Istraga uzroka smrti ruskog obaveštajca Aleksandra Litvinjenka, prebeglog u Veliku Britaniju, daje neočekivane rezultate. Više nema sumnje da je bivši agent KGB-a i potonjeg FSB-a otrovan. Zna se i kako. U piće mu je, tvrde stručnjaci laboratorije Univerzitetske bolnice u Londonu, sipana smrtonosna doza radioaktivnog polonijuma 210, koji, bukvalno, podstiče raspad organizma. Smrt je neizbežna, a agonija žrtve traje od nekoliko dana, do nekoliko nedelja, već u zavisnosti od stepena radioaktivnosti korišćenog izotopa. Koliko je pomenuti polonijum 210 opasan, i koliki mu je radijus dejstva, pokazuju mere predostrožnosti koje su preduzeli lekari londonske bolnice u kojoj je lečen otrovani agent. Pred obdukciju Litvinjenkovog tela, osoblje je opremljeno odelima za zaštitu od radijacije. Preko medija je upućen apel prijateljima i poznanicima Litvinjenka, da se podvrgnu lekarskoj kontroli – pre svih ona lica, koja su bila u kontaktu sa Litvinjenkom na dan njegovog trovanja, 1. novembra.
Situacija je dodatno dramatizovana, kada su specijalne ekipe za dekontaminaciju intervenisale u dva lokala, u kojima je Litvinjenko boravio tog dana – u japanskom restoranu „Icu” na Pikadiliju i u luksuznom hotelu „Milenijum” na trgu Grovenor.

Ozbiljnost problema potvrđena je i činjenicom, da je istraga proširena preko granica nadležnosti Skotland jarda. U subotnjim jutarnjim satima u Londonu je sazvana vanredna sednica najvišeg britanskog saveta za bezbednost – specijalni komitet KOBRA (Cabinet Office Briefing Room A). Njegovi članovi su ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije, šefovi obaveštajnih službi, čelnici Skotland jarda i predstavnici vojno-obaveštajnih službi. Činjenica da je poslednji vanredni sastanak ovog tela organizovan posle bombaških napada na londonski metro, 2005. godine, ukazuje na stepen uzbunjenosti.

Među takozvanim hitnim (preventivnim) merama, pažnju je privuklo saopštenje, da je uspostavljeni „krizni dijalog” sa Moskvom. Koordinacija aktivnosti bezbednosnih službi dve zemlje trebalo bi da omogući brzo otkrivanje i efikasno suprotstavljanje vinovnicima atentata. Istovremeno, takva saradnja na relaciji London – Moskva baca u zasenak spekulacije da je Litvinjenkovo ubistvo poručeno sa najviše političke platforme Rusije.

Verodostojnije i bliže istini su pretpostavke, da tajanstvena treća sila stoji iza ubistva. O kojoj je to sili reč, ukazano je, između ostalog, u analizi uglednog „Komersanta”: „Sama činjenica, da je polonijum 210 vrlo retka supstanca, a da se raspoložive rezerve nalaze pod strogom kontrolom državnih ustanova atomskih sila, upućuje na pretpostavku, da je se dokopao neko ko raspolaže neophodnim autoritetom...”

Autor „Komersanta” nije okolišao da upre prstom ka ruskim obaveštajcima, ali se ogradio, tako što je pretpostavio da je reč o takozvanoj autonomnoj akciji obaveštajnih službi, ili o aktu onih obaveštajnih krugova, koji su povezani sa mafijom. Navodno, i jedni i drugi neretko (sa)učestvuju u kriminalnim operacijama, mahom da bi se lično bogatili, delom, opet, ne bi li popunili ilegalne obaveštajne fondove, iz kojih se finansiraju tajne operacije.

U prilog rečenom idu najnovija saznanja londonskih istražitelja. Prvi popodnevni sastanak na dan svog trovanja, Litvinjenko je imao sa misterioznim italijanskim informantom, Mariom. U međuvremenu se ispostavilo nešto sasvim suprotno: profesor Mario Skaramela iz Napulja specijalni je istražitelj italijanske parlamentarne komisije, koja nadzire infiltraciju ruskih špijuna u redove italijanske mafije.

--------------------------------------------------------------------------

Ubistva na štetu Rusije

Serija ubistava ruskih opozicionih političara i kritičara režima, podstakla je predstavnike zapadnih medija na optužbe na račun zvanične Moskve. Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu prebačeno je povodom njegove posete Helsinkiju, gde je održan rusko-evropski samit, da je ruska obaveštajna služba po njegovom ličnom naređenju likvidirala odbeglog ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka. Predsednikov savetnik za evropska pitanja Sergej Jastršemski, oštro se suprotstavio ovakvim spekulacijama, istakavši da je više nego očigledno, da do ubistava pripadnika opozicionih snaga u Rusiji redovno dolazi – uoči po državu važnih internacionalnih događaja: „Nisam poklonik teorija zavere, ali se ipak pitam, kome ove žrtve donose korist, dok nama štete?”

Ostale vestiArhiva