Sledeće godine navršiće se pun vek od kada su počela arheološka istraživanja na lokalitetu Belo brdo – 13 kilometara nizvodno Dunavom od Beograda – gde se nalazi središte vinčanske kulture. Istraženo je svega nekoliko ari od, procenjuje se, 15 hektara koliko je zahvatala ova neolitska metropola. Znači, moguće je da će biti proslavljana i dva i tri veka iskopavanja. Povodom tog jubileja obišli smo lokalitet.

Nekih 600 nalazišta raširenih na prostoru centralnog Balkana (od Transilvanije do Skopske kotline) iz sredine V i IV milenijuma pre nove ere dobili su zajednički civilizacijski imenitelj po jednom prigradskom selu Beograda! Značaj vinčanske civilizacije za današnju Srbiju najjasnije možemo da sagledamo ako se setimo reči profesora Dragoslava Srejovića: „Teritorija Srbije samo je u tri navrata tokom celokupne istorije bila središte sveta – u vreme kulture Lepenskog vira (VI milenijum p. n. e.), Vinče i rimske Tetrarhije (kraj III i početak IV veka nove ere)”.

Trenutni izgled prestonice neolitske kulture daleko je od poželjnog. Praktično gledano, lokalitet je stešnjen između dva seoska imanja. Reklo bi se da nema ni širine fudbalskog igrališta. Izdignut je na lesnoj gredi koja izlazi na dunavsku obalu. Na pravougaoniku površine jednog hektara podignute su barake u kojima spavaju istraživači tokom leta a u centralnoj baraci su muzejska postavka i depoi. Većina predmeta iskopanih u Vinči nalazi se u Narodnom muzeju i na odseku za arheologiju Filozofskog fakulteta. Ovde je izloženo stotinak ćupova i alatki od kamena i kostiju. Pažnju privlači staklasto sečivo opsidijan koje je dokaz razvijene trgovine u neolitu jer se ne nalazi u Podunavlju već je u Vinču moglo biti doneto iz regiona Karpata ili Egeja. Grnčarija je premazana cinabaritom – bojom koja se dobijala iz rude vađene na Avali. Pored mnogih panoa na kojima su prikazani civilizacijski slojevi, značajno je i otkriće glinene peći koja je u potpunosti rekonstruisana. Sve je čisto, dobro osvetljeno, ali vrlo skromno.

Rečeno Kanicovim rečnikom, vodič nam je ljubazni i upućeni mladi arheolog Nino, koji dežura na lokalitetu. Pokazuje nam potkovičasto udubljenje u lesnoj gredi koje označava istraživanja arheologa Miloja Vasića (1869–1956). Vasić je sistematično izdubio brdo visine 10 metara, iskopavao je sve do zdravice, do zemlje na kojoj nema kulturnih tragova. Osam metara visine pripada vinčanskoj kulturi; nastali su u periodu od hiljadu godina dejstvom požara, pre svega, i nasipanjem zemlje na istom mestu. Dva gornja metra stvorena su za 6.000 godina, i obuhvataju, između ostalog, i bronzano doba i srpsko groblje iz devetog i desetog veka naše ere. A upravo je to groblje sačuvalo vertikalu neolitskog naselja.

Ne treba biti suviše upućen u tajne profesije da bi se uočilo šta je potrebno da se uradi na lokalitetu da bi postao arheološki park – mesto uređeno po meri svog istorijskog značaja. Potrebno je završiti proces eksproprijacije okolnog zemljišta sve do ušća reke Bolečice u Dunav, raseliti seoska imanja, raskopati betonirani košarkaški teren na samoj dunavskoj obali, zatim je neophodno da se čitav prostor ogradi, povisi nasip i uporedo sa nastavkom iskopavanja rekonstruiše naselje. Da se izgradi ono što je tu bilo: pre svega, vinčanske kuće od pruća i lepa pokrivene trskom.
Novca za sve ovo ima dovoljno u vladinim fondovima, jer je Vinča pravo mesto za državnu investiciju.

Ostale vestiArhiva