Osim toga, ovde možete kupiti majice s likom Putina koji se mazi s medvedom, drvene babuške i “Beluga” votku.

Ovog puta, Moskva nije moja destinacija i prelazim direktno na Aeroflot za Veneciju Istoka - veličanstveni Bangkok.

Uprkos gustoj magli, ruska posada je, kao i uvek, spremna da na vreme poleti na bilo koje odredište.

Simpatične, nasmejane stujardese sa marama oko vrata na kojima leže srp i čekic, vraćaju me prošlost. Polako napuštamo vazdušni prostor Rusije.

Zanimljivo je da je ovo jedina linija na kojoj Aeroflot ne služi alkohol. Moguće je da im Tajland to zabranio, jer je ponekad kombinacija slobode govora ruskim jezikom u avionu, egzotične destinacije i votke, gotovo smrtonosna.

Istini za volju, pogledom sam uhvatio nekolicinu njih kako potežu “sumnjivu tečnost” iz flašica koje su umotali u peškire.

Posle osam i po sati leta stižemo u Bangkok. Odlazim pravo na autobusku stanicu i idem na jug. Za vožnju do Pataje koja traje dva sata i to u luksuznom autobusu, treba izdvojiti samo šest evra. Odmah možete zaključiti da je ovde sve vrlo jeftino.

Zbog posla sam pošao u Pataju, ali je činjenica da Tajland ima mnogo lepših i originalnijih mesta.

Ipak, daleko od toga da ga treba zaobilaziti.

Za vreme Vijetnamskog rata, Amerikanci su se iskrcavali na obale tog malog tajlandskog mesta i nastavljali put severa ka Vijetnamu. Verovatno su već tad primetili prelepe plaže, niske cene i prijatnu atmosferu, budući da su se mnogi tada zadržali ovde kako bi uživali u svim tim lepotama.

Danas će vam mnogi reći da je reč o “Sodomi i Gomori Azije”, a mogu i sam da vam potvrdim da je Las Vegas za Pataju “Tibet”, budući da sam u njemu živeo 10 godina.

Bacamo stvari u hotel “Twelve” na Jomtijen plaži. Vlasnica je, verovatno inspirisana višegodišnjim boravkom u Kaliforniji, u hotel unela jednostavnost i prirodan izgled, pa se u ovom enterijeru uglavnom izrađenom od drveta, gotovo trenutno osećate potpuno opušteno.

“Mrs B”, kako nam se predstavila, odmah nam je izašla u susret i preporučila gde možemo pronaći najbolju lokalnu masažu, kafić, pijacu, dobro autentično jelo… Sve je to i zapisala na malom papiru i naučila nas da kažemo “zdravo” i “hvala” na tajlandskom.

Prva stanica bio je studio za masažu smešten odmah pored našeg hotela. Tajlandska masaža na Tajlandu nema veze s reputacijom koju je dobila u ostatku sveta.

Prvo vam medicinska sestra opere noge i pruži vrlo udobne pantalone od čistog pamuka, a zatim vam profesionalna fizioterapeutkinja uz obilne količine ulja manga na drvenom krevetu, pod svilenom zavesom pomeri svaku kost. Cena? Pet evra za čitav sat.

Po završetku, dobijate čak i zeleni čaj sa jasminom i keks s ukusom đumbira. Izašao sam iz studija tako osvežen, da sam gotovo zaboravio da sam proveo osam sati u avionu i prošao kroz tri vremenske zone.


U komšiluku hotela pronalazim malu kafanu - “Lucky Inn”. Vlasnici su Englez, Filip i njegova supruga Tajlanđanka Mi. Flaša piva kod ovog harmoničnog bračnog para košta jedan evro, a dobijate je uz nešto što podseća na sunđerastu čašu i što održava nisku temperaturu pića. Uz pivo dobijate i makadamija oraščiće.

Sasvim slučajno se upoznajemo sa čovekom, koji će nam postati taksista i voziti nas doslovno svuda i svakodnevno i to po ceni od 20 evra dnevno.

Prva destinacija do koje nas je vozio bilo je selo Vat Jang Jai, udaljeno oko pola sata od Pataje.

Pošto smo u ovaj kraj došli u vreme rođendana tajlandskog kralja, sve oko nas odisalo je duhom praznika. Rama IX rodio se u okolini Bostona 1946. i da i dalje svuda nosi krunu. Može se reći da ga stanovništvo smatra malim božanstvom, a ponedeljkom svi nose žute majice, u znak poštovanja prema njemu.

I selo Vat Jang Jai deo je proslave. Za dva evra možete ući na vašar na kom stanovnici proslavljaju kraljev rođendan i videti zaista neverovatne prizore.

Pred vama izranja statua Bude, prepliću se slike prženih pacova i insekata, sa transeksualnim prostitutkama, jarko osvetljena bina, a ipak sve u duhu budističke tradicije.

Pod šatorima možete dobiti domaći viski Hang Thong u plastičnim iskorištenim flašicama za vodu od pola litra u kojima se zatim meša s nekim gaziranim napitkom. Uz to se dobije i kesica leda i prazna plastična čaša. Takav “komplet” košta manje od dva evra.

Pod sledećim šatorom možete probati insekte - kakavce pržene u dubokom ulju, žabe, larve svilenih buba i mnogo toga čemu verovatno nećete raspoznati ni oblik. Ipak, ukus je odličan i podseća na neki flips, koji se odlično uklapa uz hladno pivo.

Vozač nas je čekao ispred šatora i vratio nas do hotela.

Posle okrepljujućeg sna, preskačem hotelski doručak i odlučujem se za uličnu hranu, koja se ovde prodaje na skuterima.

Ovog puta, odlučio sam se za sveže voće kod jedne prelepe Tajlanđanke. Pola kilograma plaćam jedan evro. Lokalci čak posipaju mlevenu ljutu papriku preko voća koja daje odličan šmek slatkom obroku.

Shvatam da sam se “navukao” na masažu i odlazim ponovo.

Vozač me čeka ispred hotela i sa društvom polazimo u otvorenom taksiju u obilazak Pataje.

Mesto se zahvaljujući turizmu razvilo u poslednjih nekoliko godina. Zbog toga se ovde doseljava i sve više rusa, pa ih trenutno u Pataji živi oko sto hiljada. Ukoliko volite njihovu kuhinju, boršč ili kavijar, možete naći gotovo na svakom ćošku.

Istini za volju, ovakav “procvat” Pataja je doživela zahvaljujući seks turizmu. Ljudi iz svih krajeva sveta dolaze da se zaljube na pet minuta, a neki i do kraja života. Tu prednjače Holanđani, Nemci i Englezi, a prvo odredište za one koji Pataju posećuju iz takvih pobuda je “Walking Street” - ulica greha.

U toj ulici sam se odlučio samo za tajlandski desert - belu lepinju sa pirinčem i kuglom sladoleda od kokosa.

Potom smo krenuli ka vidikovcu i fotografisali Budistički hram koji gleda na celi grad.

Odlazimo zatim na ručak u bistro sasvim amerikanizovanog imena, ali potpuno lokalne hrane, na Jomtijen plaži.

Za početak pijemo zeleni čaj, čistač organizma. Sledi Tom Jum supa simbol tajlandske kuhinje koja košta dva evra i sadrži limunovu travu, škampe, korijandeer, pečurke, riblji sos, limun i kokosovo mleko.

Glavno jelo, som tam, takođe košta dva evra i sačinjeno je od ljutkaste zelene papaje, makadamija oraha, suvih škampi, ribljeg sosa i palminog šećera. To je nešto najbolje što sam pojeo u Tajlandu.

Umesto kolača vlasnica nam donosi Pad Tai, klasičan lokalni specijalitet (rezance od pirinča, jaja, suvi škampi, kikiriki, beli luk).

Prva i poslednja stanica nam je kao i uvek bila kafanica “Lucky Inn”. Poslednjeg dana nam je osoblje, zajedno sa vlasnikom Englezom, napravilo mali ispraćaj, poklonili lažne Roleks satove, mnogo makadamija oraha i eteričnih ulja. Svako je dobio i po ogrlicu sa svežim laticama hibiskusa.

Ostale vestiArhiva