HAG – Na početku suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, tužiteljka Hildegard Erc-Reclaf rekla je da će dokazati da je Šešelj bio lider partijske vojske koja je proganjala nesrbe iz Hrvatske, BiH i Srbije, u cilju stvaranja Velike Srbije.
„Dokazaćemo da je, zajedno sa drugima, Šešelj sprovodio cilj proganjanja nesrba sa teritorija koje su smatrali srpskim. Ne samo da je propagirao i podsticao progon, već je i regrutovao i indoktrinirao dobrovoljce i stvorio partijsku vojsku koja je taj cilj sprovodila”, podvukla je tužiteljka.
Šešelj je jutros odbio da dođe u sudnicu, a sudsko veće mu je zatim oduzelo pravo da se brani sam i za njegovog branioca postavilo britanskog advokata Dejvida Hupera.
Predsedavajući sudija Alfons Ori obrazložio je da fizička slabost koju je Šešelj sam sebi nametnuo štrajkom glađu, kao ni njegova odluka da ne prisustvuje suđenju, ne može opravdati odlaganje procesa.

Tužiteljka Erc-Reclaf zatim je, na početku uvodne reči, napomenula da je Šešelj zajedno sa drugim srpskim liderima zastupao i sprovodio „etnocentričnu” politiku stvaranja države u kojoj bi živeli svi Srbi iz bivše Jugoslavije, koju je on otvoreno nazivao Velikom Srbijom, bez obzira na predvidljive posledice.

Šešelj je bio, prema optužbi, učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koje su trebale da budu uključene u jedinstvenu srpsku državu.

Šešelj je, naznačila je Reclafova, bio „majstor političke manipulacije, oštroumni političar”, „harizmatično lice ultranacionalističke politike koja je zagovarala Veliku Srbiju na ozloglašenim granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica”.

„Na početku sukoba, Šešelj nije ostavljao dilemu šta mu je cilj - etnički homogena Velika Srbija. Na svedočenju tokom suđenja Slobodanu Miloševiću je i sam rekao da je „Velika Srbija - razlog postojanja SRS”, naglasila je tužiteljka, dodajući da je Šešelj još 1990. godine rekao da neće dozvoliti stvaranje hrvatske države na srpskim teritorijama.

Srpski četnički pokret (SČP) bio je, prema tužiteljki, partijska vojska SRS, a Šešelj je bio njihov neprikosnoveni lider, autokrata po prirodi, koji je donosio odluke samostalno. Iz programa SČP, zastupnica optužbe je citirala da su skoro svi krajevi bivše Jugoslavije „srpski”.

Ističući da je Šešelj bio svestan da će zločini biti počinjeni, tužiteljka je citirala njegove reči iz 1991. da u Zagrebu ima „četničke diverzante” i da će „osveta biti slepa” ako hrvatske vlasti prve napadnu Srbe. Iz drugog intervjua Šešelja, navela je i da je on rekao da neće žaliti nevine nesrpske civile zato što je mnogo nevinih Srba stradalo.

--------------------------------------------------------------------------

Optužba: Šešeljevci počinili zločine u Vukovaru,Zvorniku

U nastavku uvodne reči tužiteljka Erc-Reclaf kazala je da postoje dokazi da su 1991-92 dobrovoljci pod kontrolom optuženog počinili teške zločine nad nesrbima u Vukovaru, Zvorniku i u drugim mestima u Hrvatskoj i Bih.

Tužiteljka je najavila da će dokazati da je Šešelj tokom posete Vukovaru u novembru 1991. svojim ljudima rekao da „nijedan ustaša živ ne sme izaći” iz grada. U borbama za Vukovar učestvovao je odred dobrovoljaca SRS pod imenom „Leva supoderica” kojim je zapovedao Milan Lančužanin zvani Kameni.

Reclafova je precizirala da su Lančužanin i njegov odred učestvovali u streljanju više od 250 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.

„Čućemo svedočansta da je Kameni bio blizak saradnik Šešelja, da je imao direktan pristup optuženom i direktno ga izveštavao”. Šešelj je Lančužanina 1993. unapredio u „četničkog vojvodu”, naznačila je ona, dodajući da je zbog zločina na Ovčari Lančužanin pred sudom u Beogradu osuđen na 20 godina zatvora.

Ona je predočila da optužba ima dokaze o Šešeljevoj odgovornosti za ubistvo više od 400 muslimanskih muškaraca na više lokacija u okolini Zvornika u maju 1992.

Kao vođe „šešeljevaca” iz Loznice upućenih u Zvornik, tužiteljka je označila Dragana Cvetinovića i Miroslava Vukovića zvanog Ćela koje je Šešelj kasnije takođe unapredio u „četničke vojvode”. Zvanje „vojvode” dobio je i Mirko Blagojević, vođa dobrovoljaca SRS u Brčkom i Bijeljini, dodala je ona.

„Dokazaćemo da je Šešelj bio izveštavan o zlodelima i da su oni koji su ga izveštavali bili suočeni s ravnodušnošću ili neprijateljstvom”, podvukla je Reclafova.

„Mi ćemo dokazati i da je Šešelj u potpunosti shvatao kakvi su ljudi bili u njegovim dobrovoljačkim jedinicama”, rekla je Reclafova.

--------------------------------------------------------------------------

Šešelj zahteva da se suđenje obustavi za vreme štrajka

Vojislav Šešelj je zatražio danas da se ponište sve predpretresne radnje na njegovom suđenju od kada je počeo štrajk glađu i da se proces protiv njega nastavi pošto mu budu ispunjeni zahtevi.

Na konferenciji za novinare SRS-a u Beogradu, general u penziji Božidar Delić rekao je da je ta stranka poslala pismo holandskim ministarstvima pravde i zdravlja u kojima se navodi da Šešelj odbija bilo kakvu vrstu medicinske pomoći i veštačke ishrane u slučaju da zbog štrajka glađu izgubi svest.

Lider radikala obavestio je ta ministarstva i da ne želi da ga prebace u neku holandsku bolnicu, ako mu se stanje pogorša, kao ni da se nad njim vrši reanimacija ili obdukcija u slučaju smrti.

--------------------------------------------------------------------------


Dobrovoljno otišao u Hag

Podsećamo da je Šešelj dobrovoljno došao u Hag 24. februara 2003.godine, i da se dva dana kasnije pred Sudom izjasnio da nije kriv ni po jednoj od 14 tačaka optužnice.

On je prvobitno optužen za zločine u Vukovaru, Voćinu, Bosanskom Šamcu, Zvorniku i Hrtkovcima u Vojvodini. Izmenama prošle godine, optužbe su proširene i za više od 500 ubistava, a spisku gradova u kojima su počinjeni zločini s kojima je on doveden u vezu dodati su Sarajevo, Mostar, Nevesinje i Bijeljina. O ovoj optužnici Šešelj nije želeo da se izjasni , a po pravilima Tribunala u zapisnik je uneto da je izjavio kako se ne oseća krivim.

Na zahtev sudskog veća tužilaštvo je, nedavno, skratilo optužnicu protiv Šešelja. Kako je saopšteno, neće biti izvođeni dokazi o navodnim zločinima u Zapadnoj Slavoniji, Brčkom, Bijeljini i Borašnica odnosno Boračkom jezeru. Neće biti izvođeni ni dokazi koji se odnose na Bosanski Šamac ali optužba može da izvodi dokaze koji se ne odnosi na takozvane baze zločina. Predsednik SRS od 11. novembra štrajkuje glađu u pritvoru u SHeveningenu, odbija lekove i zahteva ispunjavanje četiri osnovna zahteva. On ne priznaje advokate u pripravnosti niti nametnute branioce po službenoj dužnosti. Otkako je počeo štrajk glađu, ne želi da se pojavi u sudnici iako ga je pozvalo sudsko veće, niti hoće da sarađuje s ranijim „stend baj” advokatom, od danas službenim braniocem, Britancem Dejvidom Huperom.

Pretpretresno veće mu je najpre oduzelo pravo da se sam brani ali mu je Apelaciono veće kojim je predsedavao Fauzsto Pokar, predsednik tribunala to pravo vratilo, pod uslovom da u sudnici bude advokat u pripravnosti koji bi prezuzimao odbranu ukoliko bi optuženi ometao ili opstruirao suđenje, s čim se Šešelj nije složio.

Ostale vestiArhiva