Moskva - Rusija j pooštrila stav u odnosu na južnoosetijsko pitanje. Nije reč o odustajanju od priznavanja teritorijalne celovitosti Gruzije, već se radi o tome da se u aktuelnim zvaničnim izjavama konstatuje činjenica da celovitost de fakto nije "politiško-pravna realnost". U principu, radi se samo o priznavanju onog što je opšte poznato, da centralna vlast Gruzije već deceniju i po ne kontroliše teritoriju koja formalno pripada Južnoj Osetiji, kao uostalom, i Abhaziji. Međutim, samo podsećanje na to od strane ruskog MIP izaziva negodovanje Tbilisija, gde je već postalo uobičajeno da se optužuje Rusija da želi anektirati Južnu Osetiju i uključi je u sastav Severne Osetije koja je u sastavu Rusije.
U suštini, za južnoosetijski problem krivo je, pre svega, gruzijsko rukovodstvo s početka 1990-ih godina. Upravo je u Tbilisiju donesena kobna odluka o zabrani korišćenja osetijskog jezika u zvanicnom vođenju poslova na teritoriji Južne Osetije. Tada su Osetiji zatražili da im se poveća status teritorije - od autonomne oblasti do republike u sastavu Gruzije. U odgovoru su gruzijske vlasti ukinule autonomiju. A šta se dalje događalo, svima je poznato. Zaključivči da narod Južne Osetije nema nikakvih garancija da će se održati i razvijati sopstvenu nacionalno-kulturnu identičnost u sastavu Gruzije, osetinske vlasti su donele odluku o nezavisnosti od Tbilisija.
Sada gruzijske vlasti nude kompromis, zasnovan na obnavljanju autonomnog statusa Južne Osetije i govore o neophodnosti prijateljstva među narodima. Međutim, vreme je propušteno. Niko više ne može ubediti Osetine da kroz pet, dvadeset ili trideset godina Gruzija neće ponovo posegnuti na prava njihovog naroda.
Postoje presedani "razvoda" naroda na osnovu prava na samoopredeljenje. Razišli su se u dve države Česi i Slovaci, i sada normalno sarađuju u okviru Evropske unije. Bez krvi, na osnovu referenduma, upravo su se razišle Srbija i Crna Gora. Sada Zapad vrši ozbiljan pritisak na Srbiju, nastojeći da iskamči od nje pristanak na referendum o samoopredeljenju Kosova u čije rezultate niko ne sumnja. Pri tom Zapad ne prihvata odvajanje od Gruzije teritorija koje su naseljene narodima, čija se istorijska iskustva ne razlikuju mnogo od iskustava kosovskih Albanaca.
I tako nastaje paradoksalna situacija. Pre nekoliko godina i SAD i zemlje Evropske unije odlučno su kritikovali Srbiju zbog toga što se ona pri razmatranju kosovskog problema pozivala na istoriju, a ne na postojeću realnost. To jest, podsećala je da je Kosovo istorijski značajno za Srbe kao ognjište njihove nacionalne kulture, da je to teritorija za koju su vezani veoma značajni događaji za njihov narod. Zapad je tada takav prilaz karakterisao ne prosto kao zastareo već i protivurečan pravima ljudi koji sada naseljavaju tu zemlju, to jest, Albanaca. Srbiju su optuživali za preporod velikosrpske ideje, jer negira albanskom stanovništvu Kosova pravo na samostalni razvoj.
U čemu se situacija u Južnoj Osetiji principijelno razlikuje od kosovske? Uopšte uzev, ni u čemu. U oba slučaja narodi žele da realizuju pravo na samoopredeljenje. Ispada da Srbi prilikom razmatranja teritorijalnog problema ne smeju da se pozivaju na istorijske tradicije, a Gruzini, koji tvrde da je reč o njihovoj "iskonskoj zemlji" mogu. Dakle, ako se već razmatra istorijska komponenta konflikta, onda Osetini, kao što je poznato, nikog nisu okupirali, za razliku od muslimana čija je pojava na Balkanu bila skopčana sa krvavom osmanlijskom imperijom. Osetinske seljake su još srednjovekovni gruzijski feudalci raseljavali na zemlje sadašnje Južne Osetije.
Teritorija sadašnje Južne Osetije ušla je u sastav Rusije četvrt veka pre Gruzije i o tome se govori u južnoosetinskom zahtevu Ustavnom sudu Rusije. Prema tome, i savremenost i istorija svedoče o pravu osetinskog naroda na izbor samostalnog puta razvoja. Nije slučajno da je čef ruskog MIP Sergej Lavrov pozvao Gruziju da se ne plaši sprovođenja referenduma u Južnoj Osetiji po pitanju samoopredeljenja, podsetivši da je "pitanje samoopredeljenja deo međunarodnog prava, a to se pravo izražava voljom naroda". I zaista, osetinskom narodu će biti veoma teško objasniti zašto ga za razliku od kosovskih Albanaca, lišavaju tog prava.

Ostale vestiArhiva