Prijatelji Sretena Jocića planirali su da ga kidnapuju onog dana kada je izručen Srbiji i tako omoguće njegovo bekstvo. Plan nije uspeo jer su kasno dobili informaciju o njegovom dolasku u Beograd. To sam saznao od glavnog Jocićevog čoveka. Sa njim sam sedeo u kafani kada je Jocić 23. marta prebačen iz Holandije u Beograd - tvrdi u razgovoru za „Blic“ Zoran Đorđević, ključni svedok, koji Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam optužuje za podstrekavanje na ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš.

Đorđević navodi da je taj prijatelj Sretena Jocića, koga svi evropski mediji nazivaju glavnim narko-bosom, osoba koji živi na relaciji Francuska-Kolumbija.

- Za promenu iskaza protiv Jocića ta osoba mi je nudila 180.000 evra i kokaina koliko hoću. Ali to nije jedina ponuda, a ni pretnja koju sam dobio od 1995. godine, kada sam na sudu ispričao da su Bojan Milosavljević i Miodrag Prodanović ubili Goksija po Jocićevom nalogu. Stevan Protić, donedavno Jocićev advokat, dok sam bio u zatvoru, nudio mi je 60.000 maraka i automobil po želji da promenim iskaz. Protićeva poseta je evidentirana u zatvoru, a ja sam o njegovoj ponudi na suđenju obavestio i sudiju Maju Kovačević-Tomić, koja je sudila Prodanoviću i Marjanoviću. Protiću sam tada rekao:“ Dobro je da sam te upoznao, da te nađem kad izađem napolje“ - priča Đorđević.

On kaže i da poseta advokata Protića nije jedina zabeležena u zatvorskim spisima.

- Kada je podneta krivična prijava protiv Marjanovića i Prodanovića i Jocića kao nalogodavca, meni su u ćeliju u požarevačkom zatvoru ubacili nekog tipa iz Aleksinca. Odmah je počeo da me provocira, govorio je da je makro, da za njega radi klinka od 11 godina. Aludirao je na moju ćerku. Prebio sam ga i zbog toga sam ekspresno osuđen na šest meseci. Onda je došao Milosavljevićev advokat i rekao mi da mi je to bila nameštaljka i da će tako biti sve vreme dok sam u zatvoru, osim ako ne promenim iskaz i svedočim u korist Marjanovića, Prodanovića i Jocića. Sve sam to rekao na sudu - kaže Đorđević.

Zbog razbojništva, koje je sa Prodanovićem i Marjanovićem počinio nad Momom Romanovićem, Đorđević je bio osuđen na šest i po godina zatvora.

- Kada je 1999. godine počelo bombardovanje, prebacili su me u Beograd u CZ. Tu su bili i Prodanović i Marjanović. Izbila je pobuna zatvorenika i na hodniku me je Prodanović udario s leđa, ne znam čime. Okrenuo sam se sav krvav. Video sam ga kako beži niz hodnik. Otišao sam kod stražara, pa na ušivanje. Posle presude prebačen sam u Sremsku Mitrovicu, zatim u Sombor, odakle sam i izašao 2. februara 2001. godine, skoro deset meseci ranije. U decembru me je telefonom pozvao Jocić. „Ti si moja jedina nerešiva enigma“, rekao mi je i zapretio likvidacijom ako ne promenim iskaz. Tako sam 27. decembra te godine i potpisao izjavu kojom povlačim sve što sam rekao na sudu. Jocićevi prijatelji mislili su da su me time dobili, zato su i dalje kontaktirali sa mnom. Nisu znali da sam ja napisao i drugu izjavu, u kojoj ostajem pri svemu onome što sam rekao na sudu - kaže Đorđević. On navodi i da je sve ovo nameravao da kaže istražnom sudiji koji vodi predmet protiv Jocića, ali da nije ni pozvan da svedoči.

- Nasmejao sam se kad sam čuo da je Jocić pušten. Pomislio sam da su proradile stare debeovske veze. Zašto? Možda da svojom pričom ne bi u zatvor odveo još nekoga ili možda takav čovek, kao Jocić, i dalje treba državi. Naravno da se sada plašim za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice - kaže Đorđević.

Ostale vestiArhiva