Globalno zagrevanje uzelo je danak i u austrijskoj prestonici. Od zime ni traga. Proleće se na mala vrata ušetalo u ovaj raskošan, kosmopolitski grad. Turisti, među kojima primetno prednjače Azijati, izmešani sa domaćim poslovnim svetom, razmileli su se po ovom raskošnom „domu velikana”. Već od aerodromske zgrade Vijene, posle leta od Beograda koji traje tačno 61 minut, jasno vam je da su čokoladne „mocart” kugle, uz „saher” tortu, glavni „suveniri” Beča bez kojih se nije pristojno vratiti nazad u domovinu.
Venecija ima gondole, a Beč fijakere. Za 35, 65, ili 95 evra, u zavisnosti od dužine rute, uz klopot potkovica dobroćudnih konja, zavaljeni u otmenim zapregama, videćete raskoš carskih palata, opere, brojne muzeje. I samo posmatranje ulica i ljudi kroz prozorčić tesnih kočija doživljaj je koji ostaje urezan u pamćenje. Možda vam kroz glavu u tom momentu prozuji i kakva melodija? Pa, potpuno isti ambijent mamio je na stvaralaštvo Betovena, Mocarta, Hajdna, Šuberta i Štrausa. Kočijaši su ovde sa obaveznim šeširima, još u zimskim pelerinama. Čini se da posla preko dana i nemaju tako puno, sve do sumraka, a brige o mirnim konjima je napretek.
– Timarenje počinje u pet ujutro i traje oko jedan sat. Radi se od devet do osam uveče svakog dana, leti i zimi. Ovaj crni zove se Vihor, beli je Leonardo – sa ponosom kaže Jirgen Klug, bečki kočijaš, uz molbu da mu pošaljemo fotografije na i-mejl! Kompjuter je, dakle, dokačio i ovu vremensku „kapsulu” carskog grada.
Prosečnom turisti, kojem je u krvi bar promil znatiželje za čudesnu arhitekturu, muziku i umetnost najšire, Beč ima toliko toga da ponudi.
Središte starog Beča bilo je u domu Habzburgovaca – Hofburgu. To je čitav kompleks veličanstvenih zdanja i vrtova u centru grada. Kroz kapiju Svetog Mihaila brzo se kroz dvorište stiže do Heldenplaca. Tu je i Crkva svetog Avgustina, pa Hofbibliotek, zgrada sa baroknim elementima, kao i Hofburška kapela, legendarno mesto – dom glasovitih bečkih dečaka. Ovde se nalazi i čuvena Španska škola jahanja, sa negovanim i disciplinovanim lipicanerima, kao i muzeji Hofsilber i Tafelkamer i divna Kuća leptira.
Od još nekoliko zdanja zastaje dah: posebno od Nacionalne biblioteke i Prirodnjačkog muzeja. Za ulaznicu od 10 evra mogu da se razgledaju odaje i predmeti carice Marije Terezije, zlatno posuđe, pribor, carske toalete, sobe. Sve zamrznuto u prošlosti.
Neizostavno mora da se poseti i Katedrala sv. Stefana na istoimenom trgu. Toliko je velika da ne može da stane u objektiv fotoaparata!
Kad umori istorija, tu su parkovi i – šoping. Glavna pešačka zona ide od Opere i preko puta nje kultnog hotela „Saher” (u čijem restoranu se mogu poručiti „saher” torte), do Trga svetog Stefana. To je Ulica Kertner. Nešto kao Knez-Mihailova u Beogradu, samo duža, šira, glamuroznija.
Beč je za naše pojmove skup, sem u vreme rasprodaja, kao što je to ovih dana. Jeftinija je zimska garderoba, jer stižu prolećne kolekcije, pa odeće i obuće ima od 15 evra, za pristojan muški sako od pliša, do 1.500 evra, za modele zvučnih dizajnera. I muške i ženske cipele su oko 300 evra.
Ispijanje kafe je kultni običaj i traje u proseku sat do sat i po. Pije se čista kafa, bez mleka i šlaga, po ceni od 1,5 do tri evra za neke poznate „produžene” verzije, dopunjene uglavnom čokoladnim „izmišljotinama”, zatim kapućino, espreso...
U starom delu grada hit su, posebno kad su lepi dani, bicikli. Ima ih parkiranih na svakom ćošku. Voze ih svi. Treba samo da provučete kreditnu karticu kroz stubić na koji su prikačeni, i bicikl je vaš onoliko koliko želite. Možete da ga parkirate na sličan parking u drugom delu grada, a sa kartice će vam potom biti odbijeno onoliko evra koliko ste ga časova rentirali. Cena jednog sata je – jedan evro; ako ga kojim slučajem zadržite duže od jednog dana, sa kartice će vam biti skinuto 600 evra, jer se smatra da ste ga otuđili.

Ostale vestiArhiva