Hroničari kažu da je sreda odvajkada bila pazarni dan, dan pijaca, vašara i panađura, ali i dan marifetluka, pa niko ne sklapa i ne započinje ozbiljan posao u taj dan. Ali, zato su domaćini na vašare vodili čitave porodice i nije im smetalo to što je sredina nedelje i dan kojekakvih nepočinstava.
Sajmovi su od pamtiveka privlačili publiku i donosili zaradu svima. Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, zato i upotrebljava termin „sajamska industrija” da bi započeo razgovor na temu uticaja sajamskih manifestacija na turizam Beograda, ali i čitave regije. U više od trideset sajamskih predstavljanja kod nas u toku godine, najmanje polovina izlagača je iz inostranstva. Ako na onim najpoznatijim učestvuje od 1.000 do 1.200 izlagača, a na svakom štandu radi po četvoro ljudi, dolazimo do 4.000 osoba koje u dane sajma negde jedu, spavaju, kupuju ili se zabavljaju. Kako kapacitet beogradskih boljih hotela nije veći od 3.000 ležajeva, može se reći da je Beogradski sajam veliki generator ne samo privrednih već i turističkih aktivnosti u gradu.

Sedam najvećih priredbi privuče u Beograd više od milion posetilaca koji privredi ostave velika sredstva. U tradiciji je da posetioci iz unutrašnjosti povedu čitavu porodicu koja kupuje uz prateću vanpansionsku potrošnju u dane sajma. Istraživanja evropskih zemalja koje su u ovoj industriji daleko ispred nas pokazuju da se jedan evro potrošen na sajmu generiše u privredi (specijalno, turizmu) na punih 12 evra. Anđelko Trpković kaže da su samo u prošloj godini doprineli turizmu, privredi grada i regiona sa najmanje 12 miliona dinara. Čitav značaj nije samo u konkretnoj zaradi već i u recidivnom turističkom talasu jer je dokazano (u evropskim zemljama) da onaj ko poseti sajamsku priredbu i spoji biznis i zadovoljstvo, u više od 70 odsto slučajeva dolazi nanovo, i to u turističke destinacije koje nije posetio u vreme održavanja sajmova.

Od velikih priredbi imaju koristi Kopaonik, Zlatibor, Palić, ali i druga turistička mesta na mapi Srbije. Upravo zbog toga, Beograd je ponudio da bude i domaćin „Siti brejk” sajma, koji se bavi isključivo promocijom gradskog turizma; sajam svake godine menja lokaciju, a Beograd je ušao u uži izbor za 2008. godinu. Sajam fitnesa će biti okosnica novih sajmova i doprineće još većoj turističkoj ponudi, a skorašnja privatizacija novom širenju značaja sajamskih brendova, čime ćemo postati lider i u turističkoj sajamskoj ponudi čitavog regiona, uveren je Anđelko Trpković.

Turističke agencije koje u ponudi imaju i neke od naših sajamskih priredbi priznaju, međutim, da još više naših ljudi vode u inostranstvo na sajamske priredbe nego što ih dovode ovamo: uglavnom zbog godina izolacije, naši ljudi još su veliki interesenti za sve specijalističke sajmove opreme i novih tehnologija u Nemačkoj, Belgiji ili Italiji (sajam frizera i opreme); ohrabruje što je, kažu, sve veće interesovanje, čak i van Evrope, za naše sajmove turizma, građevinarstva i, najviše, knjiga.

Mirko Bauk iz agencije Odeon potvrđuje da u Rusiji postoji veliko interesovanje za sajam građevinarstva i da sada već redovno dolaze grupe ljudi iz ove branše. Tu je sve više i sajam automobila, pa zimski, a zatim i prolećni sajam turizma koji svake godine, kako se čuje, duplira kapacitete, pa ni strani partneri ne žele da propuste ove priredbe.

Jasmina Končar iz Džolija slaže se da bismo većim značajem nekih sajamskih priredbi dobili višestruko u povećanju obima noćenja, kao i razvitku „siti brejk” programa koje Džoli turs uspešno radi već duže vreme. Svi njihovi partneri dolaze na sajam turizma i misli da bi ovakvih regionalnih događaja trebalo da bude još više.

Bilo kako bilo, razvitkom mreže interesantnih sajamskih manifestacija turizam Beograda, ali i čitave Srbije, može da dobije ne samo direktne ekonomske koristi, već i da bude temelj za budućnost prepoznavanja opšte turističke ponude naše zemlje.

Ostale vestiArhiva