BAČKA PALANKA – Kada u Srbiji firme poput bačkopalanačkog „Tarketa” (u originalu Tarkett) budu pravilo, a ne izuzetak, njena ekonomija, pa i dinar, biće mnogo bliži Evropskoj uniji nego sve političke deklaracije i ustupci, a izvozne i druge prepreke daleko od sumorne svakodnevice.

Šefovima „Tarketa”, recimo, kurs uopšte ne smeta. Bilo bi bolje da je koji dinar viši, ali je od vrednosti evra, kako za naš list procenjuje generalni direktor Veselin Vesković, mnogo važnija stabilnost cena. A ta činjenica, po njemu, mnogo je važnija za rad na duže staze nego što je to trenutna vrednost evra.

Takvu ocenu potkrepljuje, najpre, ovogodišnjim rezultatima. Ukupan prihod biće oko 100 miliona evra. Gotovo u potpunosti ostvaren je izvozom. Ponajviše u Rusiju, Ukrajinu, ali i gotovo sve balkanske zemlje. O dominantnoj izvoznoj strategiji govori i primer da su ove godine od oko milion kvadrata parketa svega 40.000 kvadrata prodali u Srbiji. Najmanje 60 odsto robe ide u Rusiju, četvrtina u Švedsku, odakle se distribuira po celoj zapadnoj Evropi, deset procenata u Ukrajinu i oko pet odsto u balkanske zemlje. Slično je i sa ostalim artiklima ove velike fabrike sa oko 600 zaposlenih.

U prvoj godini poslovanja, fabrika parketa „Tarket” u Bačkoj Palanci ispunila je sve poslovne planove. Iako radi u tri smene, već je doneta odluka o dodatnoj investiciji i proširenju kapaciteta na tri miliona kvadrata i uvođenju četvrte. Po rečima Veskovića, početna investicija od 22, plus 10 milion evra za obrtna sredstva, ispunila je sva očekivanja. Svaki uloženi evro je iz sopstvene akumulacije.

Bankari nas, kaže malo u šali, a više u zbilji, prvi čovek „Tarketa”, često posećuju, ali nismo im klijentela. Ne idu u razvoj na bazi kredita. To je stav centralne uprave firme i odstupanja od tog opredeljenja nema. Bez obzira na to gde se fabrika nalazila.

Cilj „Tarketa” je i ove godine, kao i narednih, svedoči Vesković, ubrzan rast proizvodnje i plasmana robe u istočnoj Evropi. Zbog toga se ne investira samo u Bačkoj Palanci, već ponajviše u Rusiji, gde je već u saradnji sa pojedinim domaćim fabrikama otvoreno nekoliko pogona i svi rade izvanredno.

Plan za iduću poslovnu godinu je već definisan. Ukupan prihod treba da se poveća za dodatnih 15 odsto. Kako? Povećanim izvozom, ali i proizvodnjom. Trenutno im je veće ograničenje u raspoloživim kapacitetima nego u plasmanu.

Na pitanje šta ovako uspešnoj firmi smeta u našem privrednom sistemu, Vesković odgovara da su naša ekonomska rešenja sve bliža onome što ima svet sa kojim rade, jer uvoze najmanje 90 odsto sirovina, ali, ipak, ukazuje na česte promene pojedinih propisa i kasno donošenje pojedinih podzakonskih akata.

Problem su, donekle, i visoki doprinosi za zaposlene, ali, generalno uzevši, ne i porezi. „Tarket”, između ostalog, ima i zakonsku povlasticu sa našom državom o povlašćenoj poreskoj stopi na profit od oko tri odsto. I to je bio, kako reče, jedan od najvećih razloga zbog čega je ta multinacionalna kompanija proširila proizvodnju parketa kod nas, a ne u nekoj drugoj zemlji.

--------------------------------------------------------------------------

Brak iz računa

Kada je pre četiri godine došlo do spajanja „Sintelona” sa „Tarketom”, gde je manja firma preuzela veću, nije se mnogo razgovaralo o novcu. Mnogo veći interes bio je da se zaključi pošten „brak iz računa”. U njemu „Sintelon” ima pristup najsavremenijim tehničko-tehnološkim rešenjima u proizvodnji podnih obloga, pogotovo za komercijalnu upotrebu, ali i drugim znanjima i standardima. Zauzvrat „Tarket” je dobio veliku ulaznicu za istočnoevropsko tržište i firmu sa izuzetno sposobnim i kvalifikovanim radnicima. Da je postignut pun pogodak ne svedoče samo proizvodni i izvozni uspesi, već i činjenica da je broj zaposlenih udvostručen – sa 300 na 600. Prosečna plata je oko 30.000 dinara, jer polovini radnika u fabrici parketa još nije istekla ni godina staža, ali uskoro – biće veća. U pogonu „linoleuma” plate su oko 40.000 dinara u proseku.

Ostale vestiArhiva