Beograd - Učestale najave i ohrabrujuće poruke domaćih, ali i međunarodnih zvaničnika da bi Srbija mogla da bude primljena u Partnerstvo za mir i bez izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, teško da imaju drugu svrhu osim manifestovanja optimizma ili predizbornog trika. Samit NATO u Rigi, koji počinje danas, proteći će bez poziva preostalim zemljama zapadnog Balkana da se priključe programu partnerstva.
Nekoliko visokih zvaničnika je proteklih nedelja govorilo o jasnim signalima iz Brisela da izručenje Ratka Mladića više nije uslov za prijem, već da Srbija treba da pokaže volju da dovrši saradnju s Haškim tribunalom. Takva opcija je zaista postojala, ali je izostao ozbiljan odgovor druge strane - Vlade u odlasku. I generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer na pitanje ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Draškovića da li je moguće da Srbija uđe u Partnerstvo za mir a da optuženi Ratko Mladić ne bude izručen Haškom sudu, odgovorio je da se "o tome vodi rasprava među atlantskim saveznicima".
Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta Srbije, kaže za Danas da bi Srbiji kroz prste progledale Španija, Grčka, Norveška, Italija, Nemačka i donekle Francuska, pa čak i SAD, ali da Britanija i Holandija zastupaju čvrst stav o ispunjavanju "haškog uslova".
- Imamo vrlo jasnu poruku za Vladu Srbije da generalni sekretar NATO s fleksibilnijim zemljama lobira kod saveznika da Vlada Srbije saopšti čvrstu, nedvosmislenu odluku da se obavezuje da uhapsi Mladića. Dakle, nije dovoljna samo deklarativna diplomatska izjava. Ova Vlada to dosad nije uradila - ističe Živulović.
Slanje takvih signala, rekao je, traje već nekoliko meseci i propuštena je velika šansa na samitu u Rigi. Inače, država ne mora da čeka NATO samit da bi bila pozvana u Partnerstvo za mir, već to može da se dogodi i na ambasadorskom sastanku zemalja NATO uz saglasnost svih članica.
Propuštanje Srbije u "predvorje NATO" bez ispunjavanja uslova na kojem se dugo insistiralo dovelo bi u pitanje kredibilitet međunarodne politike. Živulović kaže da je svestan takvih primedaba, ali podseća da je Hrvatska primljena u PZM pre nego što je uhapšen Ante Gotovina. I bezbednosna situacija u regionu je takva, tvrdi predsednik Atlantskog saveta, da je i to argument koji bi trebalo koristiti u zahtevima za brže uključenje u evroatlantske integracije.
Učlanjenje u PZM moći će da se iskoristi i kao jedan od aduta u predizbornoj kampanji. Pošto je izvesno da od poziva za ulazak u PZM na samitu u Rigi nema ništa, rok za taj poziv može i da se pomeri. Šef diplomatije Vuk Drašković smatra da Srbija treba da uđe u Partnerstvo pre izbora i predloga izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija "kako bi se izbegla bezbednosna neizvesnost u zemlji i regionu".
Prema Živulovićevim rečima izbori i predizborna kampanja oduzeće dragoceno vreme, jer se u predizbornom periodu, osim deklarativnog zauzimanja za evroatlantske integracije, ništa suštinski ne radi na tome.
Atlantski savet Srbije učestvovaće u Atini 6. decembra na skupu svih 46 nacionalnih atlantskih saveta kojem će prisustvovati i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, zamenik državnog sekretara SAD Nikolas Berns i ministri odbrane svih zemalja u regionu. Živulović kaže da, iako je Atlantski savet o tom skupu obavestio Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova, Srbiju neće predstavljati niko od zvaničnika.
- Imam utisak da se sve odlaže i bojim se da smo blokirani do 21. januara, jer će dotad da budu aktuelne predizborne teme - afere, hapšenja... - ističe Živulović.
Penzionisani oficir i iskusni diplomata Dragan Vukšić kaže za Danas da međunarodna zajednica ne bi smela da poziva Srbiju u PZM, niti da joj šalje ohrabrujuće signale.
- Mislim da to možda ne bi bilo dobro za nas. Ova vlada u kojoj su i oni koji se protive saradnji sa zapadom ne zaslužuje da budemo primljeni u Partnerstvo. Ovo nije ni demokratska ni kredibilna Vlada. Kad smo već izgubili toliko vremena bilo bi bolje da sačekamo da nova, demokratska i odgovorna vlada reši problem Mladića i drugih haških optuženika i da onda dobijemo mesto koje smo zaslužili - naglašava Vukšić.
Pošto je neizvesno kada će, posle izbora, Srbija dobiti novu vladu, a poznato je da proces njenog formiranja može da potraje, zemlja će se naći u situaciji u kojoj stara Vlada neće imati autoritet, a nova neće biti formirana, te će i priča o evroatlantskim integracijama biti stavljena ad akta.

GRAĐANI ŽELE U PZM, ALI NE I U NATO

Prema istraživanju Centra za civilno-vojne odnose kontinuirano sprovođenom tokom dve godine, više od 72 odsto građana Srbije podržava učlanjenje u PZM. U taj program ima poverenja oko 52 odsto ispitanika. Što se tiče NATO podrška ispitanika je blizu 40 odsto, dok je manje od jedne desetine odgovorilo da ima poverenja u taj savez. Milorad Timotić iz Centra za civilno-vojne odnose kaže za Danas da je poverenje u PZM rezultat medijske i političke kampanje. Pitanje je, kaže Timotić, u kojoj meri je javnost svesna da je to program NATO. Nepoverenje u NATO, prema njegovim rečima, proizvod je sećanja na NATO intervenciju u SR Jugoslaviji, ali i zaostalih asocijacija iz vremena samoupravnog socijalizma. Tada je, kaže Timotić, iako je Jugoslavija bila nesvrstana preovladavao stav da je NATO organizacija kapitalističkih zemalja.

Ostale vestiArhiva