Kad mi je lekar saopštio da sam HIV pozitivna, ućutala sam. Rekao mi je da se ne plašim. Odgovorila sam mu da se ne radi o tome, već da moram da smestim tu činjenicu u glavu, da shvatim kako da nastavim dalje. Prvo što sam ga pitala bilo je šta da radim da se stanje ne pogorša i kako da ne ugrozim ostale oko sebe. Kako ću dalje? - deo ispovesti Mire L. (59), penzionerke iz Beograda, koja već šest godine živi sa virusom HIV-a.

Studentima okupljenim na tribini „Diskriminacija nije prevencija“, održanoj u Novom Sadu, ispričala je da nikada nije ni pomišljala da bi to moglo da joj se desi. A desilo se. Kaže da je uvek mislila da ni suprug ni ona nisu ugroženi jer ne spadaju u rizične grupe kao što su hemofiličari, homoseksualci i narkomani. Ali, HIV nije rezervisan ni za koga posebno i svi su ugroženi.

Mira je jedna od 2.088 osoba inficiranih HIV-om, koliko je u Srbiji od 1984. do 20. novembra 2006. godine zvanično registrovano. Od ukupnog broja, 1.339 već je obolelo od side, dok je 918 osoba umrlo. Najviše je registrovanih u Beogradu, i to 80 odsto. Međutim, kao i u svakoj metropoli, rizično ponašanje među ljudima je više zastupljeno, ali i najveći broj testiranja obavi se upravo u glavnom gradu.

Kad je Mira saznala da je inficirana HIV-om, saopštila je to samo najbližima, a po savetu lekara, prijateljima i poznanicima nije, jer ne može da ih ugrozi.

- Sa HIV-om se živi, od toga se ne umire, samo virus treba prilagoditi i živeti s njim. On se ne može izbaciti iz organizma, ali se od njega može napraviti „prijatelj“ s kojim morate živeti. Veći je problem to što naše društvo nije dovoljno informisano i ljudi sa tom bolešću moraju da se skrivaju, i sramota ih je. Nije sramota nekog ko ima karcinomom, ali jeste ako ste HIV pozitivni. Još uvek mi u nekim zdravstvenim institucijama daju izveštaje sa dva prsta, diskriminišu se deca čiji su roditelji pozitivni, a decu izbacuju iz škole. Protiv toga se treba boriti. Niko nikog nema pravo da osuđuje, s bolešću se treba nositi i bolesnom čoveku pomoći! - kaže Mira.

Tokom 2006. godine, zaključno sa novembrom, registrovana je 71 osoba sa HIV infekcijom, 40 osoba je obolelo od side, a 21 osoba je umrla.

Od 71 novootkrivene osobe inficirane HIV-om, 12 ih je sa teritorije Vojvodine, a 33 iz Beograda. Registrovano je 54 muškarca i 17 žena. Većina novootkrivenih osoba zaraženih HIV-om, koje su prijavljene tokom 2006. godine, uzrasta je od 20 do 49 godina, pri čemu je svaka treća osoba uzrasta od 20 do 29 godina. Što se tiče načina prenošenja, 45 novoregistrovanih se inficiralo seksualnim odnosom bez korišćenja zaštiti, a od tog broja - 28 seksualnim kontaktom među muškarcima. U istom periodu registrovano je osam osoba inficiranih HIV-om među intravenskim korisnicima droge, dok za 18 osoba nije prijavljen način prenosa HIV-a.

I dvadesetogodišnji Boban, takođe iz Beograda, od 16. godine živi sa virusom HIV-a. I on kaže da sa tim može živeti, ali da je bitno odreagovati na vreme, pridržavati se saveta lekara i voditi zdrav život.


- Saopštio sam ocu, bratu i prijateljima u koje sam imao poverenja. Bilo je teško, naročito prve godine. Međutim, kad se čovek informiše, shvati da nije sve tako crno, i sve je lakše. Znam da bi mnoge stvari u mom životu bile puno drugačije da se to nije desilo, ali ja i dalje radim, idem na koncerte, živim. Oni koji znaju za moju bolest, često me pitaju kako uspevam, ali to sam ja i znam da ne treba da odustanem od svega, već treba da idem dalje - priča Boban.

Ostale vestiArhiva