Na Međunarodnom sajmu inovacija i pronalazaka „Eureka” i „Inova” u Briselu, pre dva dana, tri nagrade za svoje proizvode osvojila je kompanija „Si end Si”. Međutim, samo tri nedelje pre nego što su priznanja „Golden Brends of Europe” ukrasila kancelariju generalnog direktora, u javnosti su osvanule priče da je račun ove kompanije u blokadi, da je pritiskaju dugovi i da će, najverovatnije, biti prodata. Da li je ovde reč o otmenom propadanju ili, ipak, o mirnom izlasku iz krize – pitali smo Vojina Đorđevića, generalnog direktora „Si end Si” grupe.

– To je samo dokaz koliko su naši proizvodi kvalitetni i da se rad i investicije ipak isplate. Faza u kojoj smo trenutno je privremena, ali i dosta teška, mada je na osnovu površnih zaključaka stvorena atmosfera da je ona mnogo teža nego što jeste. Iznošenje proizvoljnih podataka o visini dugovanja i površnih procena o prodaji nisu presek pravog stanja – kaže Đorđević, dodajući, međutim, da je ovakva situacija očekivana budući da je reč o grupaciji u razvoju.

Sada smo došli u fazu kada nismo potpuno likvidni, pa je to probudilo mnoga interesovanja onih koji bi želeli da kupe dobre brendove za male pare, ocenjuje Đorđević.

Koliko je, zapravo, „teška” vaša situacija? O kolikim dugovima je reč?

– Nekome je veliki dug od sto evra, a nekome ni milion evra nije problem. Sve zavisi od toga da li postoje realni osnovi da se dugovi vrate. Cifre uopšte nisu tolike kakve se navode, jer je naša proizvodnja profitabilna. Nimalo nisam zabrinut.

Jedna od najvećih dezinformacija koja je o našoj grupi lansirana jeste da će „Voda voda” biti prodata za 25 miliona evra, a da istovremeno naš dug iznosi 20 miliona evra. Problem je nastao kada je banka s kojom smo imali dogovor o dugoročnom kreditiranju pustila kredit na naplatu. Zato nam nagađanja o prodaji i dugovima otežavaju da mirno rešimo problem. To je isto kao kada bi se lansirala priča da je neki čovek zaražen. Normalno je da će ga svi izbegavati, pa čak iako on ima samo prehladu.

Prema Zakonu o stečaju, blokada računa od trideset dana dovoljna je za pokretanje stečajnog postupka. Vaš račun je neprekidno u blokadi od februara 2005. godine…

– To je trenutno nebitno. Istina je da jedno povlači drugo, ali su pravi problemi zaista počeli nedavno, kada je banka dostavila kredit na naplatu. Ne brine me ni Zakon o stečaju zato što naš stečaj nikome u državi nije interes. Stečaj se uvodi tamo gde neko nema perspektivu. Na desetine hiljada firmi su možda u blokadi, pa država ipak ne pokreće takve postupke protiv njih. Veći deo privrede bi onda bio u stečaju.

Kad se prošle godine „šuškalo” da Vaša firma ima finansijske probleme u pomoć je priskočila matična firma „Sinalko internešenel” iz Nemačke i čak investirala devet miliona evra u gradnju nove fabrike…

– Bili su svesni koliko smo uložili u kompaniju i to ulaganje je bila samo neka vrsta revanša meni. Moj partner je, zbog zajedničkog interesa, odlučio da sagradi fabriku u Banji Vrujci. To je bio gest poverenja i pažnje pravog prijatelja.

Nedavno ste napomenuli da postoje „izvesni pritisci” koji sprečavaju vaš miran izlazak iz krize. S koje strane oni dolaze: iz firme, od kolega, iz državnog aparata?

– Jedna vrsta pritisaka dolazi i iz štampe. Kad kažete da je neko prodao svoje preduzeće, to stvara nervozu i kod banaka i kod zaposlenih, ali i kod poverioca. Očigledno je da je nečiji scenario bio da se blokada iskoristi za podizanje hajke i da se firma proda jevtino. Nikoga neću da imenujem, a mnogi mogu da se nađu u ovoj priči. Zašto se niko ne pita ko je tu priču pokrenuo? Određene strukture koje bi želele da prave vodu u Banji Vrujci bi, takođe, želele da oslabimo. Investirali smo više od 20 miliona evra, ali smo se i zaštitili. Niko tamo ne može, sem nas, da iskorišćava vodu niti da gradi bilo kakve fabrike. Iza svega stoje veliki interesi.

Znači li to da „Si end Si” grupa nije na prodaju?

– Najlakše je nešto prodati. Mogao bih danas sve da prodam, ali nisam godinama stvarao i investirao da bih na kraju prodao. Hteo sam svetu da dokažem da i Srbija može da stvori brend koji može da osvaja ceo svet.

Početkom novembra u hrvatskom „Biznisu” osvanula je, doduše iz nezvaničnih izvora, vest da se „Agrokor” sprema da za 25 miliona evra kupi „Vodu vodu”. Da li je bilo nekakvih pregovora na ovoj relaciji?

– Samo jednom sam se sreo sa predstavnicima „Agrokora” pre nekoliko meseci. Bili su vrlo korektni, ali sam im zahvalio na interesovanju. Perspektivu koju „Voda voda” ima niko ne može da plati. U Srbiji nije teško uspeti ako imaš dobre ideje, upornost i energiju. Problemi nastaju, posle uspeha, kada sve to treba održati. Dok se stvara mnogi ćute i ne veruju, ali čim se malo „prokrvari” mnogi skoče i dolaze kao ajkule i lešinari da bi sebi nešto prigrabili.

Kako ćete izaći iz dugova?

- Uskoro ću govoriti i o tome. Danas putujem za Ameriku, zatim idem za Singapur, u Kinu. Siguran sam da ću se vratiti sa rešenjem.

Ostale vestiArhiva