana, i obavezama NATO da zaštiti njenu državnu bezbednost i da sarađuje s NATO. Sada se imperativno nameće da, u susret privremenom ili nekom drugačijem raspletu kosovske drame, svi moraju ići spremni s ciljem da se maksimalno spreče sve eventualne turbulencije, ili nešto i teže od toga - dodao je Drašković.
On je ocenio da bi to politički obeshrabrilo antievropske snage, kao i političke stranke koje ih pomažu i mrežu koja ih štiti. Posle toga bilo bi mnogo lakše i ispuniti hašku obavezu, rekao je Drašković. On je objasnio da je insistirao na dodatnom argumentu, "a to je posleizborna situacija u Srbiji".
- Sigurno je da Srbija neće moći da ima novu vladu 22. januara, bez obzira na to što će se znati izborni rezultati, te da će proces formiranja nove vlade možda malo duže potrajati i da će se zemlja naći u nekoj vrsti praznine, gde stara vlada neće imati autoritet, a nova neće biti formirana. A Marti Ahtisari je najavio da će baš u tom razdoblju da izađe s predlogom budućeg statusa Kosova. Može se pretpostaviti da tim rešenjem neće biti zadovoljna jedna strana, ali da time ne budu zadovoljne ni obe strane - dodao je Drašković.
Zamoljen da kaže da li je moguće da Srbija uđe u Partnerstvo za mir, a da optuženi Ratko Mladić ne bude izručen Haškom sudu, generalni sekretar NATO je odgovorio da se "o tome vodi rasprava među atlantskim saveznicima".
- Ja smatram da je recept za trajnu bezbednost Balkana, uključujući Srbiju, to da je konačno evroatlantska integracija jedini odgovor - rekao je Shefer.
A kad je reč o Partnerstvu za mir, "dobro se zna kakvi su uslovi za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir. I ja sam o tome razgovarao s mojim kolegom i dobrim prijateljem ministrom Vukom Draškovićem tokom ove posete NATO", dodao je Shefer.
- To je nešto što se dobro zna i što se nije promenilo, u smislu da je važno da pravi signali dolaze iz Srbije da bi se videlo da li se Partnerstvo za mir može dostići u određenom trenutku. A ja znam da je ministar Vuk Drašković veoma snažan zagovornik evroatlantskih integracija Srbije. Takođe je važno da takav politički stav deli što je moguće više političara u Srbiji - rekao je Shefer.
Na pitanje o stavu NATO prema rešavanju statusa Kosova on je uzvratio da "NATO podržava proces koji vodi Ahtisari, a to je postupak pod nadzorom UN".
- NATO, kao što je poznato, ima veoma važnu ulogu na Kosovu, kroz Kfor, tako što štiti većinu, ali i veoma važnu ulogu u zaštiti srpske manjine na Kosovu. I ja sam sasvim siguran da će Kfor i posle rešenja statusa Kosova još neko vreme svakako imati važnu ulogu u onome što i sada čini. A to je da stvori uslove bezbednosti i stabilnosti, što je neophodno da se zaštite i većina i manjina, ali je takođe potrebno za dalji razvoj Kosova pošto se dođe do statusa - zaključio je Shefer.

LJAJIĆ: Nastavak pregovora odmah posle izbora

Beograd - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da u EU postoji raspoloženje da se odmah posle izbora u Srbiji nastave pregovori o stabilizaciji i pridruživanju i počne proces prijema u Partnerstvo za mir.
- Zvaničnici s kojima sam razgovarao najavili su mogućnost da se odmah posle izbora nastave pregovori sa EU o stabilizaciji i pridruživanju i počne proces prijema u Partnerstvo za mir, a da za to neće biti uslov izručcenje Mladića - rekao je Ljajić Beti.
Prema njegovim rečima, postojaće dva uslova - izričita izjava najviših zvaničnika u Srbiji da Mladić treba da bude uhapšen, uz naglašavanje reči "uhapšen", kao i predstavljanje napretka u sprovođenju Akcionog plana da se to učini.
- Mislim da preovlađuje uverenje unutar EU da je stalni pritisak kontraproduktivan, ali da pre izbora nije realno očekivati nastavak pregovora. Šanse da se pregovori nastave posle izbora, uz ove uslove, ogromne su - naveo je Ljajić.

Ostale vestiArhiva