Vesti
Društvo i ekonomija
Mesečna rata niža od prosečne plate
24.11.2006. 16:00
Izvor: Danas
Konkurencija naterala banke da ponude povoljnije stambene kredite
Ako analiziramo kredite iza kojih, direktnim subvencijama i preuzimanjem rizika kroz sistem osiguranja stoji država, onda ćemo doći do zaključka da je mesečna rata za zajam namenjen kupovini stana niža od prosečne plate u Srbiji. To tvrdi doskorašnji ministar finansija Mlađan Dinkić koji podseća da će, uz učešće od samo pet odsto oni koji imaju manje od 45 godina, kredit u visini od 50 hiljada evra, otplaćivati 30 godina uz mesečnu ratu od samo 19 hiljada dinara. Prema toj računici, sada čak i bračni par koji prima prosečne zarade može da dođe do sopstvenog stana. Očigledno je, dakle, da je konkurencija naterala banke da se nadmeću za pridobijanje klijenata čak snižavanjem sopstvenih troškova. Računica govori da je sada, potencijalnim korisnicima kredita, potrebno da obezbede od 2.500 do 3.000 evra, što je duplo manje nego pre nekoliko dana.
Situacija je znatno povoljnija i za one kojima su komercijalni stambeni krediti jedina šansa da dođu do stana. Kamate su i na te pozajmice niže bar za jednu trećinu, a uslovi odobravanja pojednostavljeni. U nastojanju da privuku što više klijenata, neke banke su učešće uključile u kredit, obezbeđenja kredita su manja nego pre. I država se potrudila da utiče na poboljšavanje uslova pa je kod svih kredita koji su osigurani kod Nacionalne korporacije, učešće sa 20 spustila na 10 odsto. Tako je, na primer, Banka Inteza, kredite koje sa 20 odsto vrednosti nekretnine subvencioniše država, počela da odobrava sa rokom otplate od 30 godina. Učešće je sa deset odsto smanjeno na pet odsto, a kamata se, zavisno od ugovorenog roka, kreće od 4,5 do 5,05 odsto na godišnjem nivou. Maksimalni iznos kredita koji se može podići je sto hiljada evra, ali dodatno ograničenje može biti visina mesečnih primanja klijenta. Rata kredita ne sme da premaši polovinu iznosa mesečnog prihoda, ali korisnik pozajmice može da poveća svoju kreditnu sposobnost tako što će u otplatu kredita uključiti još jedno lice, koje ne mora biti član porodice. U tom slučaju bi mesečni anuitet mogao da dostigne 50 odsto zajedničkih mesečnih primanja, što znači da bi za kredit od 50 hiljada evra ukupna mesečna primanja morala da budu najmanje 657 evra kako bi podnela ratu od 328 evra.
U Sosijete ženeral banci ističu da su administrativne troškove odobravanja kredita, koji su se kretali od 1,5 do 2,0 odsto, smanjili na 0,5 odsto. To znači da je početni trošak smanjen u proseku za čak tri hiljade evra. Tako će u ovoj banci kredit od 50 hiljada evra odobriti klijentima čiji mesečni prihod premašuje 670 evra, jer će mesečna rata iznositi oko 337 evra.
Rajfajzen banka će od 1. decembra odobravati stambene kredite koje subvencioniše država uz učešće od pet odsto umesto dosadašnjih deset odsto. Promenjeni su i uslovi za stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije, kojima je rok otplate produžen sa 25 na 30 godina, dok je učešće smanjeno sa 20 na deset odsto.
Do sada je odbreno oko dve hiljade subvencionisanih kredita, a Nacionalna korporacija sklopila je ugovore sa Intezom, Rajfazen bankom, Hipo grupom Alpe Adrija, Sosijete ženeral bankom i Erste bankom o stambenom kreditiranju pod novim uslovima. Realno je očekivati da će uskoro sličan ugovor biti potpisan i sa preostalih osam banaka koje su ušle u program subvencioniranih kredita, odnosno još 14 banaka koje odobravaju kredite osigurne kod Nacionalne korporacije.

Prednjači Rajfajzen banka

Najviše subvencionisanih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije odobrila je Rajfazen banka, čak 50 odsto. Slede Sosijete ženeral banka sa 21odsto takvih kredita i Komercijalna banka sa učešćem od 13,5 odsto. Najviše klijenata, čak 40 odsto, koji su podigli stambene kredite dolazi iz Vojvodine. U Beogradu je evidentirano 38 odsto korisnika, a u centralnoj Srbiji 16,7 odsto. Samo pet odsto ih je iz jugoistočne Srbije. To je svojevrsne ilustracija o standardu građana Srbije, s obzirom na to da je jedan od uslova za odobravanje kredita da mesečna rata ne sme da optereti više od 30 odsto zarade jednog korisnika kredita ili 50 odsto primanja domaćinstva.