Beograd - Odluku o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića doneli su Milorad Ulemek Legija i šef zemunskog kriminalnog klana Dušan Spasojević - rekao je na jučerašnjem saslušanju u Specijalnom sudu svedok saradnik Dejan Milenković zvani Bagzi.
On je istakao da Spasojević u početku nije bio za to da se ubije premijer, "ali kad su počele da stižu informacije da ćemo biti uhapšeni, kao i da se rasvetljava ubistvo bivšeg predsednika Ivana Stambolića, pristao je da Đinđić bude ubijen".
- Legija je rekao da ga Nebojša Čović (tadašnji potpredsednik Vlade Srbije) podržava, kao i da je Vojislav Šešelj (lider Srpske radikalne stranke) pre atentata bio upoznat s tim da će Đinđić biti ubijen - ističe Milenković.
On je dodao da su "zemunci", pre ubistva Đinđića, u januaru 2003. planirali ubistva tadašnjeg šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića, kao i bivšeg šefa Biroa Vlade Srbije za odnose s medijima Vladimira Popovića Bebu. Od planova za njihovu likvidaciju se odustalo, prema rečima svedoka saradnika, kada je Ulemek saznao da se priprema hapšenje članova "zemunskog klana".
- Cilj ubistva premijera je bio da se sruši Vlada, napravi haos i Vojislav Šešelj dovede na vlast, jer više nisu imali uporište u Vladi i policiji. Želeli su da dovedu ljude s kojima mogu da manipulišu - objašnjava Milenković razloge za ubistvo Đinđića.
On je rekao da je Spasojević bio u kontaktu sa Šešeljem skoro do njegovog odlaska u Hag, kao i da je nagovarao lidera SRS da se ne preda Hagu.
- Dušan Spasojević je davao informacije Vojislavu Šešelju o tome šta policija radi, o ubicama... Neke od tih informacija su bile tačne, a neke iskonstruisane. Legija se ljutio na Spasojevića zbog informisanja Šešelja o ubistvu Slavka Ćuruvije i Ćande - kaže Dejan Milenković Bagzi, dodajući da je to bio način da se Spasojević približi predsedniku SRS.
Svedok saradnik u procesu za ubistvo Zorana Đinđića na jučerašnjem svedočenju otvorenom za javnost rekao je da je "Šešelj tražio od Spasojevića da ubije tadašnjeg ministra prosvete Gašu Kneževića zbog toga što ga je izbacio s fakulteta. Milenković ističe da je posle odlaska Šešelja u Hag njegova veza sa "zemunskim klanom" bio Dragan Todorović, visoki funkcioner SRS.
Pripreme za atentat na Đinđića kod hale "Limes", 21. februara 2003, počele su kada je optuženi Branislav Bezarević javio da Đinđić treba da ide u Banjaluku, navodi Milenković. Opisujući taj događaj, svedok saradnik je rekao da je "zoljama", odnosno protivtenkovskim raketnim bacačima, na Đinđićevu kolonu trebalo da pucaju Zvezdan Jovanović i Željko Tojaga, a Milenković i Miloš Simović kamionima uspore kolonu. Svedok ističe da je u odnosu na druge planove ovaj bio precizan.
- Video sam veliku prašinu, pomerio sam se ka desnoj traci, uplašio sam se, jer sam mislio da će vozila iz kolone da me udare - kaže Milenković.
On navodi da se posle toga zaustavio "audi" iz premijerove kolone, kao i da su iz njega izašli Miladin Veruović i neka osoba koju on ne poznaje.
- Pripadnik Đinđićevog obezbeđenja Veruović uopšte me nije pretresao iako sam imao tri mobilna telefona, oko 11 hiljada evra i papir s brojevima registarskih tablica Đinđićevih vozila - navodi Milenković, dodajući da je u međuvremenu progutao taj papir, a telefone "specijale" bacio.
Posle toga svedok kaže da su došla četvorica u civilu koja su ga odvezla u policijsku stanicu "29. novembar". Govoreći o razgovoru na putu do policijske stanice Milenković kaže da ga je jedna osoba u autu pitala "da li poznaje Legiju i šta ako Legija zapuca zoljama na njih".
U stanici su ga ispitivali pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Odeljenja za ubistvo i još dva inspektora. On navodi da mu je tokom tih razgovora optuženi Slobodan Pažan stalno namigivao i da je zbog toga znao da je sve u redu. Napisali su mi prijavu za carinski prekršaj, ističe zaštićeni svedok.
Lokaciju iz koje je, prema optužnici, pucano na premijera u ulici Admirala Geprata pronašli su Miloš Simović i Ninoslav Konstantinović, napominje Milenković. Kako on ističe, Zvezdan Jovanović je 8. ili 9. marta lokaciju ocenio idealnom, dodavši da će premijer biti ubijen prvi put kada dođe u Vladu.
- Dan ubistva sam proveo u stanu. Kada se Spasojević vratio uključio je TV i video snimak, te pomislio da premijer unosi nekoga u kola. Tada je počeo da viče i govori da sada gada nikada nećemo ubiti - navodi Milenković.
Spasojević je, prema navodima zaštićenog svedoka, naredio Saši Pejakoviću da ide kod Ulemeka po uputstva šta dalje, a da je Ulemek odgovorio da je "napravljeno veliko sranje i da idemo u šumu". Tada su optuženi počeli da se sele i menjaju lokacije po Beogradu. Kako je rekao svedok, policija je dva puta zaustavljala njihovo vozilo, ali su pušteni zbog Pejovićeve službene legitimacije.
- Ninoslav Konstantinović i Aleksandar Simović su rekli da je Zvezdan Jovanović pucao dva puta, na brzinu bacio pušku Aleksandru i da nisu uspeli da zapale kancelariju, tako da ih brine ćebe koje je ostalo - ističe zaštićeni svedok.
- Spasojević je nekoliko dana posle ubistva rekao Pejakoviću da ide u Kulu kako bi se video s Dušanom Maričićem Gumarom i Jovanovićem. Posle njegovog povratka rekao da je Jovanović istakao da je JSO opkoljen i da ne može da reaguje. Govoreći o planovima posle ubistva, Milenković je istakao da je plan A bio da se digne u vazduh trafo-stanica na Bežanijskoj kosi kako bi pola Beograda ostalo bez struje, plan B - uništiti železnički most, a treći da se zauzme aerodrom.
Svedočeći o pogibiji vođa "zemunskog klana", Milenković je rekao da se u trenutku policijske akcije skrivao s Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem u Meljaku i da su, kada su shvatili da su otkriveni, iskočili kroz prozor i pokušali da pobegnu. Svedok je, kako kaže, onda čuo povik "stoj policija", posle čega je preskočio ogradu i počeo da trči kroz oranice, a posle dvadesetak sekundi čuo je rafalnu i pojedinačnu paljbu.
Milenković je izričit da je tada samo Spasojević bio naoružan pištoljem marke "bereta". Po povlačenju policije prespavao je u obližnjoj vikendici, da bi se autobusom vratio u Surčin. Svedok kaže da je posle ukidanja vanrednog stanja pobegao uz pomoć falsifikovanog pasoša za Grčku.
Svedok ističe da je tokom boravka u Grčkoj bio stalno u kontaktu s advokatom Biljanom Kajganić. Prema njegovim rečima ona je stalno govorila da mu je život ugrožen. Milenković naglašava da ga je Kajganićeva stalno nagovarala da se ne predaje i prenosila mu pozdrave Legije i Slobodana Milivojevića (advokat Ulemeka). On objašnjava da je bilo dogovora da ga u Grčkoj preuzmu "neki Legijini prijatelji".
- Zvala me je Aleksandra Jovanović (Ulemekova supruga) i pitala me zbog čega neću da se vidim s tim ljudima. Rekao sam - dobro videću se - i otišao sam u naš konzulat da se predam - kaže Milenković, dodajući da je advokat Kajganić sve vreme odugovlačila njegovo izručenje Srbiji. On je rekao i da ga je njegova advokatica Kajganić nagovarala i da prihvati status svedoka-saradnika i da je njen plan bio da se za učešće u atentatu optuže Čedomir Jovanović i Vladimir Popović.
Milenković kaže da je oružje koje je 5. oktobra 2000. tokom protesta ukradeno iz OUP Stari grad čuvao zakopano u svom dvorištu i da je u arsenalu bilo automatskih i snajperskih pušaka, pištolja i zolja. Milenković je rekao da mu je vođa surčinske kriminalne grupe Ljubiša Buha Čume rekao da je Čedomir Jovanović poručio da obrišu brojeve sa oružja "kako policija ne bi provalila". Oružje je "pokupio" ispred Skupštine 6. oktobra.
- Od političara u Šilerovu je dolazio Čedomir Jovanović. Pokušavao je da sazna ko ugrožava Đinđića. Spasojević nam je rekao i da je Čeda 2001. godine tražio da bude ubijen Sredoje Šljuka - kaže Milenković, dodajući da je Jovanović ima kontakte sa "zemunskim klanom" do pobune JSO.
Prema njegovim rečima Jovanović je pomagao Spasojeviću i posećivao ga u zatvoru, jer je mislio da Spasojević nema nikakve veze sa otmicom. Navodno je Ljubiša Buha Čume organizovao da Predrag Ranković zvani Peconi preda "Čedi sto hiljada evra jer je Čeda završio neki posao".
- Od sudija su dolazili Milenko Cvijović, neki Pančevski, i tužilac Milan Sarajlić - navodi zaštićeni svedok, dodajući da je Sarajlić informisao "zemunski klan" o Čumetovom boravku u Češkoj.
Svedok saradnik je naveo i da su mu Ulemek i Spasojević naredili da ubije Buhu, ali da on nije mogao i da ga je upozorio kako bi pobegao u inostranstvo. On je dodao da su zemunci umešani i u ubistva Marka Petrovića i Željka Crnogorca.
Milenković je istakao i doktora Lončara iz Urgentnog centra koji je prema rečima zaštićenog svedoka ubrizgao smrtonosnu injekciju u pacijenta koji je bio u sukobu sa "zemunskim klanom". Osim ovog lekara, dolazio je i doktor Risović, napominje Milenković, dodajući da su Spasojević i Legija dva puta posetili i generala Acu Tomića. Od estradnih umetnika, kako kaže svedok, kod Spasojevića su dolazili pevači Lukas, Džej i Ceca.

Milenkovićevo svedočenje između podrške i osporavanja

Odbacujući optužbe Dejana Milenkovića Bagzija, Nebojša Čović naglašava da potpuno ostaje pri onome što je rekao 2003. godine o tome ko se šetao po Šilerovoj, ko je s kim igrao šah i gde.
- Mislim da je ovo početak predizborne kampanje, sigurno je interesantno da se to sada događa, verovatno s nekakvim ciljem - rekao je Čović i istakao da je potpuno na raspolaganju svim državnim pravosudnim organima koji smatraju da eventualno može da bude od koristi, ili pomoći u cilju razjašnjavanja ubistva Đinđića.
Čović je još rekao da ga je svedok saradnik pominjao "iz razloga koji su poznati njemu i ne samo njemu, nego i onima koji verovatno to kreiraju posle dugomesečnih i dugonedeljnih priprema Bagzija, što u zemlji, što u inostranstvu".
Reagujući na svedočenje zaštićenog svedoka Dejana Milenkovića Bagzija, Čedomir Jovanović je saopštio da je LDP spremna da doprinese otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića.
- Kao što je bio pion Slobodana Miloševića, Čović je i 12. marta 2003. bio nečiji pion. Taj krug koji je planirao ubistvo bio je mnogo širi i u njemu Čović sigurno nije bio ključna ličnost - ocenio je Jovanović u saopštenju.
Lider LDP je istakao da je upravo Čović svojevremeno u javnosti plasirao informacije o njegovoj navodnoj bliskosti s Miloradom Ulemekom, prvooptuženim za ubistvo Đinđića.
- Kao što je dao zeleno svetlo za ubistvo Đinđića, Čović je tako znao i za sve druge planirane atentate - rekao je Jovanović.
On je potvrdio da je 5. oktobra učestvovao u pregovorima oko predaje policije i u Skupštini Srbije i u stanici policije OUP Stari grad u Ulici majke Jevrosime u Beogradu, a pošto "pregovori nisu uspeli, a zgrada u kojoj je bio OUP Stari grad zapaljena, oružje je prebačeno u Skupštinu grada Beograda, odakle je pod nadzorom policije posle nekoliko dana predato policiji".
Podsećamo da je u vreme vanrednog stanja uvedenog zbog ubistva Zorana Đinđića došlo do konflikta između Jovanovića i Čovića, pošto je Čović izjavio "da su se mnogi iz Vlade viđali s Legijom". Jovanović je potom naveo da je Čović na sednici Vlade Srbije demantovao izjavu navodeći da je loše interpretirana. Ipak, Čović je kasnije rekao da izjava nije bila brzopleta i da stoji iza nje od reči do reči.
Početkom oktobra 2003. godine sadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je rekao da je u toku vanrednog stanja bilo planirano da Čović bude uhapšen. Prema njegovim rečima tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović od njega je u pismu tražio da svedoči protiv Čovića u okviru istrage ubistva premijera. Čović je novinama priznao da je u tom periodu postojala prepiska između njega i ministra policije Dušana Mihajlovića, ali i da ne želi da širi tu priču.

Biljana Kajganić ćuti

Poštujući zakon bivša advokatica svedoka-saradnika Dejana Milenkovića Biljana Kajganić ne može u ovom trenutku da se izjašnjava o njegovom svedočenju na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Kajganićeva je agenciji Beta rekla da je "vrlo simptomatično" da nekoga interesuje razgovor između branioca i klijenta, objasnivši da je to prema Zakonu o krivičnom postupku tajna i da ista obaveza važi i za sud i za tužioca:
- Ne želim da se izjašnjavam, ne želim da dajem komentare jer je to moja profesionalna i zakonska obaveza. Sud i tužilac su u obavezi da to poštuju, a ako oni rade nešto što je po zakonu nedozvoljeno, pitam se da li je svedočenje samog svedoka saradnika instruirano i kome to treba.
Novinar nedeljnika Vreme Miloš Vasić pre više od dve godine pisao je da je advokatica Kajganić svom klijentu maja 2003. nudila status svedoka-saradnika u zamenu za lažno svedočenje. Uslov za dogovor je bio da Milenković na suđenju kaže da je po nalogu Ljubiše Buhe Čumeta (svedok saradnik i bivši vođa surčinskog klana) organizovao ubistvo bivšeg radnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića u avgustu 2001. godine.
Miloš Vasić, koji je sudski gonjen za objavljene navode, kaže za Danas da neće komentarisati navode svedoka-saradnika sve dok on ne završi iskaz.

NIKOLIĆ: Šešelj nije znao da je planirano ubistvo

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da predsednik te stranke Vojislav Šešelj nije unapred znao da se sprema ubistvo premijera Zorana Đinđića. Prema njegovim rečima, Milenković je u zamenu za novi identitet "u stanju da optuži svakoga".
- Čudim se da i Koštunicu nije optužio, tada se najviše govorilo o Koštuničinoj umešanosti - dodao je Nikolić.

Ostale vestiArhiva