London - Posle terorističkog napada u londonskom metrou jula prošle godine, u Velikoj Britaniji je počelo preispitivanje položaja manjinskih etničkih i religijskih zajednica, ali i njihovog odnosa prema većinskom narodu i državi u koju su najčešće emigrirali. Stavovi po ovom pitanju dijametralno su različiti: od krajnje radikalnog da su emigranti, pre svega oni iz muslimanskih zemalja, destabilizovali zemlju, do mišljenja da su država i društvo u celini marginalizovali došljake.
U Britaniji živi oko 1,6 miliona muslimana koji predstavljaju 2,7 odsto ukupnog stanovništva. Prema statistikama, muslimanska deca u školi pokazuju rezultate koji su ispod proseka, nivo nezaposlenosti ove populacije je tri puta veći od Britanaca i veoma su lošeg stambenog stanja. Sekretar za štampu Muslimanskog veća Britanije Inajat Bunglavala rekao je novinarima iz Srbije na seminaru "Izveštavanje o pitanjima etničkih manjina" da Britanija nije destabilizovana posle tragičnih dešavanja 7. jula 2005. On je ocenio da su napad iskoristili mnogi u zemlji kako bi stanovništvu uputili antimuslimanske poruke.
"Iako britansko društvo nije destabilizovano, pojedini političari zalažu se da se islam izbaci iz zemlje. Ovo su veoma teška vremena za muslimane. Islam je samo jedna vera u moru drugih, ali je Britanci tako ne posmatraju jer je islam najveća suprotnost hrišćanstvu", rekao je Bunglavala. On je optužio Vladu da nije sprovela detaljno ispitivanje o tome zbog čega su pojedini muslimani postali radikalno orijentisani.
Novinar Nil Benet, međutim, smatra da je društvo destabilizovano posle napada, da su teroristi neprijatelji Britanije i čitavog sveta i poručio da muslimani unutar svoje zajednice treba da istraže radikalizam. "Muslimanska zajednica treba da bude otvorenija za medije, jer mislim da oni razumeju zbog čega je došlo do radikalizacije. Nas zabrinjava činjenica da je tokom tri istraživanja sprovedena među mladim muslimanima svaki treći odgovorio da opravdava prošlogodišnju bombu u metrou", rekao je Benet.
On smatra da su posle objavljivanja policijskih procena da u Britaniji 1.600 muslimana priprema terorističke akcije mnogi uvereni da su u opasnosti. "To su precizni podaci kojima treba verovati. Cilj ove izjave nije otvaranje lova na muslimane, već obavljanje posla na pravi način", dodao je Benet. On smatra da su novinari morali brzo da uče o radikalizaciji i da mnogi beže od tema etničkog izveštavanja.
"BBC je primer uravnoteženog izveštavanja i za svaku je pohvalu, ali nažalost, imamo mnogo žute štampe koja je protivnik manjina u zemlji", istakao je Benet. Viši menadžer za različitost u BBC Sju Karo rekla je da 12,5 odsto zaposlenih u ovoj kući moraju da budu etničke manjine, a četiri odsto zaposlenih su osobe sa invaliditetom. "Vodimo računa da u najgledanijim emisijama redovno zastupamo različitost. Naša želja je da različitost postane deo čoveka, a ne nešto o čemu treba da razmišljaju", rekla je Karo.
Predstavnik Veća za rasnu jednakost Ilinga Mohan Luthra kaže da je od septembra 2001. godine porastao broj napada na Azijate u zemlji. "Svi smo mi u ovoj zemlji pod video nadzorom, kamere su prisutne na svim mestima. Danas se mnogi bave islamofobijom, trenutni izazovi za ovdašnju politiku su balansiranje različitosti s kohezijom", rekao je Luthra. On je rekao da je u Britaniji broj mešovitih brakova mali, da se kreće od šest do 10 odsto i da su prisutni samo u obrazovanim grupama, dok među zajednicama niže klase nema takvih brakova.

Ostale vestiArhiva